Fenomeni društvenih mreža

NOVE MOGUĆNOSTI OSVAJANJA SLOBODE

Društveni pokreti preko novih medija pokreću lavinu protesta

Samooslobođajućem građaninu iz podnaslova našega lista izgleda da se pružaju nove mogućnosti u osvajanju sloboda, dok istovremeno osvojenim slobodama prete i nove opasnosti od zauzdavanja. Nove komunikacijske tehnologije otvaraju bezbrojne i nepredvidive pravce društvenih povezivanja i sve je očitije da podstiču pa i proizvode nove pokrete. Sve je očiglednije da su u začetku i nove oblasti saznanja pa i drugačija poimanja stvari, otvaraju se polja delovanja koliko ka vidovima oslobođenja ali i zauzdavanja sloboda, nazire se i izmenjeni kontekst društvenih zbivanja. Zahuktavajuće promene su mnogi nagovestili, pomenimo Manuela Kastelsa sa istraživanjima oko Informacijskog doba, oko ekonomije, društva i kulture u trilogiji: „Uspon umreženog društva“ (1996), „Snaga identiteta“ (1997) i „Na kraju milenijuma“ (1998).¹ U današnje vreme okruženi brojnim nezadovoljstvima i razočarenjima čije ispoljavanje izbija širom planete, nezadovoljstva koja su ranije zanemarivana i potiskivana, sada bivaju artikulisana drugačijim, novim obrascima. Postajemo svedoci protesta diljem planete koja sve više postaje globalno selo, entitet u kojem stvari ma koliko daleko, postaju veoma bliske, pa i mogućnosti ostvarenja težnji u osvajanju novih sloboda. Novi su načini i procedure potpomognuti tehnološkim pomagalima od uticaja na koreografiju samih događaja, u kojima simbolika mesta poprima nova značenja: ono što nazivamo javnim prostorom poprima nove okolnosti. U svim okolnostima kao da u središte zbivanja iskrsavaju društvene mreže, fenomen kojim se procesuje i upravlja informacijama, a koriste se mikro - elektronski zasnovane tehnologije (iz poglavlja o usponu umreženog društva). I kako naglašava Kastels, difuzija logike umrežavanja suštinski modifikuje rad i rezultate u procesima proizvodnje, iskustva, moći i kulture. Kastels tvrdi da nije samo tehnologija koja definiše moderna društva, nego su tu i kulturni, ekonomski i politički faktori koji čine mrežno društvo. Uticaji kao što su religija, kulturno vaspitanje, političke organizacije i socijalni status svi oblikuju mrežno društvo jer su sama društva već oblikovana ovim faktorima na mnoštvo načina.

Godina 2011. će verovatno biti zapamćena kao istorijska godina u kojoj je zabeleženo pokreteanje mnogih društvenih pokreta koji uključuju nove alate u svoj taktički i strategijski arsenal. Od „arapskog proleća” do „Okupiraj Vol Strit”, pokret za pokretom izbijao je na scenu, ističući krucijalna pitanja vladavine i društvenih promena u 21. veku. Protestna okupljanja su uzdrmala postojeću vlast primoravajući je na ustupke oko sloboda i uzrokujući bitne promene, započnimo sa onima u Londonu oko plaćanja obrazovanja, u Njujorku „nas je 99 posto”, pa u Riu i Sao Paolu i drugim brazilskim gradovima oko svetskog prvenstva u fudbalu, pa u Istanbulu, Alžiru, Madridu, Atini, Kairu, Sofiji, Rimu, protesti protiv političke nekompetentnosti, neispunjenih obećanja, rastućeg jaza između bogatih i siromašnih, pohlepe bankara i korporatnih moćnika, i sramne povezanosti između njih i onih koji građanima vladaju.

U ekstremnim slučajevima videli smo oba-ranje vlada u Tunisu, Libiji i Egiptu, a građanski rat u Siriji ne pokazuje znake smirivanja. Egipćani su se ponovo vratili na ulice a vlasti su počele da zabranjuju okupljanja i u javnom prostoru legendarnog trga Tahrir. Istanbulski protest se nije sasvim smirio, a novom snagom je pokrenuta lavina ukrajinske erupcije, - prelilo se i u Bosnu i Balkan uz svu iscrpljenost tragičnim ratom, i priča teče u nastavcima. U međuvremenu vlade u rasponu od onih demokratskijih pa do autoritarnih, nastavljaju da proširuju napore i sredstva ne bi li neutralizovali aspekte jačanja građanskih sloboda primenom novih tehnologija preobraćajući ih u alate za kontrolu i nadziranje. Razmahale su se da prošire repertoar ovlašćenja kako bi parirali ovakvom razvoju i neretko uzurpirali moć novih tehnologija u svrhu nadziranja i propagande. Zakoračuje se u privatnost a bez privatnosti građani ne mogu da izražavaju slobodno svoje mišljenje niti da traže ili da primaju informacije. Štaviše, masovni nadzor pretvara pretpostavku nevinosti u pretpostavku krivice.

Umreženo znanje i kombinatorna kreativnost

Konceptuelni alati i neophodna predznanja za razumevanje, procenu i razmišljanje o interakciji između društvenih pokreta i novih alata ne odnose se samo na proučavanja posebnosti alata (iako će se otvoriti i pitanje koji su alati korišćeni kao integralni deo analize). Odnose se na proučavanja načina na koji se razumeju putevi promene i sredstva povezvanja, publikovanja, vidljivosti i difuzije informacija, i načina na koji se ukrštaju sa pravcima društ-venih pokreta. Sloboda interneta je tema uveliko razmatrana jer se pokazalo da ima različita značenja u različitim sredinama, razumevanje ideje je uvek vezano za kontekst, a determinante konetksta čine drugu stranu medalje umrežavanja. Takođe postoji tvrdnja da je ljudsko mišljenje manje izmenjeno knjigama nego indeksnim izveštajima. Pri tom je zanimljivo da priznavanje važnosti ne samo apsolutne vrednosti sadržaja, nego i njegove uporedne vrednosti, dakle vrednost ne samo same informacije već i informacione arhitekture, ne samo sadržaja već i izbora i rukovanja sadržajem. I to je ideja da je kreativnost kombinatorna, da ništa nije u potpunosti originalno, da se sve nadograđuje na nešto šta je bilo pre, i da je kreirano uzimajući postojeće delove inspiracije, znanja, veština na uvid kojim su prikupljeni stokovi znanja tokom života i kombinovani u neverovatne nove kreacije. Da bi se zaista stvaralo i doprinosilo svetu, neophodno je biti u stanju povezivanja bezbroj tačaka, unakrsnog oprašivanja ideja iz bogatstva disciplina, da se kombinuju i rekombinuju komadi u izgradnji novih tvorevina. Ideje zadržavaju neke osobine organizama te poput njih, imaju tendenciju da ovekoveče svoju strukturu i da se množe, mogu takođe da spajaju, rekombinuju, da odvoje njihov sadržaj. Mono je rekao da ideje imaju „moć širenja” i propagiraju „infektivnost” - mi to danas uviđamo sa jezikom „virusnih” ideja. Tu je i Suzan Zontag, jedna od omiljenih autora i apsolutnih umova: „Činite stvari. Budite napeti, radoznali. Ne čekajući potiske inspiracije ili poljupca društva u čelo. Obratite pažnju. Sve je oko obraćanja pažnje. Pažnja je vitalnost. Ona vas povezuje sa drugima. To vas čini željnim. Ostanite željni.”

No u svetu u kojem su države u stanju da prikrivaju svoje namere, iskrsavaju brojne implikacije tehnoloških unapređenja i potreba za neophodnom transparentnošću, nove okolnosti sa kojima vlade i građani moraju da se suočavaju. Jer su novi mediji naklonjeni da podstiču participaciju građana i zaista mogu da utiču na povećavanje sloboda. Što su svojevremeno učinili pre svega štampa, pa poštanske usluge telegrafa i telefona, itd... Zamerka je novim medijima kao političkoj sili da ljudi koriste ove alate za kupovinu, za društveni život, samozavaravanje, što je zajedničko za sve vrste medija. Porastom komunikacijske povezanosti građanstva nastaje nova, kako je neki nazivaju, medijska ekologija (pojam podrazumeva sistemsko-strukturalne aspekte prostora i vremena) kao spleta novih okolnosti koje prerastaju u važnu dinamiku u tokovima društvenih pokreta širom sveta. Uz pomoć novih tehničkih pomagala koji obuhvataju sve proširenije platforme društvenih mreža kao što su tviter i fejsbuk, nove okolnosti omogućavaju horizontalne veze i komunikaciju u kojoj je i pošiljalac i primalac poruke istovremeni subjekt, dakle omogućavaju participaciju građana naoružanih celularnim telefonima sa video mogućnostima. U stanju su da sačine video zapis skoro svih događaja od interesa i da ga promptno pošalju na nebrojeno mnogo destinacija u mreži. Dakle nove okolnosti čine da ono što nazivemo javnom sferom podleže veoma bitnoj transformaciji.

Ideja da mediji, od Glasa Amerike do Samizdata, igraju podržavajuću ulogu pri društvenim promenama jačajući javnu sferu, jasno pokazuju istorijsku ulogu štampanih novina. Kako je to nemački filozof Jirgen Habermas tvrdio u svojoj knjizi iz 1962, „Strukturna transformacija javne sfere,“ štampane novine su svojevremeno pomogle demokratizaciju Evrope otvarajući prostor za diskusije i usaglašavanja između politički angažovanih građana, čak i pre nego što je država postala demokratizovana, a ovaj argument su proširili i kasniji autori. Ali uspon paralelnog sistema javnog informisanja imamo takođe tokom istorije. Tako se svojevremeno ambiciozni mladi Ciceron, izmešten u provinciju daleko od Rima i žarišta političkog delovanja, zabrinuo zbog zaostajanja u kritičkom znanju, budući daleko od dinamičke energije u Rimu.

Imao je samo jednu nadu: sofisticiranu mrežnu razmenu informacija koju je razvila rimska elita. Bez štampe i bez papira, informacije su cirkulisale kroz razmenu pisama i drugih dokumenata koji su kopirani, komentarisani, i deljeni drugima u obliku rolni papirusa. Ciceron je razmenjivao pisma sa prijateljima na drugim mestima, držeći ih u toku sa najnovijim političkim mahinacijama, osvrćući se na stavke od interesa za druge, i pružajući sopstveni komentar i mišljenja. Pisma su često kopirana, deljena, i citirana u drugim pismima. Neka pisma su adresirana na nekoliko ljudi i napisana su da se čitaju naglas, ili da budu objavljena u javnosti za opštu uptrebu. Uz informacije koje cirkulišu od jednog do drugog dopisnika, ovaj neformalni sistem omogućio je da informacija prodre do najudaljenijih delova carstva za dogledno vreme. Trgovci, vojnici i zvaničnici u udaljenim delovima izmenjivali su informacije iz srca republike unutar svojih društvenih krugova, deleći izvode iz pisama, govora ili državnih glasila sa svojim prijateljima, a tekuće vesti i glasine sa granice su se vraćale kontaktima u Rimu. Ciceron, zajedno sa ostalim članovima rimske elite, bivao je obaveštavan mrežom kontakata - članova njegovog društvenog kruga - od kojih su svi skupljali, filtrirali, i distribuirali informacije jedni za druge Mehanizam prenošenja informacija ljudskim pogonom mreže bio je analogan onome što vidimo na platformama Facebook, Tvitter, i Tumblri. Posle Ciceronove mrežne avanture brojni drugi primeri istog fenomena alternativne javnosi odvijali su se preko različitih platformi i u različitim periodima, da bi danas novi načini i procedure potpomognute tehnološkim pomagalima ostvarili uticaje na koreografiju samih događaja, u kojima simbolika mesta poprima nova značenja, tako da i ono što nazivamo javnim prostorom poprima nove okolnosti.

Izmenjena značenja javnog prostora

Uzima se da su devedesetih godina masovne proteste diljem planete uzrokovali tekuća finansijska kriza i druga globalna događanja inspirišući ponovo započinjanje debate o odnosima građana i javnog prostora. Od protesta „Okupiraj Vol Strit“ (Occupy Wall Street) i njujorškog Jukoti parka sa preispitivanjima oko slobode javnih okupljnaja, višednevnog zaposedanja javnog prostora, ingerencija policije, do značenja javnih sloboda itd... kao lavina obrušavaju se protesti u Kairu, na trgu Tahrir, ali lančano i u Istanbulu na trgu Taksim, nedavno na trgu Evromaidan u Kijevu po sličnim scenarijima i koregarfijom, da pomenemo samo neke od protesta koji su obeležili ne tako davnu javnu scenu. Ali otvoraju se i nova pitanja oko značenja i korišćenja javnog prostora, posebno onoga sa simbiličkim nabojem koji već po sebi emituje i brojne medijske poruke (kao istorijska mesta i poznati trgovi). Uloga „čuvara javnog reda” dakle policije poprima nove obrise, i očigledno je da poruka Maksa Vebera „gradski je vazduh slobodan” u novim okolnostima takođe poprima nova značenja. Po Habermasu pod „javnom sferom“ se pre svega podrazumevaju oblasti društvenog života u kojima može da se formira nešto približno onome što javno mnjenje znači jer je pristup zagarantovan svim građanima. Deo javne sfere nastaje u svakom razgovoru u kojem se privatna lica okupe da formiraju javno telo, „pristup javnoj raspravi je slobodan i otvoren za svakoga, svi učesnici u javnoj raspravi se smatraju jednakima, nema predmeta niti teme koji su isključeni iz debate, rezultat javne rasprave se procenjuje samo na osnovu najboljih argumenata; cilj debate je konsenzus i jednoglasnost.“ Koliko se protesna okupljanja u javnom prostoru kojih smo danas svedoci razlikuju od okolnosti koje opisuje Habermas nije teško proceniti. Šatori i višednevni boravak na simboličkom mestu do ispunjenja zahteva, reakcija policije i snaga vlasti, instrumenata nadzora itd.., očigledno je izmenjena - samooslobađajući građanin će morati da razmotri nove okolnosti participacije, umrežavanja i strategije oko ispoljavanja svojih zahteva kao i koreografije samih protesnih ispoljavanja...

Istorija urbanih protesta i preokreta manje ili više uspešnih je duga, poznate su ulične barikada i javna pogubljenja, protestne šetnje, okupljanja i neredi sa najrazličitijom koreografijom i artikulacijama zahteva, a u novije informatičko vreme doista su se dogodili brojni preokreti koje smo pomenuli. Međutim važno je napomenuti da odjeci preokreta nisu samo u vidu revolucije na ulicama niti preokret (politički) izborima, reč je i o revoluciji u svesti ljudi, u smislu da nakon dugo vremena građani uviđaju svoju moć, da mogu da protestom promene svoju situaciju. Primetne su i generacijske smene: „Ovo je revolucija generacije koji mi zovemo savremenici ukrajinske nezavisnosti (koji su rođeni oko 1991), to je sličnije “Okupiraj Vol Strit” protestu ili demonstracijama u Istanbulu (2013)“ potvrđuju brojni posmatrači i analitičari. Ovo je pobuna mladih ljudi, uglavnom veoma obrazovanih, aktivnih u društvenim medijima, koji su mobilni i 90 odsto od kojih imaju završen fakultet, ali koji nemaju budućnost. Prema mnogima „mladi Ukrajinci više podsećaju na mlade Italijane, Čehe, Poljake, Nemce, nego što liče na Ukrajince koji imaju 50 godina ili više. Jer ova generacija ima jaču želju za evropskim integracijama, a manje za regionalnim podelama od svojih seniora. Najniža podrška za evropske integracije je među ljudima sa nižim, nepotpunim srednjim i srednjim obrazovanjem. U Bosni i Hercegovini otpušteni radnici izašli su na ulice da traže zdravstvenu zaštitu i penzije, da im se vrate plate za 26 meseci, i zahtevali su od vlade da se bori protiv nezaposlenosti mladih, čija je stopa u BiH do 60%. Pa se protest proširio i na druge gradove i na nove zahteve oko neuspelih privatizacija, drastične nezaposlenosti i temeljno neefikasnog i neodgovornnog političkog sistema. U svim slučajevima društvene mreže su činile okosnicu pri iniciranju i organizaciji kao i u koreografiji samih uličnih okupljanja.

Milan Prodanović