Nema više hodajuće enciklopedije

Krajem aprila Srbija će dobiti 117. vladu u istoriji. Ako vam se čini da se vlade menjaju kao momci devojaka sa estrade možda vas osećaj i ne vara. Inače, vek vladanja vlada propisan je u mnogim društvima i nakon isteka mandata bira – određuje se nova. U mnogim zemljama premijeri i predsednici mogu da dobiju još jedan mandat i šlus. Izuzeci su zemljice nalik na ove naše balkanske, gde se raznim gafovima to produžava do komike. U tome bi Crna Gora mogla da štampa skriptu, a Srbija knjižurinu, sa odeljkom banjalučkim recimo.
Vlast je strast, kažu. Čuveni egipatski faraon Ramzes II vladao je 66 godina, što se smatra najdužom vladavinom iz stare istorije uopšte, pre otprilike 3.300 godina. Pokopan je u steni u čuvenoj egipatskoj Dolini kraljeva, a prema dostupnim zapisima imao oko 100 sinova (44-56) i kćeri (40-44), dakako i mnogo žena, od kojih su neke bile i njegove kćeri. Pretekao ga je jedan ovovremenski, Bhumibol Adulyadej (Cambridge, 5. decembra 1927), poznat kao Rama IX, aktuelni kralj Tajlanda koji vlada od 9. juna 1946. godine. Rođen u SAD, obrazovan u Švajcarskoj, Bhumibol se u Tajlandu smatra polubožanstvom. U „slobodno vreme“ bavi se muzikom, umetnošću i jedrenjem, a slovi za jednog od najbogatijih ljudi sveta.
Od 1805. do 1921. godine Srbija je imala 88 vlada, uz vladavinu vladara: vožda Karađorđa Petrovića (14. februar 1804. do 21. septembra 1813), knjaza Miloša Obrenovića (1815-1839 i 1839-1840), knjaza Mihaila Obrenovića (1840-1842), knjaza Aleksandra Karađorđevića (1842-1858) knjaza Miloša Obrenovića ponovo (1858-1860), knjaza Mihaila Obrenovića (1860-1868), knjaza, odnosno kralja Milana Obrenovića (1868-1869), kralja Aleksandra Karađorđevića (1889-1903), kralja Petra I Karađorđevića (1903-1918), regent Aleksandar Karađorđević (1919-1921), nakon čega je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, na čijem čelu je bio kralj Aleksandar I Karađorđević.

Posle II svetskog rata formirano je 28 vlada, zaključno sa Vladom Ivice Dačića. Od onih koje mnogi pamte pomenimo vladu Ivana Stambolića (1978-1982), Branislava Ikonića (1982-1986), Desimira Jevtića (1986-1989), Stanka Radmilovića (1989.1991), Dragutina Zelenovića (1991-1991), Radomana Božovića (1991-1993), Nikola Šainovića (1993-1994), Mirka Marjanovića (1994-1998), Mirka Marjanovića (1998-2000), Milomira Minića (2000-2001), Zorana Đinđića (2001-2003), Zorana Živkovića (2003-2004), Vojislava Koštunice (2004-2007), Vojislava Koštunice (2007-2008), Mirka Cvetkovića (2008-2012) i Ivice Dačića (2012-2014).

MSU/Socijalna grafika: Arpad Balaž, Album Endre Ady, 1930.

Red je došao na Aleksandra Vučića, kojem je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u utorak 22. aprila poverio mandat. Ako se zanemari njegov radikalski period, što je mnogima lako i brzo pošlo za rukom, ostaje vam i da poverujete da je shvatio šta valja činiti i kuda krenuti, i da se potpuno preokrenuo. Istina, rezultati ne prate retoriku, ali Vučić je, očito, odlučio da poradi na vraćanju i reda i rada u zemlji i na nečemu gde će sigurno nailaziti na najveći otpor - iskorenjivanju bahatosti političara koja je odavno kod srpskih vlastodržaca shvaćena kao narodno začikavanje. Ubeđeni su da im niko ništa ne može, a sve godinama podupire saznanje da nikome još nije zafalila ni dlaka sa glave.
O Vučićevoj brzoj i velikoj, ali ipak neočekivanoj, popularnosti mnogo se govori, njome se bave stručnjaci raznih profila, ali čini se da je meti najbliže mišljenje sociologa Srećka Mihajlovića. On je nakon 1.736.920 glasova, 48,35% podrške i 158 poslaničkih mesta u parlamentu (od 250) osvojenih na vanrednim parlamentarnim izborima rekao da je narod u Srbiji „glasao za nadu, a ne za rešenje problema“ i da je pobeda lidera SNS zasnovana na „politizaciji socijalnog očaja“. Na jednoj tribini nakon izbora Dragan Đoković, Vučićev savetnik rekao je da je Srbija danas „ruina nastala na ruinama 2000. godine“, ali da je urušena Srbija posle izbora 2014. godine „konačno živnula“. Možda su „savetnici“ to mesto nečim ranije zaslužili, ali kakvi su i šta govore i njima i političarima bi bilo mnogo bolje da ili ma nje pričaju ili umuknu. Tako ovaj savetnik sa „teniskim“" prezimenom reče: „Srbija posle izbora ima šansi“, da je opozicija poražena i da se „dogodio potres kako bi se demokratski blok očistio od onih koji su ga urušili pre svih, od njegovih lidera“. Po Đokoviću ispada da je Srbiji sasvim dovoljno što je apsolutni pobednik njegov šef, time je rešeno i siromaštvo, i privreda, i nezaposlenost, i korupcija i lopovluk, i bezbednost građana, verovatno svi problemi vezani za Kosovo i priključenje Evropskoj uniji.
Nakon izbora, posebno posle okupljanja skoro istih snaga (uz SNS) razumno je pitanje - čemu izbori ako će sve biti po starom. Kao drugi razlog pominjalo se ratosiljanje Ivice Dačića, ali dežmekasti Miloševićev naslednik viđen je kao šef srpske diplomatije. Ostaje da se nađe rešenje za „demokratsku fasadu“, apsolutnu vladavinu jednog čoveka i jedne stranke, a podela odgovornosti sa svima ostalima, kako u uvodniku u prethodnom broju Republike reče Zlatoje Martinov.

*

Supruga predsednika Republike Srbije Dragica Nikolić razgovarala je nedavno sa suprugom predsednika Republike Češke Ivanom Zemanovom. O humanitarnom radu i aktivnostima svoje fondacije, saopštila je Nikolićeva služba za saradnju sa medijima. Navodi se da je Nikolićka Zemanovu upoznala sa aktivnostima Fondacije koju je osnovala pre više od godinu dana. Ne znam šta je do „pre više od godinu dana“ radila Dragica Nikolić, ali mi se čini da bi „domaćice“ naših glavara trebalo da - sede kod kuće. Tomo, bre, malo je previše.

*

Četvrtog aprila u Avganistanu je stradala Anja Nidringhaus, lepa, hrabra, vesela reporterka Asošijeted presa (AP). Počela je devedesetih na Balkanu, a posle idu: Kuvajt, Irak, Libija, Gaza... Tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji radila je za agenciju EPA, a na Balkanu je devedesetih tri puta povređena. Prvog ratnog dana u Sarajevu upucana je iz snajpera, na demonstracijama u Beogradu 1997. je imala trostruki prelom noge pošto ju je pregazio policijski automobil, a na Kosovu je godinu dana kasnije eksplozija granate izbacila iz kola. Rođena je (12. oktobra 1965) u Heksteru u pokrajini Severna Rajna Vestfalija, gde je i započela karijeru kao frilens fotoreporter za lokalni list kada je imala samo 16 godina. Kasnije je studirala nemačku književnost, filozofiju i novinarstvo. Hiljadudevetstodevedesete snimala je istorijski pad Berlinskog zida gde sam je upoznao i s njom podelio ushićenje. Tražila je da joj izdiktiram kraći spisak „majstora slikanja“ u bivšoj Jugoslaviji. Piši, kažem joj: Predrag Mitić, Ivan Doroški, Miloš Cvetković, Jadran Babić, Bobo Lučić, Milo Kovač, Matija Koković, Branko Bosić, Danilo Krstanović, Fehim Demir, Ratko Mavar... Spremila ga je. Anja je bila opčinjena jednim našim političarom.

*

Jure Franko! To je onaj momak iz Nove Gorice kojeg je pre 30 godina slavila čitava ondašnja Jugoslavija jer je kao drugi projurio kroz cilj u Babinom Dolu na Bjelašnici (Zimska olimpijada 1984) i na minus 15 zagrejao srca desetina hiljada promrzlih navijača i jugoviće pored televizora. Prva medalja nekog jugoslovenskog sportiste na zimskim olimpijskim igrama! Franko je dugo ćutao, a nedavno je obznanio da se medalja i jugoslovenska zastava nalaze „na posebnom mestu u mojoj kući i nisu u ormaru ili iza stakla. Na dohvat su ruke deci koja mogu da ih dodirnu, da se slikaju s njima. Bio je to lep, romantičan period zajedničke države“.

*

Iznenada i nenajavljeno osamnaestog aprila nešto iza podneva napustio nas je dobri duh Mirko Đorđević, „publicista, prevodilac i verski analitičar“. Dan ranije, za „stolom mudraca“ u ćošku kafea „Galerija“, koji godinama već naliči na onaj iz nekadašnje pariske „Rotonde“ što ju je verno u svojoj knjizi Ljudi, godine, život dočarao Ilja Grigorijevič Erenburg držao je banku. Filip David, Ibrahim Hadžić, Fahri Musliu, Nenad Prokić, Vesko Ivanović, Petrit Imami, Predrag Delibašić, Slobodan Stupar, Predrag Čudić, Vasa Anđelić... Nema više „hodajuće enciklopedije“, ostale su brojne beleške koje mi je diktirao dvadesetak godina i sporenja oko Andrića i Krleže. Više je cenio ovog drugog.

Dragan Banjac