Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE

Mirko

1.

Na odurnom spisku, koji nas vraća u
fašističku prošlost blisku,
našao se i Prosvetlitelj jedan,
duhom i znanjem zlata vredan!
Humorom britkim, u rečenicama pitkim,
otvarao nam je oči i uši,
zbog kojih se kukavna bagra puši.
Ološ mu je kamenovala i kuću,
te je od Misionara dobila
satiričnu šamarčinu vruću.
Dok se šljam žurio da nas dokusuri,
svetleo je u tami našoj i buri, poput Svetionika,
Mirko naš
ponos i dika.
Mada teško narušenog zdravlja,
duhovito je analizirao stranputice
našeg pravoslavlja.
Zašto su popovi besramno bogati,
a vernike ni ker nema za šta da uhvati!?
Zašto su nas nagonili u besmislene ratove,
i zašto su blagosiljali koljače i tatove!?
I napokon, zašto i dalje zagovaraju,
u novom vremenu mlade licemerno smaraju,
vrednostima užegle patrijarhalnosti,
iz kojih izviru sve mane naše provincijalnosti i banalnosti?!
U raskrinkavajućoj misiji svojoj,
Svetac ovaj smelo je srljao sa vetrenjačama u boj.
Dosetkama punim činjenica i znanja,
potsećao je vlasteline zašto je Srbija
sve ubogija i manja.
Pre svega zbog njihovih nezajažljivih apetita,
i uz njih opskurnih perjanika i elita.
Zbog njihove megalomanske korupcije i mita,
većina dok gladuje, njihova dupeta nikad nisu sita.
Organizuju i vrše najteža krivična dela,
pred građanima uzdižući patriotaška čela.
Pošto razoriše medije i institucije,
praznosloveći o nemogućnosti promena ustavne konstitucije.
Govoreći o četničkoj modi, Mirko je opažao da državu vojvoda četnički vodi, iako ni prethodnici mu ne behu bolji, literate sentiš zapevaju o znaku Z-zakolji! H alabuka traje i po pitanju kralja, gologuzoj Srbijici bez njega ne valja. I dok sa prezirnim smeškom, ili facijalnom greškom, gazda na dvoru prima lakeje, koji u foajeu vežbaju kako se najuliznije smeje, ne bi li se dokopali malo vlasti, inače bi u bajbok mogli dopasti, po enti put saznasmo o genezi Kosova, da su ga olešili patriotaši i Sova! Elem, treba najviše da nas plaši, tamo gde god se pominju neki naši, tobožnji sektaši, premda su baš oni svi udbaši, kao i lideri stranački crnorukaši!

2.

O tome svemu doznavali smo od našeg Mirka.
Od tih lucidnih misli mogla bi se saćiniti
podebela zbirka. Bio je Srbin i verujući
pravoslavac, ali iznad svega mudrac i znalac.
Voleo je obične ljude i oni njega.
Smatrao je da su humor i ljubav najbolja sprega.
Bio je Mirko i građanin Sveta,
njegov odlazak je nenadoknadiva šteta.

Istina beše Svečeva Golgota,
kao i najviša moralnost Mirkovog života.
Nedostajaće nam večno i strasno!
Voleti Anđela našeg neizmerno je lasno!