Skica za psihološki portret Tomislava Nikolića

Predsednik bez ličnog i profesionalnog identiteta

U ratu, kao četnički vojvoda branio je „ srpske zemlje i srpske grobove“, posle rata prelazio je put od ogorčenog protivnika Evropske Unije do njenog pobornika, osluškujući „ glas naroda“ i prilagođavajuči retoriku i ponašanje društvenim prilikama. Njegov mentalni i profesionalni sklop su ironična personifikacija današnje Srbije

Pre no što je zvanično inaugurisan, novoizabrani predsednik Srbije se predstavio domaćoj i svetskoj javnosti, opozitnim stavovim u odnosu na one koje je zastupao tokom kampanje. Potvrdio je poznate činjenice da se tokom kampanje kandidati koji pretenduju da zauzmu nove ili zadrže stare funkcije, ne predstavljaju sopstvenim osobinama ličnosti, znanjem iz određenih oblasti važnih za javnu funkciju ni sopstvenim programima o radu usklađenim sa najvišim državnim zakonodavnim aktima. Tokom kampanje kandidate oblikuju marketinški timovi i agencije, koje koncipiraju ličnost budućeg funkcionera, prema pretpostavkama nastalim analizom biračkog tela. Rezultati majskih izbora su iznenadili jedan broj stručnjaka, neke su razočarali a druge obradovali.
Posle izbora novog predsednika analitičari svih provenijencija postali su medijski najzastupljenije ličnosti u svakodnevnim sadržajima svih elektronskih i pisanih medija. Sve izrečeno imalo je logičnu podlogu i u nekim segmentima osvetlilo socijalnu dinamiku koja je rezultirala poznatim ishodom. Anticipacija budućih događanja kretala se u rasponu od strahovanja da će Srbija usmeriti svoj proklamovani kurs prema Evropi u opozitnom smeru, do predviđanja da će izborni rezultari delovati otrežnjujuće na Demokratsku stranku i usmeririti je da odgovornije preispita dosadašnju društvenu ulogu.

Analitičari su obavili svoj posao, bivši i sadašnji predsednik države se bave pozicioniranjem sopstvenih ličnosti u novonastalim uslovima. Uveliko se kalkuliše ko će sa kim formirati vladu, ko će zadržati stara, a ko osvojiti nova uticajna mesta. Građanima se više niko ne obraća, oni su ispunili svoju ulogu i za svoje izabrane predstavnike postali nevidljiva kategorija.
Ispred njih, kao reprezent i personifikacija totalne društvene konfuzije, stoji novoizabrani predsednik. Vidno zbunjen novom ulogom, pokušava da se predstavi kao sigurna i odlučna osoba. Porukom iz „istorijske čitanke“ za profesionalne patriote koju je poslao republikama iz bivše zajedničke države želeo je da skine teret dugogodišnje kompeticije vezane za odnose sa bivšim predsednikom. Njihovo takmičenje simbolično je nosilo smernice kojima bi država trebalo da se pokrene. Bivši predsednik je verbalno nepokolebljivo promovisao svoje evropsko opredeljenje. Sadašnji predsednik nema jasne odrednice prema bilo kakvom državnom putu. Stavove iznosi prema trenutnoj situaciji modeliranoj racionalno-iracionalnim stanjem mentalnog sitema. Kod predsednika se konstantno prožima racionalno i iracionalno zbog njegove ideologizovane svesti omeđene ličnim testom parcijalno detektovane realnosti. On se objektivno ne nalazi ni u prošlosti ni u sadašnjosti ni u budućnosti. Sopstvenu ličnost je pozicionirao iznad objektivne datosti odakle šalje kontradiktorne poruke uslovljene pralogičkim mišljenjem.Osnovna karakteristika ove vrste mišljenja je nemogućnost izvođenja ispravnih i doslednih kvalifikacija. Zbog toga, predsednik isti pojam ili skup pojmova tumači prema kategorijama koje konstruiše posebno za svaku priliku.
U ratu, kao četnički vojvoda branio je „srpske zemlje i srpske grobove“, posle rata prelazio je put od ogorčenog protivnika Evropske Unije do njenog pobornika, osluškujući „glas naroda“ i prilagođavajuči retoriku i ponašanje društvenim prilikama.
Predsednik je duže od dve decenije aktivni učesnik političkih zbivanja u Srbiji. Protekli vremenski period bavio se isključivo politikom, i to mu je bilo osnovno zanimanje. Profesionalno bavljene bilo kojim poslom podrazumeva sticanje i primenu znanja u obavljanju aktivnosti vezanih za određenu delatnost. Predsednik je sticao informacije i prilagođavao ih ideologijama koje je u određenom vremenu zastupao. Ideja kao mentalni produkt često potiče iz iracionalne sfere odakle, psihološkim transformacijama teži de se predstavi kao deo racionalnih sistema. Privid racionalnosti je neophodan da bi ideologija mogla da se inkorporira kao sitem verovanja, mišljenja i ponašanja u svest pojedinaca i organizovanih političkih grupa.
Ideologija koju je zastupao predsednik počivala je na principima socijalne pravde i jednakosti, koja je veom prijemčiva infantilno strukturiranim osobama koje su postale njegove pristalice. Predsednik je prihvatio u sopstvenoj ideologiji nacionalističke i komunističke ideje ne baveći suštinom značenja, već njihovom influentnošću na „kritičnu masu“ koja bi mu donela pobedu. Sve vreme provedeno u politici težio je da postane pobednik. Želja za pobedom modelirala je njegovu ideologiju i onemogućila mu da anticipira sadržaje profesije kojom se bavi.