Zapisi iz zemlje nemanjića

Juriš na biračko telo Srbije u dvanaest poza

(Prva poza: istorijska, filmske novosti)

Osvanulo je vedro izborno jutro: omladinci pre svitanja kruže ulicama sa razvijenim barjacima i uzvikuju parole: Svi na izbore! Svi na izbore! Živeo narodni front! Nastaje takmičenje ko će u kvartu biti prvi na biralištu, biračko musavo telo posleratne Srbije vije se po ulicama i glasa gumenim kuglicama, nikako mecima. Ćoravoj kutiji, kao rasadniku zla, niko ne prilazi. Vrti se petokraka obavijena zastavom u zdravim rukama omladine.

(Druga poza: Slike žalosnih događaja)  

Biračko telo Srbije sasvim heterogeno, u disperzivnom svetlu najpartikularnijih interesa društvenih segmenata, iščekuje nebesku manu, tajna služba u nekoliko kolona gricka nokte u neobuzdanoj nervozi. Koji  će scenario proći!?

(Treća poza: Biračko telo Srbije u očiglednom manjku informisanosti ističe svoju ponudu kao na tacni.)

Biračko telo Srbije nedovoljno kompaktno očekuje u poslednjim predizbornim sekvencama da bude debelo i masno prevareno, te da svoje glasove ponudi poslednjem rodoljupcu.

(Četvrta poza: Biračko telo je gde god kročiš nogom!)  

Biračko telo Srbije u divne predizborne martovske dane sluša predizborna obećanja, zadivljeno šta će sve rodoljubi učiniti za to tako važno, nezamenljivo, nepotkupljivo telo koje zna šta je Srbija dužna njemu i šta je ono dužno Srbiji!

(Peta poza: Kao grogirani bokser!)

Trpeći danima udarce obećanja s leva i s desna, a bogme i iz samog centra, kao grogiran bokser izmrcvareno biračko telo Srbije čekalo je spas poslednjeg gonga i nekoga ko će pobedniku dići ruku uz neshvatljive ovacije. Srbija do Tokija!

(Šesta poza: Tamo gde je Srbija, tamo je njeno biračko telo, kakvo god da je!) Gde god da ubodeš prstom, tu ćeš osetiti biračko telo rodne Srbije, gde god da ti padne pogled, tu neki birač čeka da da svoj glas razuma srpskog domaćina, pa makar to bilo i na nivou statističke greške. Neka je i statistička greška, ali tamo jedna, ovde dve, tamo pet, pa se skupi, bato! Pa se skupi! I statistička greška je, upamtite, sveto biračko telo Srbije.

(Sedma poza: Šušti, šušti listić beli!)

Bauk belih listića kruži biračkim telom Srbije. Ma koliko to telo izgledalo nepresušno u svojoj podatnosti, ipak, ono je velika tajna. Vakcinacije protiv belih listića nema, a epidemija ili, ne daj bože, pandemija, mogu čitavu zemlju i sve kandidate da bace na kolena. Završni udarac našoj krhkoj demokratiji može zadati osveta belih listića. Ustanak protiv belih listića mora biti legitimno sredstvo parlamentarne borbe.

(Poza osma: Biračko telo Srbije raspeto konjma na repove.)

Diljem budžaka i vukojebina, po pasjačama i kukavicama, po šumama i gorama, po blatištima i plandištima, biračko telo Srbije nije ništa znalo o svojim pravima da bira i da bude birano, te je kao beslovesno marvinče blejalo tražeći sočnu travku. Nesvesno samog sebe, nije znalo da postoji, niti da će ikad postojati čak i kao statistička greška.

(Poza deveta: Veštačko biračko telo Srbije na veštačkom snegu.)

U prekrasne predizborne dane pune neke slatke neizvesnosti, biračko telo Srbije skijalo se na Kopu u svim pravcima, nezaustavljivo u svojoj želji da uhvati boju i sve ostalo što se na našem Kopu uhvatiti može.  O budućim izborima tu se razgovaralo usput i sa najveće visine (preko 2000 m.), a definisanje bicepsa i zadnjih loža bilo je važnije od svakog stranačkog programa, što je Čeda odavno promovisao u svom programu. Odolevajući silama gravitacije i ultraljubičastim zračenjima, biračko telo Srbije na Kopu imalo je sve plaćeno unapred i puno, puno zaludnog vremena.

(Poza deseta:  Biračko telo Srbije:  jedan glas – jedna kobasica.)

Biračko telo Srbije okruženo sitnom decom od ranog jutra je vredno pretraživalo kontejnere (u slengu: kantinjere), ne bi li pronašlo bar jedan buđavi razlog izlaska na birališta. Biraju i birikaju čitavog života, i šta su izabrali, izabrali su mrvu života! U kartonskim naseljima vladala je radost, osvanuo je veliki dan bajatih lanč-paketa. Partijski radnici izmileli su sa svojim obećanjima da će  partija u sumrak po dogovoru za svaki glas, ali provereno, deliti kobasice. Ne kao prošli put pakete kojima je prošao rok trajanja iz (g)robnih rezervi. Ovoga puta sve će biti sto posto ispravno, pošteno! I svi se raduju, deca će ići u školu, kobasice će padati s neba, a jata galebova oko smetlišta dočaravaće izlet na more.

(Poza jedanaesta: Biračko telo Srbije – kao rakova deca)

Jednom davno jedan stari rak koji je imao mnogo dece požele da svoju decu upregne u velika kola, pa da tako obiđe svet. Avaj, i hiljadu puta avaj, odmah je shvatio da su njegova deca obdarena tolikim mogućnostima da se u jedna kola ne mogu uprezati. Jedni su vukli napred, drugi nazad, treći na stranu, četvrti u vodu, i tako je lepa zamisao starog oca propala. Ko upregne biračko telo Srbije, upregnuće rakovu decu. Ponekad se nađe i takav đido, ali skupo košta. Biračko telo Srbije ne možeš razumom shvatiti, niti u jedna kola upregnuti.

Biračko telo Srbije je sasvim nejedinstveno, ono zastupa pluralizam interesa srpskih društvenih slojeva, ono zna šta ga čeka u neposrednoj budućnosti, suočeno sa neizvesnošću, biračko telo Srbije gricka nokte u neobuzdanoj nervozi. Biračko telo Srbije pati od manjka informisanosti, te bi volelo da ga bar za kratko neko od kandidata tako masno slaže, pa da baci svoj glas, ne misleći o sutrašnjici.

(Poza dvanaesta: Javna preduzeća biračkog tela Srbije!)

Suština biračkog tela Srbije je velika glasačka mašina javnih preduzeća, dok je javnih preduzeća, srpski političari ne treba da strepe za svoju budućnost.  Radnika i seljaka više nema, penzioneri su glasači koji rade na rezervi, i sav taj društveni gemišt nije vredan jedne gradske čistoće kao sigurne budućnosti partije koja ju je bezecovala.

U tim nepotističkim megapolisima poput EPS-a ili PTT-a nalaze se prave obnovljive rezerve glasača države. Dok se god budu arčili nebo i zemlja bez računa, biće i poželjne glasačke većine.    U rano jutro, naš savesni komšija koji o politici zna onoliko koliko čuje iz elektronske kutije na jedno uvo, ne znajući da mu je oduvek dodeljivana uloga statističke greške, ponosno obavlja svoju jutarnju toaletu i, obučen kao za pozorište, odlazi sa suprugom na glasačko mesto, kao u crkvu, da bi dao svoju skupoceni glas za bolje sutra. On, naravno, svega toga nije svestan, ne zna šta će statistika od njega učiniti, te izlazi ponosniji nego što je ušao i smatra da je u pitanju istorijski izbor za čitavu zemlju. Ovoga puta i on je participirao nepogrešivo u istoriji svoga naroda svojim čestitim glasom. <

Predrag Čudić