Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja



Beograd, godina XXIII (2011)	Br. 492-493	1-31. januar 2011.

Republika na facebooku

Plovidba

Jugoremedija, Zrenjanin, Srbija 2006.

U olujnim vremenima, poznato je, nije lako održati kurs broda u željenom pravcu. Tako između Scile nasleđa prošlosti i Haribde krize sadašnjeg trenutka, uveliko oštećenom brodu srpskog društva valja proći sa što manje novih udara, kako bi se konačno izašlo na pučinu davno obećanih reformi i boljeg života. Istina je da se ploviti mora, ali nije svejedno kakva će ta

plovidba biti: mirna i uz manje valove ili nemirna u buri ogromnih talasa socijalnih previranja i produbljivanja krize i siromaštva. Zato su istinske, a ne fingirane reforme neophodne.
Kada je o našem listu reč, Nebojša Popov, moj prethodnik na krmi broda koji se zove Republika i koji uspešno kroz nemirne vode plovi više od dvadeset godina, u posveti svoje knjige Iskušavanja slobode, napisao mi je: »Želim ti dalju uspešnu plovidbu«.
Mogu obećati da ćemo sve učiniti da nastavimo našim dobro znanim kursom. I da primerom sopstvene plovidbe naznačimo moguće puteve izlaska iz tesnaca i onom drugom brodu – srpskom društvu.


	Z. M.


Svaštalice Spasavao sam državu! – Mihalj Kertes U subotu idem kod Tadića od koga tražim da mi odmah vrati muža! – Persa Šljivančanin Reformisaću SPS! – Boris Milićević Biće izbora iduće godine makar i na silu! – Tomislav Nikolić



Hoćemo li da govorimo o siromaštvu? Petnaest do dvadeset godina, koliko je Vašingtonski konsenzus vladao govorom u svetskom sistemu, siromaštvo je bila tabu reč, iako se širilo u ogromnim skokovima. Svima nam je ponavljano da je jedino važan ekonomski rast i da je jedini put u ekonomski rast dati »tržištu« da vlada bez ikakvog »statističkog« mešanja Imanuel Volerstin



Borbeni duh banalnosti Posle razgovora u Palati Srbije predsednik Republike Boris Tadić pozvao je predsednike najnerazvijenijih opština i gradova, koji su došli da zatraže pomoć, da ne podlegnu beznađu, jer je to, kako je rekao, vrsta subverzije. Ti ljudi našli su se na čelu umirućih opština, a da ne znaju kako da im udahnu život Olivija Rusovac




Ukus globalne supe Džulijan Asanž, moderni anarhista, pokazao je razmere krize demokratskog Zapada, ali i opasnost od velikih oficijelnih despotija Nastasja Radović Moćni vladika Kačavenda U Bijeljini ovih dana (17. 11. 2010) usred dana izbrisana je Ulica Jovana Dučića. Ulica u centru grada koja vodi u gradski park. Poznata je po tome što je u njoj, u toku vremena zla, 1992–1995. godine, bilo sjedište Kriznog štaba, Srpske demokratske/demonske stranke, kao i Arkanovog divljanja i ubijanja Lazar Manojlović Asanž između Kestlera i Kafke Časopis Njujorker je letos doneo članak u kojem daje iscrpan portret Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, neprofitabilne organizacije koja za cilj ima puštanje u javnost informacija od javnog značaja, bez obzira na zemlju iz koje potiču i stepen njihove tajnosti. I dok se hiljade i hiljade poverljivih dokumenata svakodnevno pojavljuju na glavnim sajtovima Vikiliksa i tzv. miror-sajtovima, izvorna mreža Vikiliksa već je počela da se širi i grana, iznedrivši Openliks, novi portal čiji je osnivač Asanžov donedavni saradnik Nemac Danijel Domšajt-Berg, koji najavljuje curenje još veće količine poverljivih informacija Zoran Janić Srbija, Kosovo, BiH – začarani trougao Izveštaj Dika Martija, specijalnog izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o nelegalnoj trgovini organima, u kojem se kao glavni organizator pojavljuje nezvanični pobednik na tek završenim parlamentarnim izborima na Kosovu, Hašim Tači, ponovo je u srpskoj javnosti probudio tek usnuli kosovski histerični nacionalizam Snežana Čongradin Budućnost koja više nije kao što je bila Sa prividne distance, koja se meri misaonim svetlosnim godinama, dok su se na ulicama evropskih gradova smenjivali pojavni oblici ozlojeđenosti i frustracija zbog novonastalog beznađa koje prebrzo preuzima primat, evropski lideri su pripremali istorijski samit EU, birajući pažljivo najboljeg kuvara sa liste majstora za mediteranske specijalitete. Sastanak od kojeg se očekivalo da ponudi mehanizam kojim bi EU lideri umirili tržišta, uprkos činjenici da je dogovor postignut, pokazao je i slabo stanje Unije, koja je dugo živela bolje nego što je to sebi mogla da priušti Matja Stojanović Kosovski boj crkvenih velmoža Reč jeste prejaka ali je koriste i razvlašćeni vladika Artemije i oni koji su ga vratili u red običnih monaha. Da je reč o polemici, sve bi dobro bilo ali ne – to je pravi okršaj. A u okršajima se ne biraju ni reči ni motke. Ono o čemu govori penzionisani vladika Atanasije Jevtić – Pravoslavlje, 1. 12. 2010 – nije se do sada čulo u SPC Mirko Đorđević Teško je živeti i raditi u društvu bez nade Ovdašnje partijske spahije ničega se, čini se, ne plaše koliko zaziru od ljudi sa znanjem, obrazovanjem i integritetom. Lideri stranaka postali su njihovi vlasnici – orijentalni despoti i suvereni čije se unutarpartijske aktivnosti svode na to da se u vlastitoj stranci unapred unište svaka alternativa, opozicija ili drugačije mišljenje Nebojša Milenković Pobediti reptilsku pamet Uu Novom Sadu je u prisustvu udruženja preživelih žrtava, porodica žrtava i pojedincima, pojedinaca i predstavnika 710 NVO i udruženja održan Šesti regionalni forum za tranzicionu pravdu Persa Vučić Apel zdravom razumu Kada sam 2007. godine upisivao fakultet nisam ni mogao da zamislim šta će me čekati nakon tri godine. Shvatio sam da ću jedva naći posao nakon fakulteta, da ne znam unapred koji će biti uslovi za upis na budžet sledeće godine, koliko će podići školarinu, koliko će trajati i da li će uopšte biti apsolventskog roka... Sve to odaje utisak jedne krajnje neorganizovane celine koja se zove Univerzitet Marko Milošev Pravni aspekt eventualne rehabilitacije Draže Mihailovića Nedavno pokrenuta inicijativa za rehabilitaciju Draže Mihailovića naslanja se na Zakon o rehabilitaciji koji je Skupština Srbije usvojila aprila 2006. godine. Prvo pitanje koje se ovde postavlja jeste da li se radi o krivično-pravnoj ili o političkoj rehabilitaciji, te da li je ovaj zakon pravni akt ili politička deklaracija Aleksandar Sekulović



Privatizacija, štrajkovi, otkazi Još jedno svedočenje o privatizaciji: bivša radnica i predsednica organizacije sindikata u privatizovanoj fabrici, sa 26 godina radnog staža u celosti ostvarenog u fabrici, u sektoru finansija Iz: D. Ivančić Spasojević, Liza De Mone, Jovanka Zlatković, Vodič za štrajk Lica radnika koji štrajkuju Početkom decembra u bioskopu »Rex« filmom »– 18 + 30« autora Ivana Zlatića započeo je razgovor o »nepoštenoj privatizaciji« u Srbiji i njenim posledicama. Cilj filma bio je da odgovori na pitanja kako izgledaju lica ljudi koji štrajkuju i kuda ide proces tranzicije, reforma privrede i proces privatizacije koju neki nazivaju lopovskom Vera Vujošević



Ekološki circulus vitiosus Nejasno najavljena rekonstrukcija Vlade, smanjivanje broja ministarstava bez naznake strategija ukidanja, modela objedinjavanja i definisanja potreba efikasnosti usklađivanja bilo budžetskih bilo evrointegracijskih, zahteva da sagledamo stvarno stanje svakodnevice, obimnost (dupliranje, segmentiranost) struktura institucija i zakonskih dokumenata u svakoj oblasti, a u ekologiji posebno Sonja Prodanović



Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine Namera ovog ogleda je da se u kraćem pregledu izdvoje bitne teme mogućih istraživanja ove problematike. Oblast koja ovim radom nije posebno obuhvaćena, a koja se može prepoznati u pojedinim poglavljima, jeste istraživanje socijalno psiholoških fenomena, oblika kolektivne svesti, uzroka i uslova za nastanak mitološke svesti o nacionalnoj istoriji kao osnove za negovanje vojničkih vrednosti i njihov primat u odnosu na sve druge vrednosti u društvu Dragan Stojković



Između Scile prokosovske komesarske diktature i Haribde proevropske suverene diktature? Ustavnost u Srbiji u drugoj deceniji 21. veka iz perspektive teorije Karla Šmita Aleksandar Molnar Beograd 2020 - grad čuda Nova kulturna politika u Srbiji i prostori borbe Vida Knežević i Marko Miletić Nehaj za skupe pare Šta za našu kulturu tačno znači, šta o njoj govori, nedavno otvoreni, takozvani Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu, nad kojim su (ne samo) mediji, kao poslušna deca, koja nemaju tu šta da misle, danima izlivali ushićenje? A onda se naglo ućutali, kad je na svečarsku pompu pala prva javna blamaža Slavica Vučković Iskušavanja slobode Nebojša Popov dobitnik je nagrade »Desimir Tošić« za 2009. godinu za najuspešniju seriju tekstova objavljenih u štampanim i elektronskim medijima. Nagrađeni tekstovi objedinjeni su i objavljeni u knjizi Iskušavanja slobode – Srbija na prelazu vekova. Razgovor na tu temu održan je 23. decembra 2010. godine u Klubu-knjižari »Službenog glasnika« Pripremio Zlatoje Martinov



Škola bez Boga Šta je to svetovna škola? Pre svega, šta nije svetovna škola. Svetovna škola ne znači isto što i ateistička škola. Ateizam je metafizičko učenje, to je, u jednom smislu, negativna teologija. Ateistička škola isključuje veru. Svetovna škola ne zna ni za jednu veru: ona nijednu veru ne prima za svoju, ali isto tako ne odbacuje nijednu. U verskim disputima, ona uvek ostaje ravnodušna, nepristrasna, obavezno neutralna Iz: Republika,13. januar 1908.



Nema bezimenih Svaki čovjek ima ime. Po imenu i djelu čovjeku je data mogućnost da bude zapamćen. Kada se nekome oduzme život, a onda i ime, tu je riječ o zločinu. Koji je trajan Vladimir Krstulović



Al’ smo se izrimili Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir dodeljena je kineskom disidentu Liu Ksiabou (54), političkom zatvoreniku i borcu za ljudska prava. Nekoliko puta je zatvaran, poslednji put 25. decembra 2009. kada mu je zbog »subverzivnog delovanja« odmeren aps od 11 godina. Na dodelu nije otišao, to nije dozvoljeno ni supruzi i nagrada je položena na praznu stolicu Dragan Banjac