Nova vlast, stari identitet
Rusi, navodno, Dačića žele da vide na mestu premijera. Predsednik države i ministar policije odlaze po savet u Rusiju. A tamo nemaju šta da ponude osim Srbiju. Tako da u vazduhu treperi najava neke nove gozbe, zbog koje se i Milorad Dodik preporučuje kao učesnik. „Neću MMF, hoću Ruse”, izjavljuje kapriciozno, poput razmaženog deteta koje bi htelo novu igračku. I tako smo došli do još jednog kriterijuma za premijera, a to je bliskost sa Rusijom.
Olivija Rusovac

Srbija – selo Potemkinovo
Sada vidimo mnogo jasnije da samo nastavljamo onu vrstu demokratije koju je oktroisao Slobodan Milošević. Samo što više nema ratova i nije moguće biti baš otvoreno brutalan, niti pljačkati pred svedocima i uplakanom decom. A možda i toga ima i biće ga, ko zna....
Nastasja Radović
Predsednik bez ličnog i profesionalnog identiteta
U ratu, kao četnički vojvoda branio je „ srpske zemlje i srpske grobove“, posle rata prelazio je put od ogorčenog protivnika Evropske Unije do njenog pobornika, osluškujući „ glas naroda“ i prilagođavajuči retoriku i ponašanje društvenim prilikama. Njegov mentalni i profesionalni sklop su ironična personifikacija današnje Srbije.
Dragica Stanojlović
„Vojvoda” na čelu Republike
To - da je Srbija negde između - deo je političke mitologije ali i realnost u kojoj smo. Te mi smo između Istoka i Zapada te iznad te ispod, te letimo preko kako se početkom devedesetih pevalo: „Hriste bože, jedini i sveti - Srpski narod kroz oblake leti”’.
Mirko Đorđević

Napad na profesionalnu, političku i etičku zaostavštinu Verice Barać
Ako je nekome u interesu da diskredituje Vericin rad u Savetu i nalaze iz izveštaja koje je potpisivala, taj neko će svoj interes najefikasnije zaštiti ako diskredituje Jugoremediju.
Ivan Zlatić
Šta se radi sa greškama u privatizaciji
27. juna istekao je rok za odgovor na tužbu Jugoremedije koju je to preduzeće podnelo protiv države zbog štete koju je nanela radnicima akcionarima. Od države još nije stigao nikakav odgovor.
O.R.
Pokušaj lokalne vlasti i banaka da opljačkaju preduzetnika
Posle presude Privrednog suda u Novom Sadu da grad nije ispunio ugovornu obavezu izmeštanja međumesnog prevoza na novoizgrađenu autobusku stanicu ATP „Vojvodina”, postavlja se pitanje zašto su lokalna vlast i banke dobro preduzeće oterale u stečaj, a 430 radnika na biro rada.
Živan Lazić

Znanje kao sila, moć ili pomak civilizacije
Nacrt najnovije Strategije predviđa da 2020. godine u Srbiji bude 38,5 odsto visokoobrazovanih građana; da od jaslica, vrtica, ludoteka (dečjih igraonica) i škola za roditelje, preko osnovnih i srednjih škola, deca, đaci i nastavnici provode ceo dan (odvojeni od porodice i lokalne zajednice susedstva); da broj đaka upisanih u gimanziju bude veći nego u srednjim stručnim školama.
Milan Prodanović

Povratak Roze Luksemburg
Ruskog modela komunizma više nema a istorijska inkarnacija njegova poznata kao staljinizam je bukvalno pospešila njegov kraj. U eri globalizacije svetska kriza je pokazala i nemoć kapitalizma kao sistema. Teorije o tržištu koje će se „samoregulisati“ u krizi su takođe u suočenju s novim činjenicama. Pokazalo se da jednačina o odnosu rada i kapitala nije rešena – a ona je bitna u učenju K. Marksa. I u naponu krize nemački mislililac se bukvalno vraća. Čak i jedan francuski dominikanac u toj situaciji ne kasni. „Iako nije kanonizovan – kaže on – K. Marks ima sve šanse da bude uvršten u niz velikih crkvenih otaca“. Kada su radnici u SAD počeli bukvalno da osvajaju centre moći u prvom redu finansijske moći i najozbiljniji mislioci su ih prepoznali kao zaboravljenu snagu „levičarske i antetatističke tradicije“. Na pomalo neobičan način mnogi su progovorili o „najezdi marksovaca“.
Mirko Đorđević
Glava u torbi
Dva konteksta u kojima su se glave odvajkada sekle, a i danas se ponegde seku, jesu: ubijanje neprijatelja (u ratu ili miru) i ubijanje osuđenih na smrt u sudskom postupku. I u jednom i u drugom slučaju postoje razrađena pravila za sečenje glava i osveštani običaji vezani za tu delatnost. Ova pravila obuhvataju i postupanje s odsečenim glavama posle dekapitacije, uključujući i njihov transport. Jednom od njih dugujemo idiom „glava u torbi”..
Ivan Janoković

Patriotska književnost je neka vrsta prostitucije
Povodom teksta književnika Igora Marojevića objavljenog u Republici pod ironičnim naslovom Moderna srpska književnost XIX veka kao i knjige eseja Kroz glavu u kojoj se kritički osvrće na stanje u savremenoj srpskoj književnosti, održana je tribina na tu temu. U razgovoru u Medija centru, pored Igora Marojevića učestvovali su Predrag Čudić, književnik i Zlatoje Martinov, pisac i književni kritičar i glavni i odgovorni urednik Republike
Ur.
Razum na straži – Život i isključenija Kristofera Hičinsa
U javnoj debati o ulozi Katoličke crkve u savremenom svetu, rame uz rame sa Stivenom Frajem, Hičins je u svom izlaganju rezimirao svoju kritiku crkve i religije. Socijalna strana religije, poduprta tvrdom doktrinarnošću, trpela je u toj debati Hičinsove udarce, u detaljnom i istrajnom navođenju moralno neprihvatljivih ideja: da je od side opasnija kontracepcija, da nema potrebe za izvinjenjem zbog stotina hiljada žrtvava verskih progona od Srednjeg veka do savremenog doba, da je seksualna orijentacija dovoljan razlog za večnu kaznu.
Goran Stanić
Atelje na rubu pameti
Gradska vlast - osnivač pozorišta – bar dvaput se oglušila na pismene proteste umetničkog ansambla zbog bahatog, ponižavajućeg ponašanja upravnika, da bi bunt eskalirao sada, na kraju sezone, jer je mobing prevršio meru.
Slavica Vučković
Dva puta smo gubili iluziju
Govor Lasla Vegela na na dodeli nagrade „Konstantin Obradović”.
Laslo Vegel

Krizu je moguće prevazići
Nedavno se u meksičkom letovalištu Los Kabos završilo okupljanje šefova država i predsednika vlada 20 ekonomski najmoćnijih zemalja, poznatijih pod imenom Grupa 20. U središtu pažnje ovog okupljanja našli su se državni dugovi, bankarska kriza u evro zoni, jačanje finansijske stabilnosti, pad i usporavanje ekonomskog rasta, visoka nezaposlenost u mnogim naprednim ekonomijama, održavanje rasta u rastućim privredama i suzbijanje protekcionizma. Dakle, pitanja koja se odnose na sve članice međunarodne zajednice i na koje je teško pružiti zadovoljavajući odgovor. Na dnevni red svakako su uticale činjenice  koje pokazuju da se privredni oporavak pokrenuo ali da se svet i dalje suočava sa visoko napetim finansijskim tržištima i fiskalnom i finansijskom neravnotežom
Simeon Pobulić
Fransoa Oland, prava ili uzaludna nada?
S obzirom na politički, ekonomski i socijalni ćorskokak na Kosovu, a suočeni i sa nastavkom zanemarivanja prema teškoj krizi kojom je obuhvaćena Makedonija, obećati integraciju „jednog dana”, ako zemlje na koje se to odnosi budu verno sledile neoliberalnu „mapu puta” i sve programiraniju realnost koju su zamislilie briselske tehnokrate, neće biti dovoljno
Žan-Arno Derens

Moje nade i iluzije
Na Slobodnom univerzitetu, koji su naši disidenti održavali po kućama, raspravljalo se zaista univerzitetski. Na neke veoma apstraktne, odnosno filozofske, antropološke i naučne teme. Okupljali su se određeni ljudi, koji su već bili u zatvoru, ili su izbačeni s posla, kao profesori s Filozofskog fakulteta. Dakle, svi oni koji su već bili pod prismotrom DB, a bilo je tu i onih koji su špijunirali za službu.
Ljubiša Stavrić

Feminizam, etika odgovornosti, građanska hrabrost
U uvodnim tekstovima iskazana su glavna uverenja i ciljevi postojanja i delanja Žena u crnom. Žene ucrnom podsećaju da crninu nose u znak protesta protiv nacionalističkih vođa odgovornihzažrtverata90-ih godina XX veka na tlu bivše SFRJ.
Sandra Radenović

Srebrenica – genocid van svake sumnje
Kultura kao njegovanje svjetlosti, prosvjetljenja, poslije perioda mraka i užasa predstavlja jedan od dobrih puteva prema Budućnosti. Ipak, institucije kulture koje su proglašene da su od značaja za državu Bosnu i Hercegovinu, za razliku od onih niže rangiranih, značajnih samo za Federaciju, Kanton ili Grad, 17 godina od završetka rata, nemaju riješen status niti obezbjeđeno finansiranje osnovne djelatnosti.
Staša Zajović, Vera Vujošević
„Nikada” kao večnost
In memoriam: Dr Ljubiša Rajić, glavni urednik Republike od 1990. do 1994. .
Nastasja Radović

I bi ustoličenje, a na njemu...
Još malo o izborima koji su nam i te kako odložili skidanje teškog bremena. Zanimljivo, dramska spisateljica Biljana Srbljanović veruje da je Tomislav Nikolić tek jedna mala uvertira u veliku pobedu Ivice Dačića na prvim sledećim predsedničkim i parlamentarnim izborima. Jer ovo je taj put. Ovo je sada legitimisanje prihvatljivih, rekla je a Srbljanović u intervjuu Radiju Slobodna Evropa. Tadić je, tvrdi Biljana, izbore izgubio zbog toga što glasači SPS-a nisu poslušali Dačića (koji je znao da ga oni neće poslušati) i glasali su za Tomislava Nikolića, što je bila neka vrsta „konačne osvete za 5. oktobar”
Dragan Banjac