Pančevački i južnobanatski Jevreji u Holokaustu: Prošlost koja traje zauvek (ur. Tomislav Beker, Biljana Regoje), „Šalom Tora“ Udruženje Jevreja i njihovih prijatelja, Pančevo, 2012.

VELIKA OPOMENA ČOVEČANSTVU

Jedna značajna publikacija sa naslovom: Pančevački i južnobanatski Jevreji u Holokaustu: Prošlost koja traje zauvek, čiji su priređivači Tomislav Beker i Biljana Regoje, ugledala je svetlost dana krajem 2012. godine  kao izdanje „Šalom Tora“, Udruženja  Jevreja i njihovih prijatelja (udruženje je osnovano 1998/99. godine u Pančevu). U odeljku Umesto uvoda, Tomislav Beker upućuje čitaoce na osnovne motive priređivanja ove značajne publikacije. Naime, 2012. godine, odnosno 5773. Jevrejske godine, obeležava se 70 godina sećanja na Holokaust koji je počinjen u Drugom svetskom ratu. Objavljivanjem ove publikacije, NVO „Šalom Tora“ daje svoj doprinos obeležavanju 70 godina sećanja na Holokaust sa jasnim porukama da dani i godine sećanj na Holokaust budu dani sećanja, kajanja, duhovne obnove i istinski putokaz koji bi trebalo da vodi uspostavljanju mira među svima ljudima u svetu i svim građanima dobre volje u gradu Pančevu, Južnom Banatu, Vojvodini i Republici Srbiji. Beker podseća da je Holokaust bilo sistematsko i od države odobreno progonstvo i ubistvo više od šest miliona Jevreja od strane nacističkog režima i njegovih saradnika. Nacisti, koji su bili na vlasti u Nemačkoj od januara 1933. godine verovali su, te sprovodili u delo rasnu teoriju prema kojoj su oni „superiorna rasa“, a Jevreji, kao „niža rasa“ su bili osuđeni na „život nedostojan života“.

Zbog „rasne inferiornosti“ na meti nacista u vreme Holokausta našli su se i ostali narodi i grupe osuđeni na „život nedostojan života“: Srbi, Romi, Sloveni, invalidi, politički protivnici nacionalsocijalizma i fašizma i drugi koji nisu ispunjavali arijevske kriterijume. Istorija Holokausta je zapravo, podseća Beker, istorija sistematskog i sistemskog kršenja ljudskih prava. Logori smrti iz Drugog svetskog rata su opomena čovečanstvu da te i takve zločine ne smemo zaboraviti i baš zbog toga obeležavamo 27. januar kao Svetski dan Holokausta i 19. april  kao Dan sećanja na sve žrtve Holokausta (obeležavaju se pod okriljem Ujedinjenih nacija, Rezolucije o Holokaustu i države Izrael). Kako zaključuje Beker u ovom uvodnom odeljku, naš zajednički odnos prema Holokaustu jeste ogledalo naše ljudske i istorijske svesti, našeg zaborava i manjka brige o istorijskim činjenicama koje svedoče o monstruoznim i masovnim ubistvima nevinih (str. 9 –13).

Ova  značajna publikacija je obima 362 strane i sadrži zapise, govore, kao i izjave javnih ličnosti iz redova jevrejskih i drugih organizacija, te kulturnih poslenika. Tako se u knjizi nalazi  govor  bivšeg predsednika Borisa Tadića sa naslovom Uvek na strani onih čiji je ljudski identitet ugrožen, kao i govor aktuelnog predsednika Tomislava Nikolića sa naslovom Pripadate narodu koji je mnogo propatio kroz istoriju (str. 317, 323). Knjiga je obogaćena fotografijama raznih aktivnosti, verskih objekata, umetničkim slikama i ilustracijama verskih znamenja, kao i izvesnim brojem odabaranih versko-filozofskih poruka, upućuju priređivači (str. 350–351). Kako navodi istoričar Aleksandar Veljić, predsednik Društva za očuvanje sećanja na Holokaust u svom tekstu pod nazivom Iskazati sve aspekte Holokausta, glavna vrednost ove publikacije ogleda se i u tome što ona sadrži spsikove ubijenih Jevreja Pančeva i Južnog Banata i naknadno pronađeni spisak u arhivama iz 1945. godine o onima koji su preživeli Holokaust u Pančevu (str. 17).

Kako podseća prof. dr Duško Kolundžić u svom prilogu sa naslovom Odbaciti sve tvrdnje koje negiraju karakter i obim Holokausta, sudbina Jevreja u Banatu predstavlja fenomen svoje vrste. Naime, dok su uništenje Jevreja u drugim delovima Srbije za vreme Drugog svetskog rata sprovodile specijalne snage ili vojska, u Banatu su Jevreje hapsili, mučili i pljačkali njihovi sugrađani Nemci (str. 14–15). Kolundžić zaključuje da će neophodnost permanentnog izučavanja činjenica i tragičnih posledica Holokausta doprineti da se u svim demokratskim državama pa i u našoj zemlji, masovno stradanje Jevreja u prošlosti ocenjuje kao jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u svetskoj istoriji (str. 15). Publicista i književnik Bajram Haliti u svom tekstu pod naslovom Stradanje Roma za vreme Drugog svetskog rata, podseća da romske žrtve genocida nisu obeštećene. Naime, ceo svet zna za ubistvo šest i po miliona Jevreja, ceo svet govori o tragediji jevrejskog naroda,  dok malo ko govori o tragediji Roma i o tome da je u logorima Trećeg rajha stradalo tri i po miliona Roma. Ne postoji nijedna službena knjiga u kojoj se govori o romskom holokaustu (str. 18–19). 

Kako Beker i Regoje navode u rezimeu, ova publikacija jeste knjiga imena umesto brojeva istetoviranih na ruci, knjiga sećanja na naše sugrađane Jevreje iz ovog dela južnog Banata koje je ratni vihor istrgao iz svojih ognjišta (str. 350). Navodeći osnovnu ideju i poruke ove publikacije, Beker i Regoje ističu da Udruženje „Šalom Tora“ u okviru obeležavanja 70 godina Holokausta u Drugom svetskom ratu, daje svoj doprinos sećanju na Holokaust i šalje jasnu poruku da Holokaust tokom Drugog svetskog rata predstavlja trajnu moralnu, političku i društvenu odgovornost i odlučno, beskompromisno zalaganje da se više nikad i nikome Holokaust ne dogodi (str. 351). Možemo zaključiti da ova značajna publikacija jeste još jedan doprinos kulturi sećanja na Holokaust u Pančevu i južnom Banatu, ali i šire, kulturi sećanja na Holokaust uopšte. Priređivači su smatrali da imena, zapis imena, ali i izgovor imena stradalnika, kazuju mnogo više nego što se to čini u prvom trenutku. Zato je preporuka priređivača, kao i naša preporuka, da se čitaoci upuste u iščitavanje imena sa spiskova stradalih koji se nalaze u publikaciji koja je pred nama, jer će posle izvesnog vremena čitanja, svaki čitalac osetiti veliko saosećanje sa patnjama nedužnih stradalnika u Holokaustu.

Sandra Radenović