Desničarske grupacije u Srbiji ne miruju

PRETNJE ŽENAMA U CRNOM

Polovinom aprila održan je sastanak posvećen zaštiti nevladine organizacije Žene u crnom iz Beograda. Sastanku su prisustvovala 22 predstavnika nevladinih organizacija, različitih fondacija, komiteta, inicijativa, alijansi, saveza, udruženja, časopisa i ljudi slobodnih profesija. Staša Zajović, osnivačica Žena u crnom, ukazala je na pretnje kojima se direktno ugrožava bezbednost članica ove organizacije. Takođe je ukazala na pojavu spiskova nepoželjnih organizacija i ličnosti iz javnog i kulturnog života na koje, po mišljenju njihovih pisaca, treba obratiti „posebnu pažnju“, a ako zatreba i likvidirati ih. Podsetila je da su tokom više godina, pojedinci i ekstremne desničarske organizacije pretile ŽuC-u, ali da su samo dve pretnje došle od predstavnika vlasti i državnih službenika. Prvi put, početkom 90-tih, kada je V. Šešelj kao narodni poslanik pozivao na nasilje i, drugi put, ove godine, kada je Radomir Počuča PR Antiterorističke jedinice MUP-a Srbije i pripadnik organizacije „Naši“ na društvenim mrežama širio govor mržnje, pozivajući na obračun sa nevladinim organizacijama i njihovo ukidanje ’jer su strani plaćenici’. Posebno je tražio zabranu rada i okupljanja Žena u crnom i proglasio ih opasnijim od ostalih. Ivan Ivanović iz organizacije „Naši“, takođe radnik MUP-a, organizovao je, uz podršku desničarske organizacije srpski sabor „Zavetnici“, protestni skup podrške R. Počuči ispred zgrade-sedišta ŽuC-a. Iako taj prostor nije predviđen za skupove ovog tipa, policija ga je dozvolila, što, po mišljenju Zajovićeve, predstavlja raskorak između normativnog i faktičkog ponašanja vlasti.

Zahtevi i posledice

Muzej savremene umetnosti/ Socijalna grafika: Marijan Detoni Mapa - Ljudi sa Sene, 1934

Desničarska organizacija „Zavetnici“ je na protestu podrške zahtevala donošenje zakona, po ugledu na onaj nedavno donet u Ruskoj federaciji, kojim bi se nevladine organizacije, a pre svih Žene u crnom, tretirale kao strani plaćenici, agenti. To je imalo za posledicu njihovu dodatnu kriminalizaciju jer su predstavljene kao teroristička organizacija uz zahtev da se odreknu svojih aktivnosti i da „počnu da se bave sobom“. Stanari zgrade ispred koje je održan protest podrške takođe su uputili zahtev da se zbog straha od daljih aktivnosti ŽuC-a sedište organizacije iseli iz prostorija zgrade. Počuča i Ivanović su  privedeni. Zbog sumnje da su izvršili delo širenja diskriminacije, poziva na nasilje, ugrožavanja sigurnosti aktivistkinja, podstrekavanja na mržnju, prvom je određen pritvor od 30 dana. Drugi, inspirisan Počučinim pisanjem na društvenim mrežama, okupio je grupu ljudi i napravio spisak od 30 onih koji su posebno „opasni“. Time je diskriminisao pojedince i grupe zbog izražavaja njihovih stavova. Prema tvrđenju profesorke prava Vesne Rakić-Vodinelić, za ova krivična dela zaprećena je kazna od 3 meseca do 3 godine zatvora. Ukoliko javni tužilac odluči da pokrene postupak protiv njih, moglo bi da im se sudi prema čl.138 Krivičnog zakona RS, čime bi im kazne bile mnogo veće. Ivanović je ubrzo pušten iz pritvora. Zbog  govora mržnje i verbalnog nasilja protiv branitelja ljudskih prava (čl.138), u koje spadaju Žene u crnom, postupak se mora dovesti do kraja, u čemu bi, svojom tužbom, mogla da pomogne i povernica za ljudska prava Nevena Petrušić, zaključeno je. Na ovaj način, smatra Vodinelić, iz političke elite bi se eliminisali svi oni koji imaju diskriminatorsku prošlost.

Zaključci

Dodatnim pritiscima na vlast u Srbiji, treba što pre zaštititi branitelje ljudskih prava i omogućiti im nesmetan rad. Rakić-Vodinelić je preuzela obavezu da o tome redovno obaveštava Evropsku komisiju za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI) koja spada u najznačajnija tela Saveta Evrope, čiji je zadatak ’suzbijanje široko shvaćenih vidova rasne diskriminacije, ksenofobije, antisemitizma i drugih vrsta netolerancije’ i da priprema izveštaje o braniteljima i braniteljkama ljudskih prava. Ukoliko bi se proces odugovlačio, a pravna sredstva ne bi dala rezultate, ostaje da pravnu odgovornost države utvrdi Evropski sud za ljudska prava Saveta Evrope u Strazburu. Tanja Petovar je najavila mogućnost pokretanja deklarativne tužbe za nadoknadu nematerijalne, moralne štete. Za rad nevladinog sektora otežavajuće je i to što će ubuduće sva sredstva iz fondova ići preko države, pa je odlučeno da se traži podrška nezavisnih fondacija. Na sastanku je usvojen predlog da se osnuju 4 tima, i to: pravni, promotivni, logistički i tim za pripremu uličnih akcija i saradnju sa umetničkim udruženjima. Pravni tim treba da prati, kontroliše i predlaže potrebne pravne radnje.

Promotivni tim bi organizovao konferencije za štampu i informisao o događajima, stavovima i odgovorima vlasti i dostavljao ih političkim partijama i međunarodnim organizacijama. Logistički tim bi formirao dosijea i baze podataka o napadima, verbalnom i fizičkom nasilju i govoru mržnje protiv Žena u crnom i drugih branitelja ljudskih prava.

Tim za pripremu uličnih akcija bi upozoravao na razne vidove netolerancije, diskriminacije i ugrožavanja bezbednosti braniteljki i branitelja ljudskih prava od strane ultradesničarskih i profašističkih grupa.

Vera Vujošević