Kao nikada ranije izborna kampanja za ovogodišnje martovske vanredne parlamentarne izbore lišena je ideoloških varnica. Pravih ideoloških razlika među strankama odavno nema, ali varnica ima itekako. Samo što se one uglavnom tiču sebičnih interesa stranaka i njihovih lidera u borbi za golu vlast. Današnja opozicija - do pre godinu-dve na vlasti - propustila je da uradi one državne i društvene poslove koje danas tako olako obećava. Aktuelna vlast, pak, koja je sadašnju opoziciju nekada proglašavala nacionalnim izdajnicima i saglašavala se sa kvalifikativima pojedinaca iz Srpske pravoslavne crkve da je reč o „evropskim slinavcima“, sada i sama (navodno) stremi ka Evropi.
Ne postoji u predizbornoj kampanji nijedna stranka koja bi zagovarala temeljni princip na kojem bi se zasnivala istinska obnova države i društva: promena Ustava i njegovo usaglašavanje sa voljom građana. Prema istraživanju profesora A. Molnara čak se 43,4 odsto građana Srbije izjasnilo u prilog sazivanja ustavotvorne skupštine koja predstavlja instituciju radikalnog raskida sa prošlošću. Umesto toga, stranke i njihovi lideri - svi duže ili kraće na vlasti tokom ovih dvadesetak godina – bez stida i srama šalju građanima od upotrebe odavno izlizane poruke kako će učiniti ono, što dok su vladali nisu učinili: iskorenjivanje korupcije, nezaposlenosti, siromaštva...
Zato će svaka izborna pobeda biti sumnjiva - jer se ne zna šta donosi. Ovi martovski besmisleni izbori ne mogu generisati ništa drugo do isto tako besmislenu kampanju političkih stranaka.
Z. M.
FOND ZA OPSTANAK REPUBLIKE Ovaj Fond osnovan je na predlog saradnika i prijatelja našeg lista. Svrha Fonda je pomoć opstanku
Republike. Visinu uplate određuju sami priložnici.
Novac se uplaćuje na tekući račun (videti impresum).
Uredništvo zahvaljuje svim priložnicima:
Snežana Kresoja, Slavuj Ninkov, Hadžišehović Rahim
Svaštalice
Tadić, Čeda Jovanović i ostali, su bogovi demokratije kao Amon Ra, Zevs i ostali. Spustite se malo na zemlju! Znajte da ne postoji vakcina za vaš povratak na vlast. Vi ste prošlost.
Panika zbog svetske deflacije Ne tako davno, razni učeni ljudi i investitori videli su „tržišta u razvoju” – eufemizam za Kinu, Indiju, Brazil i neka druga - kao spasioce svetske ekonomije. Ta tržišta su bila ona koja će odbraniti rast i, samim tim, akumulaciju kapitala dok SAD, EU i Japan posrću u svojoj prethodnoj i tradicionalnoj ulozi nosioca svetskog kapitalističkog sistema.
Imanuel Volerstin
TRAGIČNI JUNACI IZBORNE KOMEDIJE Parlamentarni izbori i izbori za Beograd sve manje liče na izbore, a sve više na jednu veliku krimi-rubriku. Junaci te rubrike u kojoj se preti hapšenjima, pretresa ko je s kojim tajkunima i kriminalcima bio ili jeste u tajnoj vezi, ko će kome „zabiti nož u leđa“ (čak je i terminologija primerena duhu kampanje) su naši političari, stari znanci od pre 14, a neki i od pre 20 godina. Svi oni imaju iskustvo u vlasti.
Olivija Rusovac
BIRATI ILI GLASATI
Hoćemo li na ovim vanrednim parlamentarnim izborima birati ili glasati? Očito ovo drugo. Jer svi su se udružili da pomognu Aleksandru Vučiću da stigne do cilja. Prvi potpredsednik vlade želi da iskoristi naraslu popularnost i prigrabi što više poslaničkih mesta i ministarskih fotelja, a za sebe mesto premijera. Zapravo izbori su i raspisani kako bi Aleksandar Vučić mogao da postane premijer. Dragica Stanojlović
POD SENKOM VELIKOG RATA
Prvi svetski rat je prošlost već daleka, a devedesete su takođe prošlost sa svojim krvavim ciklusom ratova na Balkanu, ali senke stoje ili s vremena na vreme promiču. Negde je Mark Tven zapisao da se istorija ne ponavlja „ali se rimuje sa sadašnjošću“. Ni sto godina od rata 1914-1918 nije bilo dovoljno ozbiljnim istoričarima da sve o njemu kažu - Dedijera i Vasu Kazimirovića smo pročitali - da o evropskim istoričarima i ne govorimo - ali su kod nas ove velike teme u rukama aktuelnih političara - kojima do istorije nije mnogo ni stalo, oni je koriste na svoj način. Mirko Đorđević
PREDSEDNIK IBI I NAŠE ODRASTANJE
U Srbiji je, čini se, na snazi demokratija u doslovnom smislu. Tu upravo vlada narod, najobičniji pučani. Naime, umesto da narod vode ili, kako se to eufemistički kaže, predstavljaju, bolji, obrazovaniji i sposobniji, ili makar principijelniji i časniji ljudi, njega predvode oni koji kao da su nasumice, metodom slučajnog uzorka, dovučeni s ulice i posednuti u fotelje. Nisam siguran da li je ovaj narod dobio vlast kakvu zaslužuje, kako se to sentenciozno morališe, ali je svakako dobio vlast na svoju sliku i priliku. Najgori prosek. Ivan Kovač
IZLAZAK NA IZBORE – PRAVO, A NE DUŽNOST
Iako su ovi izbori lišeni svake realne potrebe i služe u svrhu još jače i čvršće instalacije Aleksandra Vučića i njegove partije na vlasti, građani kao da nisu baš svesni te činjenice iako i sami u raznim prilikama, recimo onda kad ih televizijski novinari presreću na ulici i pitaju šta o izborima misle, redovno i gotovo bez izuzetka kažu da izbori neće ništa promeniti u njihovim životima. Mališa Velikić
GNEV GRAĐANA NA NASILNIČKU VLAST
Demonstracije u gradovima širom FBiH su opravdane. Huliganstvo i nasilje je za osudu, ali to je „ogledalo“ vlasti, koja godinama vrši nasilje nad društvenim normama i huligansko harčenje budžeta sa „svojim“ tajkunima, strankama i porodičnim „stablima“. Vehid Jahić
NOVE MOGUĆNOSTI OSVAJANJA SLOBODE
Samooslobođajućem građaninu iz podnaslova našega lista izgleda da se pružaju nove mogućnosti u osvajanju sloboda, dok istovremeno osvojenim slobodama prete i nove opasnosti od zauzdavanja. Nove komunikacijske tehnologije otvaraju bezbrojne i nepredvidive pravce društvenih povezivanja i sve je očitije da podstiču pa i proizvode nove pokrete. Milan Prodanović
Predstava za narod
Tek kada je četvrta banka u većinskom vlasništvu domaćih akcionara otišla u stečaj, u javnosti se počelo promišljati otkud da tolike kikseve u kreditiranju ispoljavaju samo „naši” bankari. Činjenica da je poslednja počivša, „Univerzal banka”, bila sto odsto privatna doprinela je komešanju; u tri prethodno sahranjene, Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka i Privredna banke, država je bila većinski vlasnik, a narod je već svikao da se ovim oblikom svojine u nas vlast poigrava. Živan Lazić
Ustavni haos prve revolucionarne rotacije u Srbiji 5.oktobar 2000. – 27.jul 2012.
Osnovni cilj donošenja Ustava bila je - barem proklamativna - odbrana teritorijalnog integriteta Srbije, čijom je najavom ustavotvorni postupak započeo 12. septembra 2006, kada je Narodna skupština (pred)odredila sadržaj Preambule novog Ustava u pogledu tretmana Kosova i Metohije kao neodvojivog dela Srbije, a premijer Koštunica održao čuveni govor o tome kako se svi Srbi rađaju i umiru misleći isključivo na Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije i kako već i iz tog razloga svi do jednoga moraju izaći na referendum i glasati nikako drugačije nego za usvajanje Ustava (Molnar, 2008: 205 i dalje). Aleksandar Molnar
ZABORAVLJENE TEKOVINE SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA
U dva poslednja broja Republike posvećen je značajan prostor temi (ne) postojanja levice u Srbiji. Ogled Nebojše Popova, i kasniji razgovor tim povodom, razlog su ovog osvrta. Aleksandar Kraus
IMA LI KAPITALIZAM ALTERNATIVU ?
Fukojamina tvrdnja o kraju istorije najviše je doprinela “bezalternativnosti kapitalizma”. On je krah socijalizma shvatio kao kraj istorije i kao večitost kapitalizma i liberalne demokratije. Ne mislimo da je Kuljić u pravu kad ispravlja Fukujamu pa kaže da je pre reč o "kraju politike" nego o "kraju istorije". Milenko Marković
Juriš na biračko telo Srbije u dvanaest poza
Osvanulo je vedro izborno jutro: omladinci pre svitanja kruže ulicama sa razvijenim barjacima i uzvikuju parole: Svi na izbore! Svi na izbore! Živeo narodni front! Nastaje takmičenje ko će u kvartu biti prvi na biralištu, biračko musavo telo posleratne Srbije vije se po ulicama i glasa gumenim kuglicama, nikako mecima. Ćoravoj kutiji, kao rasadniku zla, niko ne prilazi. Vrti se petokraka obavijena zastavom u zdravim rukama omladine. Predrag Čudić
OBRTANJE KRUGOVA ISTORIJE
U Golubovićevom filmu „Krugovi“ oca progoni pitanje da li je njegov sin uludo bacio svoj život. Film je, naime, inspirisan istinitim događajem u Trebinju 1993. kada je Srđan Aleksić, ispunjavajući ljudsku dužnost, kako je stajalo u smrtovnici, poginuo braneći sugrađanina Bošnjaka koga su na ulici batinali srpski vojnici. Očeva zebnja, sasvim nehrišćanska, predstavlja mračnu zapitanost o čoveku i njegovoj egzistencijalnoj situaciji. Ivan Kovač
INVESTICIJE
Pojam investicija je latinskog porijekla i označava ulaganje kapitala u neki unosan posao ili unosno preduzeće. U njemu se prelama mnoštvo protivurječnosti savremenog svijeta. U punoj su srazmjeri bogatstvo sadržaja i složenost pojava na koje se odnosi. Nikola Racković
AZIL ILI O(P)STANAK
Bitef teatar u Beogradu je avangardno pozorište koje početkom marta proslavlja 25 godina svog rada. Osnovan je 1989. godine u namenski rekonstruisanoj nedovršenoj evangelističkoj crkvi, koju je 1940–1942. godine, blizu Bajlonijeve pijace, u Starom Gradu, podizala nemačka manjina u Srbiji, na skveru koji danas nosi ime nezaboravne rediteljke Mire Trailović. Ljubiša Vujošević
Pedagoški trougao kao osnov vaspitanja
Isidorina mudrost je kamen temeljac u vaspitnoj ulozi učitelja i škole. Znala je Isidora Sekulić, heroina i poeta, pisac i humanista da je čovjek isuviše složeno biće i da nije lako postati čovjek, jer, „Čovjek, kako to gordo zvuči!“ – zapisao je velikan ruske književnosti Maksim Gorki. Između Gorkog i Isidore Sekulić mala je razlika kada je o čovjeku riječ. Lazar Manojlović
OKO KUMSTVA I POBRATIMSTVA
- Ako ti padneš nama u ropstvo, i ja ću tebe izbaviti od Turaka. I tako dadu jedan drugom čvrstu vjeru (...) rekav: - Tvoja je vjera moja, a moja vjera je opet tvoja. (...). Zatim liznu međusobno krvi. Tako se pobrati musliman s kršćaninom. (...). A ako sada ovaj kršćanin bude ubijen on ide u raj, a ovaj (musliman) ide u pakao s vjerom nevjernika. Premda ovo nema ni u muslimanskoj ni u kršćanskoj (svetoj) knjizi, to je ipak ovakav običaj na ovoj krajini čest“. Olga Zirojević
Kumstvo kao ideal
Običaj kumstva ima svoju socijalnu i psihološku sadržinu koja ljudske odnose uzdiže iznad prirodnih i državnih zakona – ona se uspostavlja na nivou ideje - duhovnog saveza, prijateljstva i poštovanja a ne stoji na krvnoj, rodnoj, nacionalnoj vezi. Bratstvo se traži u zajedničkom verovanju da su univerzalne ljudske vrednosti najčvršći osnov poverenja i međusobne zaštite. Dragan Stojković
Rudi Supek – antifašist i kritičar nacionalizma
Zahvaljujući brizi porodice, kćerki Dr. Olgi Supek, sinu Srđanu-Rudiju i unuci Dr. Bojani Zupan koja se u Sjedinjenim Američkim Državama bavi naučnim istraživanjima funkcija mozga, ali i profesionalno savjesnom radu Marijana Bosnara, saradnika u Hrvatskom državnom arhivu moguće je steći sistematičan uvid u život i rad Rudija Supeka.
IZ ISTORIJE ŽENSKOG POKRETA U SRBIJI (V)
Položaj i prava prostitutki - legalna prostitucija ili kriminalizacija prostitucije; koga goniti – žene koje pružaju seksualne usluge, korisnike ili svodnike? Koga sve pogađa prostitucija? Da li je prostitucija prevashodno medicinski, ekonomski, moralni ili socijalni problem? Da li su feminiskinje jedinstvene u razumevanju prostitucije? Zašto su problemi višestruko margilizovanih žena - prostitutki retko u žiži feminističkog aktivizma, a u javnosti se o njima govori najčešće sa moralističkom nadmenošću? Nadežda Radović
Holokaust – Memorial Day
U organizaciji NVO Humanitarna fondacija Radio Rom, 27. januara ove godine je, već tradicionalno, u Centru za kulturnu dekontaminaciju odražan razgovor u znak sećanja na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Razgovor je bitno obeležio stradanja ljudi koja ni danas ne prestaju jer su i dalje prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje. Slučajevi Ukrajine, Sirije, Bosne i Hercegovine i mnogih žarišta van Evrope to i pokazuju. Vera Vujošević
SVET U KOME ŽIVIMO
Svetska ekonomska kriza koja je počela 2008. godine još uvek nije prevaziđena, mada se u pojedinim zemljama može uočiti izvestan oporavak i pokretanje ekonomskog rasta, posebno u SAD. Neke zemlje, kao na primer zemlje nove rastuće ekonomije u recesiju nisu ni ušle, izuzev što se njihova stopa rasta nešto smanjila. Međutim, niko se ne može pohvaliti da je dosegao nivo stabilnosti, a procena je Međunarodnog monetarnog fonda da će svetska ekonomija u 2014. godini rasti po stopi od 3,6%. Simeon Pobulić
Alajbegova slama
Stotinama godina postoji put od Crnjelova preko Ogorelice i Poznanovića, a koji se uklapao na glavnu magistralu ispred crkve u Velikoj Obarskoj. Stotinama godina popravljan je i poboljšavan da bi stigao do asfalta. U posljednjih stotinu godina ni jednom vladiki SPC nije palo na pamet da ga skraćuje i preko njega crkveno dvorište proširuje. Lazar Manojlović
Infantilna utopija i grudva snega
Pre nekoliko godina, Boris Varga je doktorirao na temu „Izborne revolucije u bivšim socijalističkim državama“. Kako su se potom transformacije i protesti proširili na bezmalo ceo globus, a tehnike ispoljavanja bunta poprimile nove, tehnologizovane forme, mladi novosadski politikolog je nastavio da proučava društvena gibanja; rezultat je knjiga „Od ‘šarenih revolucija’ do Anonimusa“. Živan Lazić
PUTEVI I STRANPUTICE KLERIKALIZMA
U godini jubileja Milanskog edikta šira javnost je već umorna od publikacija vezanih za ovu temu - od naučnih do osvrta i ogleda naših i stranih autora. Posebno od onih u kojima se ponavlja ono poznato što je deo prihvaćenih istina - nespornih istina. Ali Republika ne može da zaobiđe ovaj zbornik na srpskom i engleskom jeziku uz materijale konferencije u Novom Sadu održane 2013. Mirko Đorđević
Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE - Oguljena
Planuli su protesti u Bosni, gde su građanima dani čemerni i posni! Vladari njihovi još se nisu nakrali, e da bi i njima malo dali. Što joj zapravo pripada, nego ispod dna godinama propada. S prezirom je gledaju bedni gospodari, ko za raju uopšte mari?!
Bosna gori, a "babe" se češljaju
Ljubavni život sina izraelskog premijera Benjamina Netanjahua izazvao je nedavno buru (varinčenje) u političkom životu ove male ali značajne zemlje, jer je obznanjeno da devojka dvadesettrogodišnjeg Jaira nije Jevrejka nego – norveška studenktinja. Vest je, kažu, zainteresovala ne samo štampu već i religiozne članove parlamenta, koji su upozorili na asimiliaciju, pošto ortodoksni judaizam zabranuje brak sa pripadnicima drugih vera. Dragan Banjac