|
Treća Srbija
Keš, kolica, okolo pečenje
Prestaću da koristim Divlji
zapad kao metaforu za Srbiju, ne zabavlja me više. Oblepljena poternicama
za poslanicima, na kojima se plaćeni revolucionari cenkaju od 3.000
do 15.000 evra, suviše liči na špageti
psihodeliju da bi bilo smešno
Šačica od pola miliona
| |
Bembara 1
kotrlja,
Leđa čuva mi rulja,
Stomak 'gija 2 mi žulja
Ide pance 3, pa 'šulja 4.
Juice, "Cash, kolica", Srbija oko 2000. |
 |
Sindikati državnih činovnika, sudija, lekara, učitelja, pandura (a i popovi
bi, da imaju sindikat), na čelu sa svojim konsultantom Brankom Pavlovićem,
pokrenuli su jesenas Narodnu inicijativu za donošenje paketa zakona koji
će im omogućiti podelu besplatnih akcija velikih javnih preduzeća, čija
se privatizacija odavno najavljuje (EPS, NIS, "Telekom"), na isti
način kao što su akcije deljene u privatizaciji društvene imovine (15% zaposlenima
u preduzeću koje se privatizuje, 15% onima koji pravo na besplatne akcije
ne mogu da ostvare na svom radnom mestu, jer rade u školama, bolnicama,
upravi, sudovima...). Inicijativa je prikupila preko pola miliona potpisa
građana, i pridobila podršku opozicionog SPS-a, ali je naišla na otpor Vlade,
pre svega zbog zahteva da im se akcije podele pre prodaje državnih 70% kapitala,
a ne posle, kao u privatizaciji društvenih firmi po Zakonu o privatizaciji
iz 2001. godine - sindikalci bi, naime, da i sami zarade na prodaji
javnih preduzeća, a ne da ostanu udovci sa bezvrednih 30% nakon što neko
već ovlada kontrolnim paketom; ideja je da na nekom budućem javnom preuzimanju5,
ili tenderu6, mali akcionari iznesu
svoje akcije skupa sa državom, ili možda protiv nje. Dinkić se usprotivio,
Vlada ocenila predloge sindikata kao neustavne i nezakonite, i preporučila
|
Skupštini da glasa protiv, pa je Narodna inicijativa pokrenula
štrajk upozorenja i organizovala miting na Terazijama, pripretivši,
pri tom, u slučaju neispunjenja svojih zahteva, generalnim štrajkom.
Nakon višemesečnog natezanja, aprila ove godine, skupštinski Odbor
za zakonodavstvo je ocenio da predlozi Narodne inicijative nisu
u suprotnosti sa Ustavom i zakonima. Ipak, Odbor za privatizaciju
je zakonske predloge odbio (jedino je Milorad Vučelić glasao "za",
dok poslanici SRS sednici odbora
|
|
|
|
Branislav Marković
|
|
nisu prisustvovali), a Odbor za finansije je "elegantno" izbegao
da dâ svoje mišljenje (počeli su sednicu jedan sat pre nego što je bilo
najavljeno, pa su predstavnici sindikata zakasnili da obrazlože svoje predloge).
Uvodna romantika okupljanja sindikata oko zajedničkog interesa, zavodljivi
mizanscen žandarmerijskog kordona oko kolubarskih rudara na Terazijama,
uz intoniranje Internacionale ispod znaka McDonald's na hotelu "Balkan"
(imam odličan video-zapis, samo nemam pojma šta sa njim da radim), davali
su Narodnoj inicijativi privid političnosti, koju nije imala. To je, mislim,
najveći razlog zbog čega je 25. maja Narodna skupština odbila zakonske predloge
koje je podržalo pola miliona građana. "Za" je glasao jedino SPS,
čija je moć kudikamo veća od 22 poslanika, jer daju podršku Koštuničinoj
manjinskoj vladi. Ipak su zaključili da potpisi pola miliona građana nisu
razlog da se Vladi pripreti otkazivanjem podrške, da je realan domet ove
političke transakcije "šačica" glasova onih potpisnika inicijative
koji možda i poveruju da ih je SPS stvarno podržala prostim dizanjem ruku.
Puno jači poslanici SRS, koji su mogli da prevagnu u korist podele besplatnih
akcija (jer poslanici DS nisu u Skupštini), za vreme glasanja su ostali
napolju.
Sledeći rečeni a da li i suđeni korak Narodne inicijative jeste generalni
štrajk.
Revolucionarni konsalting
| |
Cimni neke drugarice,
Javiću se ortaku.
Nisam te upec'o na keš, ribo,
Nego na žvaku: URGH!
Juice, isto
|
|
Ako se složimo da su se u okviru antimiloševićevskog pokreta devedesetih
susrele dve realno oprečne težnje - jedna ka goloj vlasti nakon diktatorovog
pada, druga ka demokratizaciji Srbije - i ako se zapitamo šta je ostalo
od ove druge (prva je, valjda, svima jasna), jedan od zaključaka može biti
da stara boljševička teza o profesionalnim revolucionarima,
u uslovima (rečene, da li i suđene?) tranzicije ka demokratiji, ima neke
nove, još poraznije sadržaje. Naime, doskora je prodor PiljaR govora u sve,
pa i najmračnije kutke javne scene u Srbiji (šta ćete mračnije od "SRBIN"
kampanje Obraza i ostalih), bio najvidljivija tekovina borbe za demokratske
promene u Srbiji, to jest kampanje kojom je 2000. godine civilni
sektor podržao smenu Slobodana Miloševića, a koja je bila PiljaRski
redukovana na imbecilne poruke diktatoru lično, agresivno protivna svakom
pojašnjenju principa za koje se prodemokrate zalažu (strategija: "Ne
talasaj mi po electorateu, jerbo je proletošnji research samo potvrdio rezultate
preklanjskog surveya, da Srbi mrzu Slobu, Šiptare i lokatore"). Ovaj
poduhvat bez premca u svekolikoj istoriji političkih previranja - depolitizacija
borbe protiv diktature - poslednjih meseci sve jasnije ishoduje i u drugom
najdemokratskijem fenomenu postpetooktobarske Srbije: buntovnicima sa finansijskim
razlogom.
Opozicioni političar iz devedesetih Branko Pavlović (GSS, pa SDU), beogradski
advokat i bivši Koštuničin direktor Agencije za privatizaciju (iz koje je
najuren sa oreolom borca protiv korupcije), 2004. godine se proslavio kao
pravni i berzanski savetnik malih akcionara "Knjaz Miloša" i "Soko
Štarka" - i jedni i drugi su se, u javnom preuzimanju svojih preduzeća,
odrali od para. Sa prodajom akcija "C marketa" je krenulo nešto
teže, pa je Pavlović pored pravnog konsaltinga u igru uveo i revolucionarni.
Protesti akcionara "C marketa" prošlog leta ispred Centralnog
registra hartija od vrednosti u Dečanskoj, i ispred Centra "Sava"
u vreme godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj, nastojali
su da strogom režijom, umivenom scenografijom i "umerenom" porukom
prizovu uspomene na građanske proteste devedesetih, odnosno da uvere javnost
da su kontinuitet ne sa Miloševićevom (radnici-samoupravljači), već sa "drugom
Srbijom", onom koja se borila za... Šta ono beše?
"Di su naši novci?", pitao se svojevremeno Nenad Čanak, jedan
od lidera DOS-a. Tu je negde počeo i skončao sav diskurs pobunjenih malih
akcionara "C marketa", pod
|
dirigentskom palicom tima Branka Pavlovića. Prethodnih par godina
poznati po borbi protiv jednog od notornih Slobinih" faraona"
Slobodana Radulovića (mnogi su u toj borbi ostali bez posla), vlasnici
"C marketa" su u završnoj fazi svoje borbe "izbrusili"
minimum kampanjskih ciljeva - 20.000,00 dinara po akciji. Dobro
organizovanom borbom na dva koloseka, pravnom i "borbenom",
na kraju su dobili šta su tražili. Danas se, međutim, neki od njih
žale da je postignuta cena ipak bila premala, i da ih je Pavlović
nasankao. Argumentacija im je smešna, taman koliko i zamisao da
će ideja "Daj pare!" pobuditi bilo kakvo interesovanje
onog dela javnosti koji nema akcije u "C marketu".
Ali, ako je "C market" omanuo samo kao odskočna daska
za ostvarenje Pavlovićevih političkih ambicija (ukoliko ih čovek
uopšte ima), a u svakom drugom pogledu ipak bio uspešan (akcionari
su dobili svoje, a ako je ponuđena cena bila mala, niko ih nije
bio po ušima da prodaju), u slučaju sledećeg, do sada
|
|
|
|
|
najambicioznijeg Pavlovićevog projekta, Narodne inicijative za podelu besplatnih
akcija javnih preduzeća, strategija "građanskog" protesta za šaku
dolara (eh, ipak Western), pokazala se pogubnom po ispunjenje cilja.
Američki antiratni radikali su '68. govorili: "Braćo i sestre, kucnuo
je čas odluke za sve vas i svakoga od vas - da li ćete biti problem ili
ćete biti rešenje?" Narodna inicijativa je uoči glasanja 25. maja poručila
poslanicima srpskog parlamenta: "Znajte da ćemo nas
|
nekoliko miliona pred TV ekranima svaki NEULAZAK u salu prilikom
glasanja, ili UZDRŽAVANJE od glasanja, tumačiti na jedini mogući
način: kao OTVORENO NE predloženim zakonima". Identična intonacija,
ali neka druga pesma. Ne samo visokooktanski govor, već i organizacione
razmere "Akcije za akcije", a pre svega masovnost podrške,
jednostavno deluju groteskno kad se privrljeze uz banalan zahtev.
Završna faza "akcije" uoči glasanja 25. maja, cimanje
poslanika da "glasaju po svojoj savesti", najviše je ličila
na jurcanje za kumovim petoparcima pred crkvom.
"Apolitičnost" Narodne inicijative, verovatno u ime "konkretnosti"
zahteva (da se ne bi "razvodnjavala" u "apstraktnim"
političkim ciljevima), pre svega ju je učinila potpuno apstraktnom
za opozicione parlamentarne stranke, na čiju su podršku više mogli
da računaju nego na Koštuničinu i Dinkićevu (o Dinkićevim, to jest
|
|
|
Hamovićevim interesima u ovoj stvari smo jesenas već pisali). Naime, ako
je pola miliona građana potpisalo neki zahtev izrazito nepolitičke prirode,
a sazivari peticije sebe unapred odredili kao nepolitički faktor, koji je
onda interes Srpske radikalne stranke da se zamera tajkunima, ako zna da
je svoje glasače samo pozajmila Branku Pavloviću kao potpisnike njegove
peticije, a da će oni na sledećim izborima ponovo glasati za nju, jer su
ovi drugi "nepolitički". I dalje, ako "nepolitički"
do izbora postanu "politički", šta će tada biti njihova platforma?
To što su obećavali 3.000 do 15.000 evra, a obećanje nisu ispunili i pored
polumilionske podrške građana?
Igra, naravno, nije završena. Generalni štrajk još uvek može puno toga da
promeni, ali i ako se akcije podele, kakva će biti korist od pobede Narodne
inicijative? Od pet najbogatijih ljudi u Srbiji, trojica su bivši Slobini
ministri (Mišković, Đunić, Beko). Od kakvog je značaja 3.000 do 15.000 evra
u zemlji u kojoj oni diktiraju pravila? Ako je Koštunica dobra simulacija
konzervativnog patrijarha, koji u svom kabinetu miri zaraćene mafijaše,
a Dinkić još bolja travestija liberalnog ministra finansija koji zavodi
poresku disciplinu svima, osim svojim kućnim prijateljima, onda je Branko
Pavlović savršena imitacija levice - da i raja štogod zaradi u opštoj otimačini.
La familia
| |
Spustite 'toke 7,
Da izvučemo lin koke 8.
I Al Paćino bi se sad
Na keš-kolica isprim'o 9.
Isto, uvek isto |
Neko je to mnogo dobro smislio - Srbija će ući u evropske i atlantske
integracije akko* što šarenije
zapakuje koliko se nije promenila od vremena klanja, silovanja, pljačke
i šverca; akko mafijaši budu kohabitirali, umesto da se rokaju po ulicama,
Beograd će biti mirniji od svake svetske prestonice u kojoj besni rat
kokain vs. heroin; akko građani budu gledali samo svoj džep, a narodni
poslanici ih zastupali u cenkanju, Srbija će biti jedna velika porodica
u kojoj se zna red, stariji slušaju, a mlađi paze.
Nedavno sam naleteo na zanimljiv podatak da se u zemljama razvijenog zapada,
koliki god problem imale sa kriminalom i terorizmom, preko 80% ubistava,
silovanja, maltretiranja, desi u porodici.
Štaviše, kad bi se iskorenilo porodično nasilje, u zatvorima bi ostao
poneki smotani bankar, korumpirani ministar ili general-serijski ubica.
1 Bembara
- automobil marke BMW.
2 Gija,
skraćeno od prangija - pištolj, revolver.
3 Pance
- pancir, neprobojni prsluk.
4 Šulja
- skraćeno od košulja.
5 Javno preuzimanje
- postupak berzanske kupoprodaje akcija, kojim se kupuju veliki paketi,
preko 25%; jedini kriterijum kojim se u ovom postupku rukovode prodavci,
kao i u običnoj berzanskoj prodaji, jeste najviša ponuđena cena za akcije,
te stoga javno preuzimanje najviše odgovara akcionarima koje interesuje
isključivo profit.
6 Tender - postupak prodaje u kojem
pored cene postoji još parametara, npr. socijalni program ili investiciono
ulaganje, pa on više odgovara radnicima-akcionarima, koji su pored profita
zainteresovani i za svoj položaj u preduzeću nakon prodaje; tender bi,
takođe, trebalo i da više odgovara državi, za koju pretpostavljamo da
ima još neki interes u privatizaciji osim da napuni budžet.
7 Toka,
skraćeno od utoka - pištolj, revolver.
8 Lin koke - linija kokaina; kokain
se najčešće konzumira tako što se po glatkoj podlozi prospe u obliku linije,
pa se onda ušmrkava, tj. izvlači tankom
cevčicom, što ste verovatno već videli u filmovima.
9
Isprimao bi se - baš bi mu se svidelo;
apostrofiranje Al Paćina je verovatno u kontekstu njegovih brojnih uloga
mafijaša: u serijalu "Kum", filmovima "Lice sa ožiljkom",
"Karlitov put", "Doni Brasko" i drugim; Paćino je
igrao i drugačije uloge, na primer policajca Frenka Serpika, istorijsku
ličnost koja je ključno doprinela borbi protiv korupcije u policiji i
formiranju Unutrašnje kontrole u SAD, ali to nema veze sa našom pričom.
*
Akko - matematički pojam, skraćeno od "ako i samo ako".
|
