Telekomunikacije u Srbiji, može li
to da bude još gore?
RRA u glavnoj ulozi
Mnoštvom skandaloznih postupaka
Radio-difuzna agencija Srbije zasenila je sve druge izvore haosa u srpskim
telekomunikacijama i nametnula se javnosti kao najočitija slika nereda
Ako je haos u telekomunikacijama Srbije, možda, i nastao spontano - održava
se i produbljuje organizovano. U ovogodišnjim brojevima Republike
pokazano je dovoljno dokaza za tu tezu, da nered podstiču i održavaju
snažni politički i ekonomski interesi, da bi se očuvao uticaj vlasti na
elektronske medije (dodeljivanjem ili uskraćivanjem licence za rad preko
dozvola za frekvencije) i sačuvao ili povećao ogroman prihod državnog,
monopolskog preduzeća ("Telekom Srbija", o čijoj kasi se brine
u harmoniji sa vladajućim krugovima).
U traganju za adresama zastupnika ovih interesa svi putevi vodili su do
Vlade Srbije i od nje zavisnih državnih preduzeća. Kao sredstva kojima
se koriste, uočena su namerna izbegavanja donošenja strategija i primena
zakona o telekomunikacijama.
Iz lavirinta u kojem se proizvodi taj haos, koristan samo za vladajuće
krugove i njihove klijente, bljesnula je sada Radio-difuzna agencija Srbije
(RRA) i bacila u zasenak sve ostale, pa i važnije učesnike.
Snaga argumenata kojih nema
Kako je RRA postigla da ovo proleće bude u njenom znaku? Trebalo je da to
"nezavisno
|
regulatorno telo", posle višegodišnjih priprema i donošenja
savremenih propisa, na najbolji način raspodeli TV i radio-stanicama
frekvencije za emitovanje programa. Trebalo je da to bude prvi praktičan
postupak za uređenje grandioznog haosa u telekomunikacijama Srbije.
Kako je reč o sudbini najpopularnijih medija, i javnost je od početka
uvučena u ovu predstavu. A prava predstava za najširu
|
|
|
|
Boško Vukašinović
|
 |
publiku počela je u martu, javnim razgovorima članova Saveta RRA sa predstavnicima
kandidovanih TV i radio-stanica. Upadljiva je bila nadmenost predstavnika
RRA tokom preslišavanja predstavnika elektronskih medija. U publici su jedni
likovali pošto je i sedma sila primorana da trpi nečiju arogantnost, ali
je drugima to izgledalo i kao zloslutan znak.
Posle se dogodilo da RRA objavi svoju odluku o takvoj raspodeli dozvola
za emitovanje koju nije mogla ničim uverljivim da obrazloži, pa se na takvu
odluku sručila prava lavina osporavanja. Ali, što su osporavanja bila brojnija
i osnovanija, RRA se nadmenije branila. Došlo se dotle da odluku o raspodeli
frekvencija u Srbiji napadaju i iz zemlje i iz inostranstva a da je brani
samo RRA i to na kraju jedino "izražavajući čuđenje i iznenađenje".
I tako se pod osudom javnosti našlo "nezavisno regulatorno telo"
umesto pravih nosilaca partijskih, državnih, privatnih i grupnih interesa,
koji su najveći lovci u mutnom pa i u telekomunikacionom haosu.
Koga se boji RRA
Da nedoumica ipak ne ostane pogledajmo kakvi su bili sud javnosti i odbrana.
U prvim kritikama odluke o raspodeli frekvencija najglasnija je bila TV
BK. Radio-difuzna agencija reagovala je zabranom rada ovoj stanici. Tada
su se javili i drugi glasovi protesta. Nezavisno udruženje novinara Srbije,
Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Vojvodine ocenili su "sa
žaljenjem, da vlasti i političke partije prevashodno vode računa kako
će podeliti uticaje na medije" (Tanjug, 21. maj). Doris Pak, u svojstvu
predsednice delegacije za odnose sa zemljama Jugoistočne Evrope, uputila
je iz Evropskog parlamenta izjavu "da žali i da je razočarana što
tender za raspodelu frekvencija nije bio fer i pošten i što se u mnogo
pogleda kršio zakon" (Fonet, 17. maj). Protestovala je i Međunarodna
federacija novinara, ali iz RRA nisu udostojeni ozbiljnim odgovorom.
Tek je Vrhovni sud Srbije izazvao buran nastavak javne polemike: 19. maja
najviša sudska instanca u Srbiji odlučila je da je nezakonita odluka RRA
o zabrani rada TV BK. Iz Agencije je bačeno "drvlje i kamenje"
na Vrhovni sud, presuda proglašena "neprihvatljivom" i zaprećeno
krivičnim prijavama sudijama zbog takve presude! I Društvo sudija Srbije
pridružilo se tada osudi ponašanja članova RRA "koji omalovažavaju
odluke najviše sudske institucije u državi i prete sudijama Vrhovnog suda
Srbije" (Glas javnosti, 25. maj).
Na kraju se oglasila i Misija OEBS-a u SCG, saopštenjem da "deli
zabrinutost mnogih, koju su izrazili nezavisni eksperti i profesionalna
udruženja u vezi sa pristrasnom i neispravnom primenom pravila i kriterijuma
na osnovu kojih je odlučivano o izdavanju dozvola za emitovanje"
(RTS, 26. maj).
Iz RRA stigao je odgovor da su "iznenađeni i začuđeni" (Politika,
27. maj).
Još, ipak, ne može ni da se pretpostavi kako će RRA odigrati ovu svoju
ulogu do kraja. Na primer, da li će steći i međunarodnu slavu jednom odlukom
koja u javnosti nije šire zapažena a reč je o zabrani koju je RRA uputila
internet operaterima da prenose program TV BK internetom. Ako ta naredba
opstane "Srbija bi mogla da postane svetski lider u ograničavanju
internet sloboda, ne računajući Iran, Severnu Koreju, Kubu i Zimbabve"
(Vreme, 12. maj). A na drugom kraju telekomunikacione
scene, bez naročitog odjeka u javnosti, zabeležen je novi uspeh: predsednik
sindikata "Telekoma Srbije" objavio je da sprovodi "najbolji
socijalni program u Jugoistočnoj Evropi" (Beta, 2. maj). To se zasniva
na podatku da je ove godine dobrovoljno, uz stimulativne otpremnine, "Telekom"
napustilo 638 zaposlenih kojima je za to isplaćeno u proseku po oko 18.000
evra u dinarskoj protivvrednosti. Bilo je dva puta više kandidata, ali
nije se moglo odmah svima izaći u susret. Planira se da u naredne dve
godine na ovaj način još oko 1.800 radnika napusti posao za šta će im
"Telekom Srbija" isplatiti još oko 32,4 miliona evra. Tako će
ova operacija u "Telekomu Srbija" koštati, na primer, nešto
više od cene po kojoj je država nedavno prodala Nacionalnu štedionicu.
|
