Kumstvo kao ideal
Običaj kumstva ima svoju socijalnu i psihološku sadržinu koja ljudske odnose uzdiže iznad prirodnih i državnih zakona – ona se uspostavlja na nivou ideje - duhovnog saveza, prijateljstva i poštovanja a ne stoji na krvnoj, rodnoj, nacionalnoj vezi. Bratstvo se traži u zajedničkom verovanju da su univerzalne ljudske vrednosti najčvršći osnov poverenja i međusobne zaštite. I tako je to bivalo u brojnim slučajevima međuljudskih odnosa koji služe za primer mogućeg „Carstva božijeg“ u ljudima, i među ljudima.
Ipak, postoji i druga, praktična strana ovog običaja. Ona je u svojim motivima svedena na banalni socijalni, ekonomski, politički, pa i egzistencijalni interes opstanka. I kao što su i najmoćnije carevine sa svim svojim monumentalnim građevinama, tvrđavama i hramovima sklone propadanju i rušenju, tako se i kumstva zasnovana na materijalnom a ne duhovnom interesu, lako raskidaju. Otuda tolika već poslovična i čuvena kumstva počev od Karađorđa i Miloša do Stambolića i Miloševića. Da ne nabrajamo unedogled, podsetimo se samo kumstava Šešelj-Drašković, Šešelj-Nikolić... Dok traje interes traje i kumstvo. Posebno poglavlje o interesnom kumstvu predstavljaju kumstva političara i tajkuna koja mogu preći u poslovni tajni savez, mafijaško zavereničko kumstvo, kriminalno udruživanje.
Da kumstvo može biti i način uspostavljanja ličnog saveza među politički suprotstavljenim stranama svedoče primeri iz ovog teksta Olge Zirojević, kratkog a tako bogatog primerima. Vladika i vladar Crne Gore Petar Petrović Njegoš i srpski Knez Miloš prijateljevali su i bratimili se sa turskim pašama, kao i mnogi obični ljudi u sredinama gde jedni pored drugih i zajedno žive pravoslavci i muslimani, Srbi i Albanci i Crnogorci. I kao što je u poslednjem ratu bilo svetlih primera prijateljstva i očuvanog kumstva među pripadnicima zaraćenih strana, bilo je i, verovatno još i više, primera raskidanja kumstva samo zbog toga što je, na primer, kuma muslimanka (poznat mi je takav slučaj u Beogradu). Postojanost kumstva, dakle, zavisi od opštih okolnosti stanja u društvu. Istraživanja bi mogla da provere tezu po kojoj se kumstva stvaraju u kriznim vremenima društveno-ekonomskog raspada i anomije kao sredstvo samozaštite, a gase se u stabilnim društvenim okolnostima. Kakva su to kumstva, a kakva su ona koja se razvijaju, poštuju i neguju u svim okolnostima. Da provere tezu po kojoj je održavanje postojanja kumstva primitivni društveni oblik nadoknade za ekonomsku zaostalost i pravnu nesigurnost.
U svakom slučaju, utopizam ideje Kumstva, za razliku od kumovske prakse, ideal Bratstva za razliku od prakse jedinstva, opstaje u svim vremenima i uslovima, kao potreba za uređenjem odnosa među ljudima na principima koji nisu pragmatski, ovozemaljski, prolazni, a koji su uzvišeni, večni i imanentni u pojmu Čoveka, onog koji teži „Carstvu božijem” - na zemlji. Sada, i ovde, kao što su to ponavljali i papagaji na poslednjem Ostrvu utopije O. Hakslija.
Dragan Stojković
