|
|
|
| |
|
 Kamenovanje
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Boško
Vukašinović
|
|
|
|
|
|
Na spavaću sobu porodične kuće našeg urednika, profesora Mirka
Đorđevića, 15. maja, oko ponoći, bačene su kamenice. Srećom, njegova
supruga Mira i on nisu fizički ozleđeni, ali "poruka"
je sasvim jasna.
Još nije utvrđeno ko je izvršio ovo kamenovanje. Pretpostavljamo
da se time bave oni koji su za te stvari nadležni. Za nas je bitno,
pored izraza solidarnosti s ugroženim kolegom i njegovom porodicom,
da upozorimo javnost na motiv pomenutog nasilja.
Profesor Mirko Đorđević najviše je poznat kao
|
istraživač religije.
Objavio je nekoliko knjiga, više članaka u različitim listovima i
časopisima, a često istupa na javnim tribinama. Kao pouzdan znalac
oblasti koju istražuje, i kao vernik, on već dugo u javnosti ima prepoznatljiv
kritički odnos prema ideološkoj i političkog zloupotrebi religije
i crkve, uključiv i pravoslavlja i SPC. Tako je i govorio, uz još
četiri učesnika, i na državnoj televiziji, iste večeri uoči kamenovanja.
Tema je bila kontroverze oko Nikolaja Velimirovića koga je nedavno
SPC proglasila za sveca. Tom prilikom je, kao i u ranijim javnim istupanjima,
Đorđević kritički govorio o Velimirovićevom antisemitizmu, pohvalama
Hitleru i bliskosti s Dimitrijem Ljotićem i njegovim oružanim formacijama
koje su tokom Drugog svetskog rata bile u službi nacističkog okupatora.
Niko od prisutnih nije osporio Đorđevićeve navode i argumente, ali
su predstavnici SPC branili "lik i delo", kako je zavedeno
u zvaničnom kalendaru SPC, Svetog Nikolaja Srpskog.
Kazivanje profesora Đorđevića moglo je da povredi misli i osećanja
nekog poklonika Nikolaja Velimirovića, ali kamenovati onoga ko izgovara
kritičke misli i reči je, blago rečeno, opako delo. I, nije reč samo
o svetosti Nikolaja Velimirovića. Srbiju je, naime, već duže vreme
zapljusnuo širi talas etabliranja ideologija koje su u toku Drugog
svetskog rata bile na strani nacističkog okupatora. U tom talasu i
protagonisti novijih zločina u tek minulim ratovima bivaju, takođe,
zaštićeni od kritike i sankcija, čak ih proglašavaju nacionalnim junacima.
A kada zločinačke ideje, ideologije i politike postanu deo vladajuće
ideologije, onda svako ko se lati oružja, pa i kamena, da kazni onoga
ko se toj ideologiji ne povinuje, može da računa ne samo da je tom
ideologijom i zaštićen, nego da i sam postane junak. Eto motiva i
za pećinski čin. Pojedinosti su stvar istraživanja i istrage.
Kamenovanje našeg urednika, koje je u delu naše javnosti već osuđeno,
samo je novi nasilni čin koji već dugo prati sve one koji nisu po
volji ideološkim i političkim moćnicima; oni svakoga ko se ne uklapa
u njihove klišee proglašavaju za izdajnika i neprijatelja, izroda
i odroda, dakle suvišnog čoveka kojeg, u ime ove ili one "svetinje",
treba ukloniti. Razjašnjenje i sankcionisanje ovog čina nasilja, koje
se gubi u masi drugih, i daleko većih zločina, pokazaće da li se nastavlja
etabliranje zločinačkih ideologija i zaštita "svetih ratnika"
ili se otvara put izbavljenja iz stihije nasilja. |
|
|
N. P.
|
|
|
|
|
|
| Svaštalice |
|
Svaštalice
Gospodin Ratko Mladić se krije sam, samostalno... – Predrag
Bubalo
Da sam na mestu generala Mladića, predao bih se, kao žrtva, da spasem
narod – Velimir Ilić
Srbija je najzdravija nacija na svetu – Tomislav
Nikolić
Sam ministar policije obavestio
me o akciji "Mreža" protiv šverca cigareta – Stanko
Subotić Cane
|
|
 |
| Svet |
|
Zidovi
i svet
Zidovi su ponovo u štampi, i ponovo su kontroverzni - zidovi između
Meksika i SAD, zidovi oko izraelskih naselja na zapadnoj obali.
Za zidanje ovih zidova zalažu se vlasti.
A negde pre dvadesetak godina, kod Branderburške kapije u Berlinu,
Ronald Regan je izrekao čuvene reči: "Gospodine Gorbačov, smrvite
ovaj zid"....
Imanuel Volerstin
|
|
|
| Zbivanja |
|
Moderna
Srbija vladike Velimirovića
Govorili su za njega - u vreme kad nam je u mislima bilo samo suprotstavljanje
Miloševiću - da je izuzetno principijelan, dosledan, nepotkupljiv.
Pričale su se kasnije bajke o njegovoj apsolutnoj privrženosti legalizmu,
poštovanju ustavnosti i zakonitosti. Samo što i guslari nisu počeli
da pevaju o njegovoj sklonosti istini i pravičnosti...
Ivan Torov
Borci
slomljenog mača
Ako smo, takoreći do juče, vlast u Srbiji obeležavali kao lošu,
sada bismo mogli slobodno da primetimo da je čak i opasna po građane
i nacionalne interese uopšte...
Dragoš Ivanović
Breme
patrijarha Pavla
On ne nosi samo breme svoje već i breme problema koji pritiskaju
Crkvu; tokom ratne decenije to je bio put hodanja i posrtanja i
bespuće razorenja države kakvo nas je zadesilo...
Mirko Đorđević
Kako
obezbediti opstanak Srba na Kosovu
U srpskom pregovaračkom timu zanemaruje se činjenica da je nemoguće
zadržati veće teritorije kao srpske ako ih srpski narod ne naseljava,
posebno ako na tim teritorijama nema značajnijih gradova u kojima
su Srbi dominantna većina...
Ivan Ahel
|
|
|
|
|
| Događanja |
|
Poslednji
čin
Na referendumu koji je održan 21. maja ove godine većina građana
Republike Crne Gore odlučila se da život nastavi u samostalnoj Crnoj
Gori. Ovim je prestala da postoji Državna Zajednica Srbija i Crna
Gora...
Lidija Jovetić
Između
dva broja: Od radničke solidarnosti do crkvenih panađura
Prekid pregovora sa EU, proslava 1. maja, Labus i ostavka, Dan Evrope
i proslava 9. maja u Srbiji, pregovori o Kosovu, proslava u Leliću...
L. J.
Procesi
slobodnom mišljenju
Poslednji sudski procesi u zemljama bivše Jugoslavije, u kojima
se sud bavio pitanjem granice slobode mišljenja u odnosu na lična
dobra kao što su čast i ugled, govore o novom krugu progona slobodnog
mišljenja...
Radonja Dubljević
Keš,
kolica, okolo pečenje
Prestaću da koristim Divlji zapad kao metaforu
za Srbiju, ne zabavlja me više. Oblepljena poternicama za poslanicima,
na kojima se plaćeni revolucionari cenkaju od 3.000 do 15.000 evra,
suviše liči na špageti psihodeliju da bi bilo smešno...
Ivan Zlatić
Velika
Srbijica
prva reakcija na vest o rezultatu referenduma u Crnoj Gori. Slovenija
je držala Hrvatsku, Hrvatska Bosnu i Hercegovinu, Bosna i Hercegovina
Makedoniju. I to je bila Jugoslavija...
T. B. L.
Stid
me
I nakon jedanaest godina, od kraja bosanskohercegovačkog vjersko-zvjerskog
pokolja, nemam mira ni u javi ni u snu. Svuda srećem te ljudske
aveti. I na ulici i na novinskim stranicama i na TV kanalima. Još
šetaju. Još su na slobodi...
Lazar Manojlović
|
|
|
| Prevod |
|
Utopija
i stvarnost
Socijalizam je rođen u 19. veku u Evropi kao utopija. Taj stav provocira
dve reakcije: ili ljutiti protest onih koji se osećaju sigurnije
na utabanom putu istorijske nužnosti nego da lete na ćilimu ljudske
volje; ili prijateljski smešak onih koji osećaju da bi svet u kojem
živimo trebalo da bude mnogo srećnije mesto koje ne bi bilo mučeno
jalovim izletom u jednakost...
Iz knjige Zygmunta Baumana, Socialism,
The active utopia
|
|
|
| Kultura |
Festival
koji opominje
Prag, maja 2006. I ovog proleća jedna od najomiljenijih filmskih manifestacija
češke publike (uglavnom mlade, studentske) - Međunarodni festival
dokumentarnog filma o ljudskim pravima Jedan
svet...
Danka Nikolić
Još
jedan običan 8. april
Bio je i prošao još jedan 8. april - svetski Dan Roma. Bila je to
sasvim zgodna prilika da opet konstatujemo da "među nama žive
Romi, koji su punopravni građani ove zemlje"...
Đokica Jovanović
Ekološke
katastrofe i kultura spektakla
Virtuelna realnost Srbije razapeta između čuda prirode i društva...
Sonja Prodanović
Samosvest
Srbina spašava
Politika je oduvek bila mesto gde se razum susretao sa iracionalnim.
Ovozemaljsko sa svetim i mističnim. Naši prostori, međutim, predstavljaju
poseban primer ovog atavističkog fenomena. Sklonost ka mitologiziranju
stvarnosti, tribalizmu i kolektivističkim ideologijama samo su neke
od karakteristika ovdašnje političke kulture...
Srđan Nastasijević |
|
|
| Mediji |
RRA
u glavnoj ulozi
Mnoštvom skandaloznih postupaka Radio-difuzna agencija Srbije zasenila
je sve druge izvore haosa u srpskim telekomunikacijama i nametnula
se javnosti kao najočitija slika nereda...
Slavoljub Kačarević
Da
li je novinarstvo u Srbiji paralisano strahom od tajkuna
Seminar "Mediji i tranziciona pravda" u Centru za kulturnu
dekontaminaciju...
O. R.
Zakoni
su doneti
Predstavljanje Biltena Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja...
Tanja B. Lončar |
|
|
| Šta
čitate |
Otpor
šovenskom jednoumlju
Deset godina je poznati hrvatski pisac i disident Slobodan Šnajder
strpljivo i redovno ispisivao kolumne u riječkom Novom
listu. Na sebi svojstven lucidan i nadasve kritički način Šnajder
je analizirao političke i društvene prilike u Hrvatskoj i šire u regiji,
što je rezultiralo dvema knjigama koje tematski čine celinu...
Zlatoje Martinov
Demokratska
stranka ili: o istoriji dobre volje i neodlučnosti
Publicista Desimir Tošić ne prestaje da nas iznenađuje. U vremenu
opadanja kritičnosti i proizvodnje svakakvih "imidža" napisao
je kratak istorijat Demokratska stranka
1920-1941. Desimir Tošić je ponudio jedan objektivan uvid u
strukturu Demokratske stranke, njene političke, intelektualne i kulturne
potencijale...
O. R.
Zagonetna
sloboda
Čovekova sloboda ostaje zagonetna. Mišljenje čovečanstva nije uspelo
da se toga oslobodi. Filozofski sistemi, religija, moral - to postoji
jer je čovekova sloboda domišljata, a istovremeno joj je potreban
oslonac, samopovezivanje...
Iz: Ridiger Zafranski, Zlo ili Drama slobode
Fuko
za istoričare
Fuko je sve do svoje smrti 1984. godine bio profesor "Istorije
sistemâ misli" na pariskom Collčge de Franceu. Poenta nije u
prestižnoj tituli nego u brižljivom potcrtavanju oblasti njegovog
interesovanja. Ne istorija misli ili ideja nego "sistemâ misli"...
Džefri Viks |
|
|
| Diajlog |
Da
li je bilo genocida u Bosni i Hercegovini?
Srbiji, ukoliko se dokažu navodi tužbe, preti plaćanje ratne štete
koja bi nesumnjivo bila veliko opterećenje za njene ionako iscrpljene
resurse. Ali kako se braniti a da to ne bude, makar na posredan način,
i odbrana ratne politike režima Slobodana Miloševića?
Milenko Marković
Na
početku je zločin
Povodom teksta Marinka Vučinića "'Peščanik'
i doslednost"...
Olivija Rusovac
Poštovano
uredništvo Republike
Poštovano uredništvo Republike (Povodom teksta
Marinka Vučinića "'Peščanik' i doslednost") ...
Mirjana Miočinović |
|
|
| Hronika |
Dragi
čitaoci
Uredništvo |
|
|
| Iskre |
|
Sto
godina borbi za ustav Srbije
Prvi pokret za uređenje nove srpske države javio se još u samom
početku Karađorđevog ustanka. Predlog o organizovanju najviših vlasti
i određivanju njihovih dužnosti potekao je od Božidara Grujovića...
Jaša M. Prodanović
|
|
|
|
|
|
