BEZ SPOKOJA U POKOJ
Nijedan čovek nije ostrvo, sadržan u sebi ceo.
Džon Don, pesnik

Mirko Đorđević (1938–2014) preminuo je 18. aprila u Šimanovcima, mestu gde je živeo i radio; tu je narednog dana i sahranjen. Događaj je privukao izvesnu pažnju dela javnosti, ali ponešto je ostalo nevidljivo, pa i o tome treba nešto reći. Razlozi su, videće se, uverljivi.
Nebojša Popov

GRANICE NEKAŽNJIVOSTI
Krajem marta desničarska ekstremistička organizacija Naši objavila je spisak sa imenima 30 javnih ličnosti koje je označila kao srbomrsce. Optužbe Naših kreću se u širokom dijapazonu - od toga da su gej lobisti, pljuvači SPC, promoteri američke Nato-demokratije sve do to toga da su poklonici Sorosa i američki agenti.
Olivija Rusovac

NOVI  IGROKAZ ALEKSANDRA VUČIĆA
Aleksandar Vučić je novi premijer Srbije. Odlučuje sam jer njegovi bliski saradnici smatraju da je to njegovo pobedničko pravo. Vučić je autoritarno strukturisana ličnost, koja je trenutnu društvenu poziciju i stekla zahvaljujući određenoj konstelaciji psiholoških sistema. Dok je imao vođu (Šešelja) trudio se da poslušnošću i snishodljivošću zadobije njegovo poverenje. Bez pogovora je izvršavao vođine naloge, ne misleći da li se sa njima slaže ili ne. Isticao se i u individualnim kreacijama primitivnih, agresivnih i uvredljivih igrokaza, koje je pretežno izvodio kao poslanik u skupštini.
Dragica Stanojlović

OTVORENO PISMO ASANŽU
Povodom Vašeg obraćanja srpskoj javnosti (putem video-linka, u emisiji „24 minuta" na TV B92, 6. aprila), želeo bih, kao autor knjige Tišina u Aberdarevoj, koja se dokumentovano bavi analizom okolnosti napada NATO na sedište Televizije Srbije, da Vam skrenem pažnju na nekoliko važnih či-njenica koje su Vam nekako promakle; napominjem da Vam se obraćam ne toliko u svoje ime koliko u ime porodica žrtava i njihove uvažene predstavnice gospođe Žanke Stojanović, supotpisnice ovog pisma.

SAOPŠTENJA
Savez antifašista Srbije, kao i čitava demokratska javnost, duboko je zabrinut zbog sve učestalijeg prizivanja linča u našoj sredini. Gotovo u istom trenutku stekle su se pretnje pripadnicama organizacije Žene u crnom, istupanje portparola Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije, pravljenje i objavljivanje spiskova navodnih srbomrzaca, demonstracije Srpskog sabora Zavetnici, poziv da se kolju pripadnici Gej alijanse, grubi nasrtaji na predsednicu Helsinškog odbora u Srbiji, pa se sve to zajedno opravdano može smatrati smišljenom i organizovanom kampanjom ekstremno desničarske provinencije.

PRETNJE ŽENAMA U CRNOM
Polovinom aprila održan je sastanak posvećen zaštiti nevladine organizacije Žene u crnom iz Beograda. Sastanku su prisustvovala 22 predstavnika nevladinih organizacija, različitih fondacija, komiteta, inicijativa, alijansi, saveza, udruženja, časopisa i ljudi slobodnih profesija.
Vera Vujošević

HOĆE LI „IMPERIJA” UZVRATITI UDARAC OVDE?
Preokret nastao posle višemesečnih nemira u Ukrajini zaokupio je pažnju svetske javnosti a kod nas on nije razmatran drugačije nego kao spoljnopolitička tema koja sa Srbijom nema nikakvog doticaja. Neredi su počeli pošto je režim sada već opozvanog predsednika Janukoviča dan uoči zakazanog potpisivanja važnog sporazuma sa Evropskom unijom isti otkazao.
Nenad Ž. Petrović

V.V. Putinu pohvala uz jednu opasku
Stoga najpre ono što nas je kosnulo kao ljudska izjava i strogo lične prirode, što je retko među današnjim državnicima, jer pogledajte francuskog predsednika, da o Berluskoniju ne govorimo. Setimo se blažene uspomene patrijarha Pavla – da ga parafraziramo – budimo ljudi iako smo državnici.
Mirko Đorđević

Za Republiku, zauvek
Od Mirka Đorđevića smo se oprostili na komemoraciji održanoj  24. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju, govorili su Borka Pavićević, Filip David, Nebojša Popov i Zlatoje Martinov. U ovom broju objavljujemo poslednje Mirkove tekstove pisane za „Republiku“.

Dužnička kriza Srbije u kontekstu evropske periferije
U Srbiji su najavljeni novi talasi mera štednji koji uključuju srozavanje javnog sektora, smanjivanje penzija, ali i produžavanje radnog veka i reformu radnog zakonodvastva sa namerom da se snize cene i uslovi rada. Ovo su liberalni odgovori na ekonomsku krizu. Šest godina posle izbijanja te krize postaje jasno da su oni nedovoljni da bi se radikalno promenilo postojeće stanje.
Aleksandar Matković

NA KRHKIM NOGAMA
U poslednja vreme pojavljuju se, za sada diskretni pokušaji da se sagledaju ne samo dimenzije naše privredne katastrofe, nego i putevi oporavka privrede koja grca pod teretom pljačkaške privatizacije, ideologija i ličnih preferencija i orijentacija. Tako je nedavno na Mašinskom fakultetu u Beogradu održan skup o položaju industrije traktora, na kome su učestvovali ugledni stručnjaci iz oblasti mašinske industrije, privrednici, nekadašnji direktori ranije uspešnih fabrika i predstavnici komore.
Olivija Rusovac

Srbija obmanjuje Evropsku uniju
Koliko je pravosuđe u Srbiji neefikasno i nevoljno da okonča ozbiljnije predmete ilustruje i slučaj u vezi sa zahtevom Evropske unije da se kompletno provere 24 privatizacije koje su se i evropskim pravnicima učinile problematičnim; prethodno je Savet za borbu protiv korupcije, na čelu sa Vericom Barać, godinama ukazivao upravo na ove svojinske transformacije kao primere drastičnih kršenja zakonitosti.
Živan Lazić

SARAJEVSKI ATENTAT I PRVI SVETSKI RAT
U ozbiljnoj svetskoj istoriografiji odavno je preovladalo mišljenje da su za rat krive Nemačka i Austrougarska, što je i kodifikovano Versajskim sporazumom o miru.
Zlatoje Martinov

GAVRILO I DADA
Imao sam dobru volju da povučem celovitu paralelu između životnih sudbina Gavrila Principa i Radislave Dade Vujasinović, te društvenih i istorijskih okolnosti  u kojima su živeli i umrli, ali mi izvesne okolnosti to nisu dozvolile. Zato ću ovom prilikom dati samo skicu za neku buduću eksplikaciju ove teme.
Ljubiša Vujošević

Dosada kao obećana zemlja
Danas bi guslar, kao u čuvenoj programskoj pesmi Filipa Višnjića Početak bune na dahije, mogao ovako početi: Mili Bože, čuda velikoga! Kad se ćaše po zemlji Srbiji, Po Srbiji zemlji da prevrne, I da druga postane sudija, a posle silnih nabrajanja herojskih podviga, ovako nekako poentirati: dok uhvate kneza Bekoslava od široke luke biogradske, kad sapletu protopop Mantiju štono slamom misli raspaljuje, dok Dobricu iz potaje nađu, za junačko pitaju ga zdravlje, dok uhvate bega Amovića, koji arči megakilovate, ko da su mu od baba ostali, kad domame Radula vojvodu iz Havane grada kubanskoga, kad propeva Miško iz tamnice, i sve druge druge lale i veziri, tad će srpsko procvetati carstvo, kako carstvo tako i bankarstvo, pak će raja sve to alaliti i svom caru dovek verna biti.
Predrag Čudić

MEDICINA
Pojam medicina označava skup nauka i naučnih disciplina čiji je zajednički predmet zdravlje – kako ga zaštiti, sačuvati, unaprijediti. Ima porijeklo u latinskom jeziku (ars medicinae) i označava umjetnost liječenja. Medicina je, dakle, nauka i vještina liječenja. Drugim riječima medicina se bavi zdravljem i bolešću živih organizama.
Nikola Racković

LEDENA VODA SEBIČNOG RAČUNA
Problem nihilizma se nameće filozofiji 80-ih godina XIX veka sa Ničeom koji ga definiše kao „obezvređivanje svih vrednosti”. U tom smislu je naše vreme završna etapa tog procesa, u kojem nema više apsolutnih vrednosti, odnosno sve vredi isto da na kraju ništa ne vredi. Vrednost je ipak ekonomska koncepcija, i pojava nihilizma je savremena i paralelna toj totalnoj ekonomskoj revoluciji koja dovodi na svoje mesto kapitalistički način proizvodnje.
Jean Vioulac
S francuskog preveo Mirko Đorđević

SPONTANI POKRET PROTIV LAŽI I BATINA
Početkom šezdesetih počela su prva ozbiljnija preispitivanja Marksove filozofije i pokušaji da se iz te filozofije izvuku kritički i humanistički elementi, a da se ukloni ono što je kasnije uneto kao nadgradnja državnih ideologija uprošćavanjem marksizma, poznatog pod zajedničkim nazivom dijalektički materijalizam. Budući da je postojao državni konflikt, kasnije zadržan u distanci prema SSSR-u, da je dijalektički materijalizam bio doktrina koju je Staljin formulisao, to je prihvaćeno bez većih otpora.
Ljubiša Stavrić

Magični realizam srpske kaljuge devedesetih
Srpska čitalačka publika dobila je priliku da se upozna sa jednim, po svemu izuzetnim, „plodom ratnog profiterstva“. Naime, upravo tako već u prvoj rečenici definiše Marko Živković svoju doktorsku disertaciju pisanu na engleskom i odbranjenu na čikaškom univerzitetu, a prerađenu za potrebe knjige koja se čita kao pronicljiva i beskrajno zabavna antropološka analiza srpskog kolektivnog imaginarijuma u poslednjoj deceniji prošlog stoleća.
Ana A. Jovanović

VELIKI RAT 1914-1918 TRAJE MEĐU ISTORIČARIMA
Ni sto godina nakon Velikog rata među istoričarima nema primirja ni saglasnosti ni o uzrocima ni o povodu te posledicama tog rata. Tog se posla prihvatila engelska istoričarka A. Mombauer da u obilju dokumenata i literature otkrije makar neki pouzdaniji reper za odgovor na ovo pitanje.
Mirko Đorđević ROMAN ILI VIŠE OD ROMANA
Istoričar i pripovedač M. Janković - nosilac nagrade „Milutin Uskoković - se opredelio za žanrovsku formu romana, i to i jeste roman a ne tradicionalna forma istorijske proze- ovo delo i to sigurno nije. Roman je, i ponašem sudu - i nešto više od romana.
M. Đ.

POLUZNANJE KAO SUDBINA
Naš narod kaže: „um caruje a snaga klade valja“. Dajući ovim prevagu umu nad telesnom snagom, narod naš u isto doba daje i sebi svedočanstvo, da je prilagodan višoj obrazovanosti i da je kadar takmičiti se s drugim narodima i na polju umnoga rada i napretka.
Izbor: Olga Zirojević

PRIZIVAJU ŽEŠĆI BUNT GRAĐANA
Demonstracije širom BiH još uvijek traju, ali su znatno slabijeg intenziteta. U Federaciji BiH su aktivni plenumi, kao produkt bunta. Oni su amortizeri gnjeva građana, koji još uvijek očekuju da se vlast „urazumi“. Međutim, probleme koje su uzrkovale, naciokratske oligarhije ne pokušavaju rješavati.
Vehid Jahić

Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE - Mirko
Na odurnom spisku, koji nas vraća u fašističku prošlost blisku, našao se i Prosvetlitelj jedan, duhom i znanjem zlata vredan! Humorom britkim, u rečenicama pitkim, otvarao nam je oči i uši, zbog kojih se kukavna bagra puši.

Nema više hodajuće enciklopedije
Krajem aprila Srbija će dobiti 117. vladu u istoriji. Ako vam se čini da se vlade menjaju kao momci devojaka sa estrade možda vas osećaj i ne vara. Inače, vek vladanja vlada propisan je u mnogim društvima i nakon isteka mandata bira – određuje se nova. U mnogim zemljama premijeri i predsednici mogu da dobiju još jedan mandat i šlus. Izuzeci su zemljice nalik na ove naše balkanske, gde se raznim gafovima to produžava do komike. U tome bi Crna Gora mogla da štampa skriptu, a Srbija knjižurinu, sa odeljkom banjalučkim recimo.
Dragan Banjac