Bosna gori, a "babe" se češljaju
Ljubavni život sina izraelskog premijera Benjamina Netanjahua izazvao je nedavno buru (varinčenje) u političkom životu ove male ali značajne zemlje, jer je obznanjeno da devojka dvadesettrogodišnjeg Jaira nije Jevrejka nego – norveška studenktinja. Vest je, kažu, zainteresovala ne samo štampu već i religiozne članove parlamenta, koji su upozorili na asimiliaciju, pošto ortodoksni judaizam zabranuje brak sa pripadnicima drugih vera. Jair se, prema norveškim medijima, tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu pohvalio norveškoj premijerki (sociološkinja Erna Solberg, rođena 1961. u Bergenu) da se zabavlja sa Norvežankom. Lider ultrakonzervativne partije Šas Arijeh Deri izrazio je uverenje da ta veza izaziva bol kod premijera i njegove supruge. Bradati Deri misli da se ne radi o ličnoj stvari, već o problemu koji se odnosi na ceo jevrejski narod. Jedan sarajevski kolega pričao mi je tokom rata da je njihov durmitorski došljak Radovan na početku sukoba u BiH sasvim ozbiljno predlagao da se deca iz “mešovitih brakova” motornom testerom prepolove - po vertikali.
*
Radnik gornjomilanovačkog preduzeća "Foka" (dvadesetdvogodišnji Bojan Vujić) nije ni slutio šta ga poslednjeg dana januara čeka u tamošnjoj bolnici, gde je, umesto pomoći, u sitne sate dobio šamar. Posle povrede prsta otišao je do lekara, ali su vrata bila zatarabljena. Zvonio je. Desetak minuta kasnije u hodniku se čula galama i vriska, a kad ga je dežurni hirurg Milić Jestrović upitao je li on zvonio (i dobio potvrdan odgovor) umesto prve pomoći i zaustavljanja obilnog krvavljenja dobio je “vaspitnu meru”. Ubrzo je stigla i policija, doktor se branio da je posle šamara bilo i guranja... Šokirani mladić odbio je da mu tu pruže prvu pomoć i otišao je na drugi kraj varoši u Hitnu pomoć, gde mu je rana ušivena.
Direrktor dr Miro Lazarević (takođe hirurg) izjavio je nekoliko dana kasnije da je Jestrović – dok se se ne utvrdi njegova odgovornost – udaljen sa posla i da su "o svemu” obavešteni “Mjaučnica” (SĐD) i Ministarstvo zdravlja, disciplinska komisija, etički lekarski odbor, sindikati... I, šta će biti na kraju – ništa!
*
Novak Đoković se nije istakao u Dejvis kupu protiv Švajcarske jer nije igrao. Ipak, tih zimskih dana, ako je verovati RTS i našim očima, isprsio se prilikom spašavanja zavejanih iz vojvođanskih smetova.
*
Vladimir Popović, bivši šef vladinog Biroa za informacije žestoko se obrušio na nekdašnjeg predsednika Srbije (BT) posle bekstva iz Demokratske stranke. “Znam da će završiti tako što će za par godina zaustavljati ljude po ulici i objašnjavati da je nekad bio predsednik. To je cena kojom plaćamo naše ishitrene i nepromišljene odluke. Šteta je da se na ovaj način završava politička karijera ovoga klovna. Da je bilo pravde trebalo je da završi posao uništavanja DS do kraja, jer je to radio od dana kad je preuzeo. Predavanje tih ostataka u ruke drugoj štetočini je nepravedno. Ovako, ponovo za sebe kupuje godinu, dve, ali će onima koje uspe da ponovo prevari i uzme glas ukrasti poslednje kapi neke nade...“, prenose e-novine Popovićevu izjavu, u kojoj stoji da je on (za B.T.) prvi rekao da je – upakovano ništa. Ali kaže i da je dugo finansirao DS.
*
Za dve nedelje ćete birati svoje predstavnike. Umesto bilo kakve preporuke evo tek nekoliko ranijih “parola do bola”, kako ih je krstio Petar Veliki Luković. One su, veli, najgluplje, najbizarnije, najpokvarenije i najbesprizornije političke poruke, takozvani slogani, kojima su trovani mozgovi izbezumljenih glasača. SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRBIJE: „Sa nama nema neizvesnosti“, „Srbija se saginjati neće“, “Kad bolje razmislimo, svi smo mi pomalo socijalisti”, „Tako treba“, „Što jes’ jes’, najbolji je SPS“, „Srbijo, glavu gore!“, “Uvek kad vam treba mi smo tu”, „Socijalno - pravedna Srbija“, “Pobedi nepravdu”. |
|
DEMOKRATSKA STRANKA: „Vreme je“, „Budi hrabar, reci dosta“, „Prelomite pametno“, „Možemo, hoćemo bolje“, „Pošteno“, „Zato što život ne može da čeka“, „Budućnost, odmah“, „Za evropsku Srbiju“. SRPSKI POKRET OBNOVE: „Sutra počinje odmah“, „Vratiti osmeh Srbiji“, “Sa nama nema sankcija”, „Svi za Srbiju“, “Ljubav, vera, nada”, „Vredi se boriti“. DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE: „Zrelo je“, „Znam za jadac“, “Ko jedini sme da vas pogleda u oči”, „Ko što narod kaže, Koštunica“, „Živela Srbija“. G17+ und UDRUŽENI REGIONI SRBIJE: „Stručnost ispred politike“, „Čovečnost je najviši vrh čoveka“, „Srbija na 1. mestu“, „Jaki regioni, jaka Srbija“. LIBERALNO-DEMOKRATSKA PARTIJA: „Od nas zavisi“, „Širi dalje“. DEMOKRATSKI POKRET SRBIJE (DEPOS): „Glas nade“, „Da živimo kao sav normalan svet“, „Ima šanse, ima, ima“, “Ko, Koštunica”. Za pametne dosta.
*
Tuzla, Sarajevo, Bihać... Bosna gori. Zlatko Dizdarević, novinar i bivši ambasador BiH u Zagrebu kaže da “nije zato čudo što je sve krenulo iz Tuzle, koja je bila i ostala posljednji bastion kakve-takve građanske sredine protiv koje je od prvog dana nakon rata krenuo pritisak svake vrste ne bi li joj se to lice unakazilo i promijenilo. Normalno je, zato, što su tamo i policajci stali na stranu poniženih, jer su ista krvna grupa”.
Dizdareviću je sasvim prirodno da je “najkrvavije i najbrutalnije bilo u Sarajevu”. Taj je grad, kaže Zlatko, ponižen ponajviše i nekadašnji genetski kod mu je uništen na najgori način. Sarajevo je danas najdalje od onoga što je nekad bilo. I tu ranu ponajbolje osjećaju oni koji su u njemu ostali, a djeca im se ne snalaze u sudaru roditeljskih nostalgičnih sjećanja i brutalne ulične realnosti. Poslastica za vraga”.
Svet poziva b/h političare da se dogovore, što je ravno onoj narodnoj da vuku poverite da čuva jagnje. Ili im više paše ona druga: Bosna gori a “babe” (političari) se češljaju.
*
Bravo za Skoplje. Žitelji ovog grada čije su terase spram ulice ili nekog gradskog trga na taj prostor neće moći da “izlažu” veš i slične felinijevske eksponate, koji, kako bi kazali Crnogorci, nagrđuju izgled objekta a navode se stari plakari i aparati za domaćinstvo, tegle sa zimnicom, obešene nanizane suve paprike... Mogu se držeti samo saksije sa cvećem i drugim rastinjem, ako ne oštećuju objekat i ne utiču na bezbednost saobraćaja. Od ovog leta tečnost iz klima uređaja neće smeti da prska na glave prolaznika i na trotoar, kućni ljubimci tokom šetnje moraju biti povocu i sa korpom... Skoplje bi da “ode” sa Balkana. Ako im se to ne svidi neka za gradskog upravnika uzmu Željka Ožegovića, on će im načas grad pretvoriti u kasabu, što je ovaj Krajišnik već učinio na Novom Beogradu.
*
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) koje sve manje osećam svojim pisanim saopštenjem izrazilo je protest zbog ponašanja službe kabineta predsednika republike prema novinarima, na prijemu povodom Dana državnosti. Kontrola stroga, oduzimanje mobilnih telefona..., a ušunjala se i kurta i murta. Nikad nije bilo dobro, ali ni ovako rđavo. NUNS je u pravu kada predlaže pojednostavljenje ovih procedura, inače verujem da bi jedino bojkot dao rezultat.
Možda je baš sad prilika da iz beležnice izvučem jedno ranije dobro razumevanje. U vreme kada su sadašnji obljubljeni vlastodršci novinarima znali da odrape velike kazne, jedan od kažnjenika bio i aktuelni predsednik NUNS-a, urednik Novina vranjskih Vukašin Obradović. Od ranog prepodneva (u “staklencu” na Trgu Republike) skupljali smo ogromnih 10.000 DEM i pred kraj dani zastali na osam... Sena Todorović, energična sekretarica, izbezumljenog pogleda pokazuje na sat (ukoliko Obradović pred ponoć u Vranju policiji koja ga spremno čeka ne pokaže uplatnicu ne ide kući nego u buvaru) i pita koga da zove. Dajem broj Gorana Svilanovića. Sa strahom uzimam slušalicu, a Goran kaže da se obuva i ide u Bijeljinu, na tamošnju televiziju... Posle pojašnjenja Svilanović je kratko zaćutao, potom predložio da se nađemo u prostorijama Građanskog saveza Srbije u Kolarčevoj ulici do koje je genseku Dragutinu Rokviću i meni trebalo tek nekoliko minuta...
Koliko zadovoljstva u povratku. Promenili smo nemačke parice i s punom kesom naše ‘artije Vukašin i ja otišli do obližnje pošte u Ulici 29. novembra. S potvrdom spasa u povratku Vule otkriva da čitav dan nije jeo...
Dragan Banjac
