Demokratska stranka ili: o istoriji dobre volje i neodlučnosti

Publicista Desimir Tošić ne prestaje da nas iznenađuje. U vremenu opadanja kritičnosti i proizvodnje svakakvih "imidža" napisao je kratak istorijat Demokratska stranka 1920-1941. Daleko od svake patetike i sladunjavosti, što je postala prava pošast kojoj je izložen analitički čitalac s obzirom da se naša politička istorija sve češće interpretira u stilu Mir-Jam, Desimir Tošić je ponudio jedan objektivan uvid u strukturu Demokratske stranke, njene političke, intelektualne i kulturne potencijale. Nema u toj knjizi prigodničarskog tona, pre bi s moglo reći da je pisana "bez rukavica". Uzdržan u izrazu, ali štedar u podacima, Desimir Tošić nam omogućava da ostvarimo kritički uvid u jedan od najvažnijih perioda jugoslovenske prošlosti.
Godine od 1920, neposredno posle stvaranja Jugoslavije, do 1941, godine njenog raspada, kao da su sabrale sve one greške koje ćemo ponavljati narednih 65 godina, do raspada i poslednjih ostataka nekadašnje Jugoslavije. Naša novija istorija, kako je na slučaju Demokratske stranke prikazuje Desimir Tošić, podseća na orman pun utvara koje nas stalno proganjaju. Kao u nekoj komediji del arte, Tošić na istorijsku scenu izvodi autoritarnog vladara, dvorske stranke, neodlučne intelektualce i njihove stranke, histerike, račundžije, nametljive čvrstorukaše. Nalazeći se u središtu ove eksplozivne mase kojoj je ulje na vatru dodavalo nasilje kralja Aleksandra, Demokratska stranka u ključnim momentima nije smogla snage da zauzme jasan i odlučan stav povodom nacionalnog pitanja koje je razdiralo prvu Jugoslaviju. Nekoliko fatalnih grešaka koje je počinila Demokratska stranka doprinelo je rastu nepoverenja i - u krajnoj liniji - raspadu zemlje. Tako, decenijski trud Demokratske stranke da kao centristička stranka utiče na stabilnost nove države pada u vodu zbog, kako kaže Tošić, njenog "nesnalaženja".
"Demokratska stranka se čuvala od ove histerične polemike koja je ukazivala na usijane nacionalne mržnje na svim stranama. Neki su se branili, većina je ćutala i 'hvatala se za glavu'" - piše Tošić povodom, kako je naziva, "kobne uloge" Svetozara Pribićevića, člana Demokratske stranke iz Hrvatske, koga, pored ostalog, opisuje i kao "histerika". Ovaj pasus u kojem Tošić citira dokument o tome kako su demokrate ćutale i "hvatale se za glavu" poučan je i danas.
Podsećajući na promašaje stranke u ono vreme, Tošić navodi nekoliko ključnih tačaka: to je bilo kada se stranka priklonila Vidovdanskom ustavu i kada je pognula glavu pred Obznanom, odnosno kada je poklekla pred monarhom, kada je suviše dugo dopuštala da joj tempo i ekstremnu ideologiju diktiraju Srbi iz Hrvatske sa Pribićevićem na čelu, kada je podlegla "srbijanštini" i unitaristima u sopstvenim redovima što se pokazalo kao loša preporuka za rešavanje napetih odnosa između Srba i Hrvata. Obilje materijala na malom prostoru na kondenzovan način prikazuje dramu prve Jugoslavije otvarajući pitanje da li je Demokratska stranka umela da uhvati korak s vremenom. Tošić na ovo pitanje ne odgovara pozitivno. On ne prikriva i ne zatvara oči pred kardinalnim greškama stranke za koju je vezao životni i intelektualni angažman. Tošić takođe nemilosrdno osvetljava uloge kralja Aleksandra, koji je paktirao sa nasiljem i antiparlamentarizmom, i kneza Pavla, koji je paktirao sa fašistima. Kada je reč o Demokratskoj stranci, uprkos tome što se često "hvatala za glavu", njen doprinos parlamentarizmu i ideji tolerancije je veliki. Dokumenti koje je Tošić sabrao u knjizi donose sliku o plemenitim stremljenjima te stranke. Među njima naročito se ističe dokument u najlepšoj tradiciji republikanske ideje "Osnovni pogledi i shvatanja studentske demokratske omladine" (kojoj je pripadao autor knjige) i koji sadrže savremene poglede na demokratiju, slobodu, jednakost, ekonomiju i ljudska prava (mada se ona nisu tako zvala u ono vreme).
Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama i biografskim podacima rukovodstava stranke, što produbljuje uvid u njene mogućnosti i ograničenja.
Knjigom Demokratska stranka 1920-1941. Desimir Tošić je ponudio pogled u jedan duh vremena i štivo za svakoga ko misli demokratski.