Još malo o izborima koji su nam i te kako odložili skidanje teškog bremena. Zanimljivo, dramska spisateljica Biljana Srbljanović veruje da je Tomislav Nikolić tek jedna mala uvertira u veliku pobedu Ivice Dačića na prvim sledećim predsedničkim i parlamentarnim izborima. Jer ovo je taj put. Ovo je sada legitimisanje prihvatljivih, rekla je a Srbljanović u intervjuu Radiju Slobodna Evropa. Tadić je, tvrdi Biljana, izbore izgubio zbog toga što glasači SPS-a

nisu poslušali Dačića (koji je znao da ga oni neće poslušati) i glasali su za Tomislava Nikolića, što je bila neka vrsta „konačne osvete za 5. oktobar”. Biljana je priznala da je u prvom krugu ubacila „beli listić” kao i to da je u drugom „ipak” glasala za Borisa Tadića. To su joj zamerili neki intelektualci, čulo se prilikom formiranja Političkog foruma u Medija centru, recimo a jedan profesor Beogradskog univerziteta (V.P.) je to podveo pod nedoslednost/prevrtljivost. Srbljanović je bila jasna: u nedelji odluke osećanje joj je govorilo da ne pristane da Tomislav Nikolić bude predsednik ove države, niti da tome doprinese. „Tog trenutka, kada se bira između njih dvojice, ja sam za sebe lično, bez ikakve želje da ubeđujem ikoga drugog, osim što sam moju majku u gipsu naterala da to isto
		Ludwik Wincenty Gadomski, 26. jun 2010.

uradi, to uradila. Mirna sam prema sopstvenoj savesti. Razumem političke ideje koje govore da je trebalo to nekako pokazati, ali to shvatam cinično. Ne mislim da ova država ne može ništa dobro da dobije od toga što će imati pet godina Tomislava Nikolića kao predsednika”.

Porazom Borisa Tadića bavio se i Zoran Živković, bivši potpredsednik DS i predsednik Vlade Srbije nakon ubistva Zorana Đinđića. Živković je na osnivanju Političkog saveta nedavno rekao da su građani Srbije na predsedničkim izborima kaznili brojne strategijske greške doskorašnjeg predsednika. „Građani su, pre svega, kaznili bahatost i oholost DS-a i Borisa Tadića” i kao problematične poteze bivšeg predsednika Srbije pomenuo krađu glasova na referendumu o Ustavu Srbije (izvedenu u saradnji sa Vojislavom Koštunicom), učešće funkcionera DS-a na mitingu „Kosovo je Srbija”, stanje u pravosuđu, organizovanje barikada na Kosovu i saradnju sa Socijalističkom partijom Srbije. „Mala izlaznost je šamar i upozorenje svim političarima i strankama, posebno DS i Borisu Tadiću. U politici možete praviti koaliciju sa svima, sa crnim đavolom, ali se ne možete miriti sa onima koji su pucali na vašeg predsednika, ne možete besmislicama o 'dva bola' izjednačavati dželate i žrtve, dželatu prati biografiju", rekao je Živković.

Četvrtog juna zauvek nas je napustio Ljubiša Rajić, profesor Beogradskog univerziteta i bivši (1990-1994) urednik Republike. Znan uglavnom kao šef Katedre za skandinavistiku Rajić je preminuo u ponedeljak, 4. juna u Beogradu gde je (1947) i rođen. Nakon osnovne škole i gimnazije (1968-1975) studirao je nordistiku na Institutu za nordistiku Univerziteta u Oslu, gde je 1975. odbranio naučni rad iz istorije norveškog jezika pod naslovom "O jeziku u rukopisu". Iste godine upisao je postdiplomske studije na Filološkom fakultetu u Beogradu na smeru Nauka o jeziku. Na Filološkom fakultetu u jesen 1977. osniva Lektorat za skandinavistiku koji 1988. prerasta u Grupu za skandinavske jezike. Od osnivanja skandinavistike do 2000. vodio je biblioteku, čitaonicu i celokupnu nabavku knjiga. Osnovao je i više godina vodio otvoreni seminar za studente skandinavistike. Bio je učesnik projekta izrade priručnika za nastavu i prevoda, u okviru kojeg je objavljeno tridesetak knjiga.
Rajić je bio je nosilac ordena Vitez Reda bele ruže (Finska), Vitez Kraljevskog reda Polarne zvezde (Švedska), Medalja Svetog Olafa (Norveška). Dobitnik je nagrade Akademika za zasluge za Norvešku kulturu i nauku u inostranstvu, Nagrade Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu, počasne nagrade norveške zadužbine Slobodna reč za zasluge za norvešku kulturu u inostranstvu. Objavio više stotina članaka u srpskim i skandinavskim medijima, kao i veliki broj književnih prevoda sa skandinavskih jezika i na njih, najviše sa norveškog i na norveški. „Umeće čitanja” je poslednja knjiga koju je objavio 2009. godine.
U domaćoj i svetskoj javnosti bio je poznat kao kritičar svake vrste totalitarizma, fašizma i klerikalizma. Zbog ukazivanja na zločine koji su pod patronatom države Srbije počinjeni u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu više puta je bio izložen verbalnim napadima pripadnika klerofašističkih organizacija. Rajić je bio jedan od retkih intelektualaca koji je oštro, dosledno i argumentovano kritikovao otvoreni uticaj Srpske pravoslavne crkve na državu, zbog čega je neretko bio izložen uvredama i pretnjama. Tokom poslednjih studentskih protesta 2011. Ljubiša Rajić bio je jedan od malobrojnih profesora koji su stali uz studente. Na dan sahrane (četvrtak, 7. juna) na beogradskom Novom groblju prišao mi je jedan profesor BU i šapatom rekao: „Tražio je od ovih skotova da mu produže još koju godinu i – odbili su ga!”. Jedva su dočekali.

Kada ste poslednji put izašli zadovoljni iz kakve radionice, servisa... Nedavni problem sa gubljenjem struje iz relativno novog akumulatora odvelo me je do majstora, za mene najboljeg u varoši. Probao je sve, na kraju preporučio novu bateriju, ali sve se ponovilo. Odustao je i poslao me u (jedini) ovlašćeni servis za honde na Novom Beogradu. Ali u tom servisu ljubazni i na visini zadatka su samo dva Aleksandra (Kostić i Šiljegović) na prijemu. U radionici su auto držali nekoliko dana i zvali da se preuzme. Ali, „struja” je ponovo nestala. Nakon toga su predlagali da se „sve problematično” zameni i saopštili da to košta oko 1.100 evra. Odsutao sam i sasvim slučajno pronašao autoelektrićara Aleksandra Kaluđerovića, vlasnika Iskra servisa u Vojvode Vuka 12, Kod njega se iz pravca Vukovog spomenika stiže skretanjem iz Ruzveltove posle hotela „Zora”, stotinjak metara ide se ulicom Albanske spomenice i skrene Bistričkom desno jedva toliko. Prvi dobar utisak ostavlja saradnica Katarina Marković, a osim Aleksandra tu su još dva „vanzemaljca” Saša Pavlov-Bucko i Vlada Kovačević. Nisu uspeli „iz prve”, ali Aleksandar je najpre ponudio svoju bateriju sedam dana, potom otkrio i rešio kvar naplativši samo ugrađeni deo koji je 12 puta jevtiniji od onog ponuđenog u hondinom servisu. Plus otklonio je sitne probleme sa svetlima, automatskom bravom... Ima „majstora” i majstora, nisu svi isti. Ako vam kod automobila nešto ne štima sa elektr(on)ikom, klima uređajima... – pravac Iskra.

*

Tomislav Nikolić je inaugurisan. Čuli ste i videli sve. Mračni Toma se čak i smeškao (ko ne bi?!) i obećao sve što se u sličnim prilikama ima običaj. Osim vrha srpske političke boranije ni ovo nije prošlo bez Milorada Dodika, gospodara RS, “privrednika” Miroslava Miškovića, Milana Beka i Dragana Grujića. Tu su se našli Dragan Džajić, Vlade Divac, Darko Stanić, Siniša Mihajlović, Tomislav Karadžić, Ljubiša Tumbaković, Žarko Zečević... Kad se sve sabere, što bi rekli Dalmatinci – bidna predstava. Nikoga od važnih iz sveta, predsednika okolnih zemalja... Sve goropadniji Ivica Dačić izjavio je da je za Srbiju sramota da predsednik države bude Tomislav Nikolić „koji je devedesetih učestvovao u vlasti sa Slobodanom Miloševićem“. Predsednik SPS Nikoliću predlaže izgleda nemoguće – da dokaže da je politiku prošlosti ostavio iza sebe i da je spreman da promenama okaje svoje grehe iz devedesetih godina. „Ne želimo da nas u budućnost vodi neko ko se zvanično nije odrekao ružne prošlosti“.

*

Rubrika je zgotovljena u Beogradu, a zamišljeno je da se pošalje sa Krfa (Grčka). Međutim, planovi se često remete. Na lap-top-u iznenada je stradao hard disk i sve je moralo iznova. Zahvalnost da se ova verzija napiše i prosledi Republici pripada jednom Grku Nikosu Hondrojianisu i najviše Sergeju Vitazu, vlasniku hotela Rose Garden, bivšem ruskom karate asu koji je pre tri godine napustio Moskvu i sa porodicom se nastanio u Dasiji, nekoliko kilometara udaljenoj od Krfa. Predivno je ovde, pogledajte Internet prezentaciju.