Još jedan običan 8. april

Bio je i prošao još jedan 8. april - svetski Dan Roma. Bila je to sasvim zgodna prilika da opet konstatujemo da "među nama žive Romi, koji su punopravni građani ove zemlje". Otprilike, to je sadržaj svečarskog političko-propagandnog slogana koji se izriče svake godine u ovoj "svečanoj" prilici. Pretpostavimo sada da se nečija radoznalost probudi na ovaj praznični dan, pa poželi da ponešto sazna o Romima. Ukoliko ima pristup računaru, obratiće se internetu. Ako, prema navici, u pretraživač Google (opcija na srpskom jeziku) naš radoznalac upiše upit "Ciganin" (a ne "Rom") dobiće ponudu od preko 100.000 sajtova, među kojima je veliki broj "humorističkog" karaktera. Pominjem Google samo zato što je to najpoznatiji pretraživač. Uopšte ne sumnjam u to da je takvo stanje i na drugim pretraživačima. I, kakve su te "duhovite i humorne" informacije? Na tim "veselim" web-stranicama "Cigani" su junaci glupih, blentavih, ciničnih, rasističkih... mozgoserina, "duhovitih", dakle isto tako glupih i blentavih autora. Ako, pak, pitamo rečeni ili neki drugi pretraživač o tome šta u svojim arhivama ima o Srbinu, Bugarinu, Albancu, Kinezu, Eskimu... dobićemo, takođe, hiljade web-stranica, ali, uglavnom, sasvim ozbiljnog neuvredljivog karaktera.
Šta hoću da kažem? Velika grupa - oko šezdeset miliona ljudi u svetu, oko dvanaest miliona u Evropi, oko petsto hiljada u Srbiji - predmet je sprdačine, viceva i predrasuda koje proizvodi i u kojima uživa vladajuća mediokritetska, palanačka pamet. Nije presudno to što Roma ima toliko koliko ih ima. Povrediti samo jednog čoveka ili majušnu grupu ljudi je isto tako nedopustivo. Ove brojeve pominjem samo zato da se zna količnik osećanja nepravde kada se izgovaraju ili čine bedastoće prema grupi ljudi - u ovom slučaju prema Romima. No, da se radi samo o krdima vickastih mediokriteta ni po jada. Radi se o sledećem. Desilo se skoro da se novinar jednog romskog medija najavio jednom javnom ugledniku. Ovaj je prihvatio razgovor, ne shvativši u svojoj "odgovornoj" užurbanosti da je reč o romskom mediju. Kada je novinar pristigao u ugovoreni čas i kada se obelodanilo ko je i šta je, uglednik je naprasno nestao iz "službenih" prostorija. Ili, naša "elita", politička, kulturna, ekonomska, bez kamera i novinarske svite ne zalazi u romske mahale-geta. Gledao sam mnogu "gospodu" i mnoge "dame" kako dolaze da budu "viđeni" i kako na vrhovima uglancanih cipela i cipelica trapavo i groteskno pocupkuju po blatnjavim sokacima. Nisam ih video da, bez prisustva "očiju i ušiju javnosti", kao ljudi, odu i pitaju ljude u tim mahalama-getima kakve muke muče i čime mogu da pomognu. Ili, prošle godine je i naša država pristupila velikom međunarodnom programu Dekada uključenja Roma. Pristupnicu je svečano u Sofiji potpisao najvažniji činovnik naše vlade Vojislav Koštunica. Država je time prihvatila vrlo važne obaveze. Evo, protiče druga godina Dekade - skoro ništa se ne dešava. Država na svim nivoima skoro da je zaboravila na datu reč i na dati potpis. Kada je jedan opštinski činovnik pozvan da učestvuje u emisiji na niškoj TV Nišava povodom Dekade ispostavilo se da taj čovek, državni činovnik, o tome skoro ništa ne zna. A on predstavlja državu koja je (međunarodno obavezujućim potpisom, štambiljem i pečatom) i njemu, opštinskom činovniku, dala u zadatak da sprovodi u delo raznorazne akcione planove u vezi sa Dekadom. E sad, te iste "dame" i ta ista "gospoda" znaju sijaset rasističkih i budalastih viceva o Ciganima i rado se njima uveseljavaju u raznim prilikama, ali ih nikako nema u mahalama-getima kada su potrebni i obavezni da budu, niti išta znaju o Dekadi. Plaćeni su državnim parama za viceve.

Autor je član Društva Rom "Sait Balić" u Nišu i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu