|
Godina XVIII (2006)
|
1. jun - 31. jul 2006.
|
 |
|
|
Republika
|
Kultura
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Ekološke katastrofe i kultura spektakla Ne kažemo da je realnost u Srbiji virtuelna jer nam informacije stižu posredstvom savremenih medija visoke informatičke tehnologije (IT), već zbog njihovog kvaliteta, dostupnosti i kritičkog odabira i, posebno, zbog svojevrsnog linearnog, fragmentarnog, uglavnom pozitivističkog iskaza o događajima. Osećaj virtuelnosti potkrepljujemo činjenicama da se o skorašnjim velikim ekološkim krizama (ptičji grip, klizišta, poplave, pa opet klizišta, i nejasnih naznaka mogućih epidemija, zagađenosti bunara ili uništenja letine) izveštavalo u sekvencama o jednom po jednom događaju, kao da se ne preklapaju ni u vremenu ni u prostoru, kao da se njihove posledice ne multiplikuju i višeslojno preklapaju. Istovremeno, i drugi događaji kao da teku na potpuno odvojenim kolosecima. Dok s jedne strane mlada vojska i direktno ugroženi stanovnici poplavljenih naselja i žitorodnih polja mukotrpno i danonoćno slažu najlon-kese s peskom uzduž obala nabujalih reka, širi se poplava spektakla kulture: festival plesa, dokumentarnog filma, savetovanja ekologa i brojnih jubilarnih nagrada u povodu Dana planete Zemlje, brojne modne revije... Kao
S pravom se pitamo da li mogu Vlada, odnosno budžetska i opštinska sredstava svima "da nadoknade gubitke", a posebno kad se radi o ovakvoj "divljoj urbanizaciji"! Ministar "kapitalac" sad već vidi da ne može da kamuflira svoju političku kampanju i da svima obećava da će "Vlada da plati". Apsurdnost vladajuće garniture uvećava i paralelna kampanja drugog ministarstva (kao i onog prethodnog) koje produžava rokove "legalizacije divlje gradnje", koja se nažalost javlja uglavnom na ekološki i ekonomski najkritičnijim mestima, u centrima i konurbacijskim potezima Beograda i Novog Sada. Međutim, u njima su kondenzovane i paralelne kampanje socijalnog inženjeringa u serijama kulture spektakla, koje u ovakvom kontekstu divlje tranzicije i dodatnih prirodnih katastrofa i rizika više liče na slike obesti, cinizma, ali i vandalizma do skarednosti, što skoro niko i ne primećuje. Građanske svesti o tome da se to svima nama događa i da će posledice za sve biti preskupe skoro i da nema. Činjenicu da su Svetska banka i Monetarni fond zabrinuti za stanje naše ekonomije (i bez ovih orgija i prirode i ljudi) verovatno većina ljudi, ali i članova ove Vlade, vidi kao još jednu zaveru ili, blaže rečeno, ujdurmu! Zabrinutost za ishod ovakve paradigme vladanja argumentujemo i činjenicama da su svet ovog proleća globalno zabrinjavali problemi promene klime, ali i mogućnosti pojave novih panendemskih epidemija; nas o tome ovde nisu mnogo obaveštavali, a mi, pasivizirani građani, nismo mnogo ni marili. Ali, naznake mogućih akcidenata, nažalost, nisu nas zaobišle, jer se odmah, početkom proleća, virus ptičjeg gripa pojavio tamo gde se, po rečima za to nadležnih, "sve vreme i očekivao, na kanalu Dunav-Tisa-Dunav". Ali, prema informacijama iz medija (Vreme, 23. 03. 2006), iako je to područje proglašeno "zaštićenom zonom", ti isti "nadležni", po svedočenju lokalnih meštana, nisu ih baš najbolje informisali šta treba da rade i kako da na najbolji način primene upravo te, predviđene preventivne mere! Međutim, gle čuda prirode, labud doleće i tamo gde ga planski organizovano i ne dočekujemo, na Drinu kod Bajine Bašte! Labudove nismo viđali skoro nigde u našim regionima, pa kao mudri ekolozi taman da zaustimo kako se tu radi o dokazu da čuda prirode zavise od promena ekoloških uslova staništa i klime. Mogli smo poverovati da je poseta zaštićene kraljevske ptice jedna od lepših posledica promene klime, vesnik mogućeg razrešenja blokirane nam realnosti, po ishodima iz Andersenovih bajki. Nažalost, ovi glasnici donesoše nam još jedno upozorenje: opasan virus H5N1 kojeg baš na tom lokalitetu nismo organizovano očekivali! Jer, dosta je, upravo tu na Drini, bilo ekoloških i ljudskih katastrofa proteklih godina, koje smo tako planski i destruktivno realizovali. Doprineli smo konkretnim učincima, upozorenjima na mogućnosti globalnih, sličnih urbocidnih "danaka u krvi" i civilizacijski nemogućih realnosti etnički čistih staništa, podsećajući Evropu i svet na najstrašnija iskustva ratnih katastrofa proteklog veka. Pokazalo se da ni u proteklom veku ni u ovim novim prirodnim rizicima u tom pogledu mi nismo ništa spoznali, a ponajmanje razradili reformske ili preventivne mere. Zaboravili smo strahote ratovanja prošlog veka, ali očigledno nemamo ni dovoljno spoznaja o prirodnim i ekološkim rizicima i mogućim katastrofama koje, kako vidimo, nemaju ni lokalne granice ni fiksirana staništa. Naprotiv, verovatno je iskustvo "zarobljenog društva/uma" doprinelo da lokalno stanovništvo veruje da je priča o labudu na Drini i susretu sa nekompatibilnom njemu vrstom, nezaštićenim lokalnim balkanskim petlom (nažalost kasnije zasigurno označenim šifrom H5N1), još jedna ujdurma, a u to ih nisu razuverile ni brojne ekipe veterinara, koje su se zbog tog jednog dotičnog petla pojavile među njima, lokalno. Imamo razloga da posumnjamo u realnost spremnosti na očekivanim lokacijama; s pravom se pitamo koliko je onda, proporcionalno broju 17 mrtvih labudova, bilo ekipa na kanalu Dunav-Tisa-Dunav? Koliko je bolnica diljem Srbije (poput one u Užicu zbog jednog petla!), pripremilo svoja infektivna odeljenja, spremno očekujući moguću panendemiju (za sada onu jednu od virusa ptičjeg gripa, jer smo pojavu mišje groznice pomeli pod tepih), ali ne i za sve nove moguće, vezane za posledice poplava, klizišta, neadekvatnih i razorenih komunalnih sistema, siromaštvo i za njega vezane epidemije (ne samo brojnih građana romske manjine već i onih takođe siromašnih, više od 10% od ukupne populacije) i šta je tu sve ujdurma, ako jeste, a nije da je nema? Odjednom, panendemska H5N1 opasnost nestade kao "rukom odnesena" (sa ekrana i iz svih medija!), a eto nama novog čuda prirode, ali i politike... pojaviše se klizišta širom Srbije. A na ekranima, za sve nadležni "kapitalni ministar", ali i mnogi drugi obilaze i obilaze, ali nemaju vremena ni namere da daju obavezne informacije o toku događanja, ne bi li se i mi građani i eksperti uključili na vreme u volontere na terenu ili, još uputnije, u izrade strategija planiranja preventiva i ponašanja u situacijama rizika, u izrade relevantne dugotrajne prostorno-planske, ekološke i sve druge relevantne strategije. O potrebi uključivanja lokalnih građana i svih "stakeholdera", u skladu sa obavezujućim duhom donatorski finansiranog i ratifikovanog dokumenta "Lokalne agende 21", a u nadležnosti i obavezi Stalne konferencije gradova i opština Srbije i lokalnih samouprava, za sada nema ni govora (ali zato, pogrešno, oni sami rade strategiju, prema parcijalno prevedenim osnovnim dokumentima, kao svoj vlastiti stručni ili istraživački rad, uvećavajući budžetske troškove i pomažući zamiranju brojnih instituta, koji bi mogli uposliti svu mladu visokosposobnu generaciju koja odlazi iz zemlje!). Nedavno je, po našem mišljenju isprazno, 114 opština Srbije usvojilo "Etički kodeks" (iako još uvek nema ni Ustava ni odgovarajućeg Zakona o lokalnoj samoupravi i drugih legalno pouzdanih i usaglašenih zakona, posebno onog o restituciji i sadašnjem statusu vlasništva i gradskog građevinskog zemljišta. Odatle proizlaze i strukturne nelegalnosti Zakona o planiranju i izgradnji prostora ili Zakona o zaštiti životne sredine, prirodne i spomeničke baštine i dr.), pa je tako unapred "etičnost postupka" lokalne administracije automatski zaštićena nelogičnostima i bezakonjem! Dok se ove namerne ili zatečene ujdurme ne razreše, kako se koja kriza linearno obznanjuje, ali i ne događa, ministri bodre stradalnike (izborna kampanja i revolucija su permanentne!) i obećavaju "da će im sve to Vlada nadoknaditi, isplatiti, sagraditi". Pitamo se, kad sagledamo koje su nas štete zadesile u mesec dana, otkud tolike pare za tolike štete, a i kako to da svi ne naričemo nad nesrećom? Naprotiv, u tom istom mesecu dobijamo 14 slavarskih, neradnih dana i čitavu seriju što svetskih što lokalnih sportskih, modnih, kulturnih spektakala. Samo, to se ne događa diljem zamrlih gradova Srbije, već je sve koncentrisano u centru, valjda zbog efikasnosti jedinog faktora koji tu odlučuje o razvoju i riziku i krizi, a to je ova Vlada! Svi ovi spektakularni događaji mogli bi se rešavati u nekom stabilnom društvenom, a posebno ekonomskom kontekstu. Ali, ni tu čuda prirode (posebno ekološke, a danas već i klimatske katastrofe) ne uvažavaju atomizirane, pa još birokratizovane upravljačke sisteme, gde se kritička misao nauke svodi na "scientizam pozitivizma"; ona ruše i zemlje koje imaju strukturno integrisane sisteme planiranja razvoja, rizika, upravljanja, vlasništva, osiguranja, učešća građana i civilnog društva. Ipak, oni su odavno uradili svoje NEAP (nacionalni ekološki akcioni plan), sproveli različite kampanje o gradovima ("Zdravi gradovi", "Gradovi za klimu", "Lokalne agende 21") i mnoge druge, epidemiološki i ekološki relevantne i efektivne na konkretnom lokalnom nivou, ali i u nacionalnom budžetu! Nama su svi ti programi odavno dostupni (na primer, Konvenciju o zaštiti karpatskog obuhvata usvojili smo na Ministarskoj ekološkoj konferenciji u Kijevu 2003, ali je nismo operacionalizovali, iako negde neko priprema, daleko od javnosti, već sledeće godine istu EU ministarsku ekološku konferenciju ovde u Srbiji!). Pitamo se, s pravom, da li nam se ovako pomerenima, van konteksta spoznaje realnosti šteta i mogućih katastrofa, ukazuje pre svega ozbiljnost naše institucionalne i civilizacijske pomerenosti?
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
