Godina XVIII (2006)
 
382-385
1. jun - 31. jul 2006.
 
Arhiva
O nama
About us
mail to Redakcija
mail to web master
 
 
 

Kamenovanje

 
Boško Vukašinović
Boško Vukašinović

Na spavaću sobu porodične kuće našeg urednika, profesora Mirka Đorđevića, 15. maja, oko ponoći, bačene su kamenice. Srećom, njegova supruga Mira i on nisu fizički ozleđeni, ali "poruka" je sasvim jasna.
Još nije utvrđeno ko je izvršio ovo kamenovanje. Pretpostavljamo da se time bave oni koji su za te stvari nadležni. Za nas je bitno, pored izraza solidarnosti s ugroženim kolegom i njegovom porodicom, da upozorimo javnost na motiv pomenutog nasilja.
Profesor Mirko Đorđević najviše je poznat kao

istraživač religije. Objavio je nekoliko knjiga, više članaka u različitim listovima i časopisima, a često istupa na javnim tribinama. Kao pouzdan znalac oblasti koju istražuje, i kao vernik, on već dugo u javnosti ima prepoznatljiv kritički odnos prema ideološkoj i političkog zloupotrebi religije i crkve, uključiv i pravoslavlja i SPC. Tako je i govorio, uz još četiri učesnika, i na državnoj televiziji, iste večeri uoči kamenovanja. Tema je bila kontroverze oko Nikolaja Velimirovića koga je nedavno SPC proglasila za sveca. Tom prilikom je, kao i u ranijim javnim istupanjima, Đorđević kritički govorio o Velimirovićevom antisemitizmu, pohvalama Hitleru i bliskosti s Dimitrijem Ljotićem i njegovim oružanim formacijama koje su tokom Drugog svetskog rata bile u službi nacističkog okupatora. Niko od prisutnih nije osporio Đorđevićeve navode i argumente, ali su predstavnici SPC branili "lik i delo", kako je zavedeno u zvaničnom kalendaru SPC, Svetog Nikolaja Srpskog.
Kazivanje profesora Đorđevića moglo je da povredi misli i osećanja nekog poklonika Nikolaja Velimirovića, ali kamenovati onoga ko izgovara kritičke misli i reči je, blago rečeno, opako delo. I, nije reč samo o svetosti Nikolaja Velimirovića. Srbiju je, naime, već duže vreme zapljusnuo širi talas etabliranja ideologija koje su u toku Drugog svetskog rata bile na strani nacističkog okupatora. U tom talasu i protagonisti novijih zločina u tek minulim ratovima bivaju, takođe, zaštićeni od kritike i sankcija, čak ih proglašavaju nacionalnim junacima.
A kada zločinačke ideje, ideologije i politike postanu deo vladajuće ideologije, onda svako ko se lati oružja, pa i kamena, da kazni onoga ko se toj ideologiji ne povinuje, može da računa ne samo da je tom ideologijom i zaštićen, nego da i sam postane junak. Eto motiva i za pećinski čin. Pojedinosti su stvar istraživanja i istrage.
Kamenovanje našeg urednika, koje je u delu naše javnosti već osuđeno, samo je novi nasilni čin koji već dugo prati sve one koji nisu po volji ideološkim i političkim moćnicima; oni svakoga ko se ne uklapa u njihove klišee proglašavaju za izdajnika i neprijatelja, izroda i odroda, dakle suvišnog čoveka kojeg, u ime ove ili one "svetinje", treba ukloniti. Razjašnjenje i sankcionisanje ovog čina nasilja, koje se gubi u masi drugih, i daleko većih zločina, pokazaće da li se nastavlja etabliranje zločinačkih ideologija i zaštita "svetih ratnika" ili se otvara put izbavljenja iz stihije nasilja.
N. P.
 
 
Svaštalice

Svaštalice
Gospodin Ratko Mladić se krije sam, samostalno... –
Predrag Bubalo
Da sam na mestu generala Mladića, predao bih se, kao žrtva, da spasem narod – Velimir Ilić
Srbija je najzdravija nacija na svetu –
Tomislav Nikolić
Sam ministar policije obavestio me o akciji "Mreža" protiv šverca cigareta –
Stanko Subotić Cane

Svet

Zidovi i svet
Zidovi su ponovo u štampi, i ponovo su kontroverzni - zidovi između Meksika i SAD, zidovi oko izraelskih naselja na zapadnoj obali. Za zidanje ovih zidova zalažu se vlasti.
A negde pre dvadesetak godina, kod Branderburške kapije u Berlinu, Ronald Regan je izrekao čuvene reči: "Gospodine Gorbačov, smrvite ovaj zid"....
Imanuel Volerstin

Zbivanja

Moderna Srbija vladike Velimirovića
Govorili su za njega - u vreme kad nam je u mislima bilo samo suprotstavljanje Miloševiću - da je izuzetno principijelan, dosledan, nepotkupljiv. Pričale su se kasnije bajke o njegovoj apsolutnoj privrženosti legalizmu, poštovanju ustavnosti i zakonitosti. Samo što i guslari nisu počeli da pevaju o njegovoj sklonosti istini i pravičnosti...
Ivan Torov
Borci slomljenog mača
Ako smo, takoreći do juče, vlast u Srbiji obeležavali kao lošu, sada bismo mogli slobodno da primetimo da je čak i opasna po građane i nacionalne interese uopšte...
Dragoš Ivanović
Breme patrijarha Pavla
On ne nosi samo breme svoje već i breme problema koji pritiskaju Crkvu; tokom ratne decenije to je bio put hodanja i posrtanja i bespuće razorenja države kakvo nas je zadesilo...
Mirko Đorđević
Kako obezbediti opstanak Srba na Kosovu
U srpskom pregovaračkom timu zanemaruje se činjenica da je nemoguće zadržati veće teritorije kao srpske ako ih srpski narod ne naseljava, posebno ako na tim teritorijama nema značajnijih gradova u kojima su Srbi dominantna većina...
Ivan Ahel

Događanja

Poslednji čin
Na referendumu koji je održan 21. maja ove godine većina građana Republike Crne Gore odlučila se da život nastavi u samostalnoj Crnoj Gori. Ovim je prestala da postoji Državna Zajednica Srbija i Crna Gora...
Lidija Jovetić
Između dva broja: Od radničke solidarnosti do crkvenih panađura
Prekid pregovora sa EU, proslava 1. maja, Labus i ostavka, Dan Evrope i proslava 9. maja u Srbiji, pregovori o Kosovu, proslava u Leliću...
L. J.
Procesi slobodnom mišljenju
Poslednji sudski procesi u zemljama bivše Jugoslavije, u kojima se sud bavio pitanjem granice slobode mišljenja u odnosu na lična dobra kao što su čast i ugled, govore o novom krugu progona slobodnog mišljenja...
Radonja Dubljević
Keš, kolica, okolo pečenje
Prestaću da koristim Divlji zapad kao metaforu za Srbiju, ne zabavlja me više. Oblepljena poternicama za poslanicima, na kojima se plaćeni revolucionari cenkaju od 3.000 do 15.000 evra, suviše liči na špageti psihodeliju da bi bilo smešno...
Ivan Zlatić
Velika Srbijica
prva reakcija na vest o rezultatu referenduma u Crnoj Gori. Slovenija je držala Hrvatsku, Hrvatska Bosnu i Hercegovinu, Bosna i Hercegovina Makedoniju. I to je bila Jugoslavija...
T. B. L.
Stid me
I nakon jedanaest godina, od kraja bosanskohercegovačkog vjersko-zvjerskog pokolja, nemam mira ni u javi ni u snu. Svuda srećem te ljudske aveti. I na ulici i na novinskim stranicama i na TV kanalima. Još šetaju. Još su na slobodi...
Lazar Manojlović

Prevod

Utopija i stvarnost
Socijalizam je rođen u 19. veku u Evropi kao utopija. Taj stav provocira dve reakcije: ili ljutiti protest onih koji se osećaju sigurnije na utabanom putu istorijske nužnosti nego da lete na ćilimu ljudske volje; ili prijateljski smešak onih koji osećaju da bi svet u kojem živimo trebalo da bude mnogo srećnije mesto koje ne bi bilo mučeno jalovim izletom u jednakost...
Iz knjige Zygmunta Baumana, Socialism, The active utopia

Kultura
Festival koji opominje
Prag, maja 2006. I ovog proleća jedna od najomiljenijih filmskih manifestacija češke publike (uglavnom mlade, studentske) - Međunarodni festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima Jedan svet...
Danka Nikolić
Još jedan običan 8. april
Bio je i prošao još jedan 8. april - svetski Dan Roma. Bila je to sasvim zgodna prilika da opet konstatujemo da "među nama žive Romi, koji su punopravni građani ove zemlje"...
Đokica Jovanović
Ekološke katastrofe i kultura spektakla
Virtuelna realnost Srbije razapeta između čuda prirode i društva...
Sonja Prodanović
Samosvest Srbina spašava
Politika je oduvek bila mesto gde se razum susretao sa iracionalnim. Ovozemaljsko sa svetim i mističnim. Naši prostori, međutim, predstavljaju poseban primer ovog atavističkog fenomena. Sklonost ka mitologiziranju stvarnosti, tribalizmu i kolektivističkim ideologijama samo su neke od karakteristika ovdašnje političke kulture...
Srđan Nastasijević
Mediji
RRA u glavnoj ulozi
Mnoštvom skandaloznih postupaka Radio-difuzna agencija Srbije zasenila je sve druge izvore haosa u srpskim telekomunikacijama i nametnula se javnosti kao najočitija slika nereda...
Slavoljub Kačarević
Da li je novinarstvo u Srbiji paralisano strahom od tajkuna
Seminar "Mediji i tranziciona pravda" u Centru za kulturnu dekontaminaciju...
O. R.
Zakoni su doneti
Predstavljanje Biltena Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja...
Tanja B. Lončar
Šta čitate
Otpor šovenskom jednoumlju
Deset godina je poznati hrvatski pisac i disident Slobodan Šnajder strpljivo i redovno ispisivao kolumne u riječkom Novom listu. Na sebi svojstven lucidan i nadasve kritički način Šnajder je analizirao političke i društvene prilike u Hrvatskoj i šire u regiji, što je rezultiralo dvema knjigama koje tematski čine celinu...
Zlatoje Martinov
Demokratska stranka ili: o istoriji dobre volje i neodlučnosti
Publicista Desimir Tošić ne prestaje da nas iznenađuje. U vremenu opadanja kritičnosti i proizvodnje svakakvih "imidža" napisao je kratak istorijat Demokratska stranka 1920-1941. Desimir Tošić je ponudio jedan objektivan uvid u strukturu Demokratske stranke, njene političke, intelektualne i kulturne potencijale...
O. R.
Zagonetna sloboda
Čovekova sloboda ostaje zagonetna. Mišljenje čovečanstva nije uspelo da se toga oslobodi. Filozofski sistemi, religija, moral - to postoji jer je čovekova sloboda domišljata, a istovremeno joj je potreban oslonac, samopovezivanje...
Iz: Ridiger Zafranski, Zlo ili Drama slobode
Fuko za istoričare
Fuko je sve do svoje smrti 1984. godine bio profesor "Istorije sistemâ misli" na pariskom Collčge de Franceu. Poenta nije u prestižnoj tituli nego u brižljivom potcrtavanju oblasti njegovog interesovanja. Ne istorija misli ili ideja nego "sistemâ misli"...
Džefri Viks
Diajlog
Da li je bilo genocida u Bosni i Hercegovini?
Srbiji, ukoliko se dokažu navodi tužbe, preti plaćanje ratne štete koja bi nesumnjivo bila veliko opterećenje za njene ionako iscrpljene resurse. Ali kako se braniti a da to ne bude, makar na posredan način, i odbrana ratne politike režima Slobodana Miloševića?
Milenko Marković
Na početku je zločin
Povodom teksta Marinka Vučinića "'Peščanik' i doslednost"...
Olivija Rusovac
Poštovano uredništvo Republike
Poštovano uredništvo Republike (Povodom teksta Marinka Vučinića "'Peščanik' i doslednost") ...
Mirjana Miočinović
Hronika
Dragi čitaoci
Uredništvo
Iskre

Sto godina borbi za ustav Srbije
Prvi pokret za uređenje nove srpske države javio se još u samom početku Karađorđevog ustanka. Predlog o organizovanju najviših vlasti i određivanju njihovih dužnosti potekao je od Božidara Grujovića...
Jaša M. Prodanović

Copyright © 1996-2006 Republika
Salvador Dali Informatika