Beograd, godina XXV (2013)
Br. 566-567
01-28. februar 2014.
Republika na facebooku

IZBORI

Opšte je i nepodeljeno mišljenje da su izbori kao odavno prihvaćena demokratska institucija biranja vlasti zapravo najelementarniji izraz volje naroda, da već sama mogućnost da se ta volja iskaže predstavlja kamen temeljac demokratije. Osnovna funkcija izbora jeste da se demokratija učini mogućom, dok je njena realizacija dug proces ostvariv voljom svih građana u periodu nakon izbora. Izbore kao instituciju naravno niko ne dovodi u pitanje. Ali kada je o ovim vanrednim izborima u Srbiji reč, onda se moramo zapitati čemu i kome oni služe? Na izbore treba izaći kada ima šta da se bira. A šta će i između koga građani Srbije birati 16. marta? Reforme su ostale samo isprazna floskula kojom su svoje govore započinjali svi ministri sadašnje vlade, baš kao što je to slučaj bio i sa prethodnom tzv. demokratskom vladom. Uništena privreda, osiromašeno stanovništvo, hronična nezaposlenost, upropašćene čitave generacije – to je rezultat delovanja naših političkih elita nakon raspada SFRJ. Raspisivanje ovih izbora u momentu kada se najveća stranka u vladajućoj koaliciji oseća jakom i kada želi da kapitalizuje tu svoju trenutnu popularnost zasnovanu na pukom političkom populizmu i da eventualno sama vlada, još jednom pokazuje pravo lice srpske političke elite: borbu za golu vlast, a ne za dobrobit građana. Ovi izbori su volja jednog čoveka i jedne partije.

Ne postoji, dakle, ni jedan jedini razlog zbog kojih bi građani izašli na ove izbore.

Z. M.

FOND ZA OPSTANAK REPUBLIKE
Ovaj Fond osnovan je na predlog saradnika i prijatelja našeg lista. Svrha Fonda je pomoć opstanku
Republike. Visinu uplate određuju sami priložnici. Novac se uplaćuje na tekući račun (videti impresum).
Uredništvo zahvaljuje svim priložnicima.

Zahvaljujemo
Nikoli Bertolinu, Tatjani Batistić, Radivoju Kolarovu,
Zoranu Miškoviću, Branislavu Krstiću, Rikov Zoranu, Sadeti Buljubašić,
Damiru Hrustanoviću, Vidi Čok, Milivoju Majstoroviću,
Branislavu Milenkoviću, Đorđu Rankoviću, Borislavu Poznatovu i
Miodragu Nikoliću

Svaštalice
Ne želite valjda da vam Albanac bude gradonačelnik? Ako ne želite, izađite zato na drugi krug izbora!

Južna Afrika posle Mendele
Ikona je umrla. Da živi, - šta? Gledali smo, decembra 2013., kako svet ispraća Nelsona Mendelu. Bilo je neverovatno. Elegijama nikad kraja. Više poglavara država i vlada, prošlih i sadašnjih, došlo je da oda počast, nego ikada u istoriji. Naravno da je bilo i nekih gunđavih glasova među komentatorima, ali vrlo malo. Nema sumnje da je bilo i malo hipokrizije ali, takođe, i izraza iskrenog žaljenja i stvarnog poštovanja za jednu izuzetnu ličnost. Bio je to poslednji naklon za nekoga koga je Južna Afrika zvala Tata Madiba.
Imanuel Volerstin

OVA ZEMLJA PREZIRE RADNIKE
Velika prašina podigla se povodom ostavke ministra privrede Saše Radulovića koju je podneo pošto su premijer Dačić i vicepremijer Vučić pristali da se o zakonima o radu, privatizaciji i stečaju povede dijalog na Socijalno-ekonomskom savetu. To nije onaj pravi socijalni dijalog koji obavezuje vladu, ali je ipak nekakvo popuštanje posle protesta sindikata i pobuna po fabrikama sa samopovređivanjem i štrajkovima glađu.
Olivija Rusovac

POGLED NA (N)OVOGODIŠNJU SRBIJU
Beogradska privremena vlast je u novogodišnjoj noći upriličila koncert čuvene srpske estradne zvezde, što je izazvalo oduševljenje širom Srbije. Hiljade stanovnika glavnog grada i njihovih gostiju oduševljeno su cupkali i pevali uz muziku žene koja je do nedavno bila u kućnom zatvoru zbog kriminalnih radnji vezanih za transfere fudbalera, kojoj se još uvek sudi po drugim vrstama optužbi, koja je drugovala sa čovekom koji je osuđen za ubistvo premijera i čiji je muž bio vođa oružanih bandi koje su ubijale i pljačkale tokom stravičnog rata koji je razorio Jugoslaviju.
Dragica Stanojlović

Trag je pokazao kakav je sneg
Nije sredinom januara bila vest da je Dragan Đurić, vlasnik Zekstre, uhapšen zbog toga što je kao vlasnik Veterinarskog zavoda oštetio državu. Vest je da je on iz pritvora pušten, jer je položio kauciju od 2 miliona evra. Ako znamo da Đurić zaposlenima Veterinarskog zavoda duguje 12 plata, za koje nije bio zainteresovan da uzima hipotekarne kredite kako bi ispunio svoju zakonsku i ljudsku obavezu, onda u ovakvom razvoju događaja možemo prepoznati pravi karakter i budućnost ne samo ovog slučaja, nego i politike koja je za široke narodne mase izvela predstavu hapšenja.
Dragan Stojković

ŠTA OTKRIVA JEDNA OSTAVKA?
I to se dogodilo. Zakon o radu koji je trebalo da se usvoji po hitnom postupku pao je na ispitu pred onima koje je svojim ključnim odredbama trebalo da unizi: pred radnicima Srbije i njihovim sindikalnim udruženjima. Ministar privrede Radulović morao je da odstupi: podneo je neopozivu ostavku.
Mališa Velikić

Ima li uopšte levice u Srbiji?
Desetog januara održan je u Medija centru u Beogradu povodom ogleda dr Nebojše Popova objavljenog u januarskom broju Republike razgovor na temu postoji li danas uopšte levica u Srbiji. U razgovoru su, osim autora ogleda dr Nebojše Popova, učestvovale sociološkinja dr Vesna Pešić i prof. dr Zagorka Golubović, antropološkinja. Razgovor su moderirali Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik Republike i Olivija Rusovac novinarka.

Zamajavanje javnosti
Prošlo je dve i po godine kako je Evropska unija zatražila od Vlade Srbije da se preispitaju 24 privatizacije na čiju spornu zakonitost je godinama ukazivao Savet za borbu protiv korupcije sa pokojnom Vericom Barać na čelu, a koje su se i evropskim pravnicima učinile problematičnim.
Živan Lazić

ZAOKRET KA ODRŽIVOM RAZVOJU ILI NASTAVAK METAFIZIČKOG ILUZIONIZMA?
U trenutku najmasovnijih slavskih okupljanja usred zime, kad su nas je najviše od svega zaokuplja pitanja porodičnog budžeta, dostupnosti zdravstvenog sistema i energije, došla nam je prvo vest da smo “dobili datum” započinjanja pregovora a potom i “istorijski dan”  otvaranja Okvira pregovaranja pridruživanju!
Sonja Prodanović

Godina je prošla, skakavci su sve brojniji
Upravo na ovoj tački javnog prostora počinje čuđenje značajnog broja mislećih ličnosti Ravangrada: zbog čega lokalna samouprava ne prigrli brojne zaokružene i činjenicama potkrepljene zamisli i projekte, koje sama nije u stanju da iznedri?
Gojko Mišković

Narušeno poverenje u naučne radove
Savesniji deo domaće naučne zajednice godinama se bori protiv krivotvorenja rezultata, plagijata i sličnih nepodopština u svojoj sredini. Tim poslenicima u nauci ne pada toliko teško samo postojanje prevara, koliko činjenica da se protiv njihovih nosilaca ništa ne preduzima, uz lakonsko opravdanje da „i drugi to rade“.
Zoran Radovanović

Revolucionarne traume slabo umreženog društva
Rad je koncentrisan oko problema društvene diferencijacije na južnoslovenskom prostoru, tačnije, na geopolitičkom prostoru nastalom dezintegracijom SFR Jugoslavije. Razlog zašto se socijalistička država uzima kao reperna tačka analize i, svojevrsnog, računanja vremena jeste taj što se posle 1945. godine pokreće naojzbiljniji talas modernizacije društava koja potiču iz razilčitih kulturnih miljea.
Branko Mišović

PO POSLEDNJOJ MODI
Iz Severnobanatskog okruga, svako malo stigne neki aber... Kikindske (opet) na sudu..., donedavnom upravniku Srđanu Tešinu, tek imenovanom referentu za tehničko održavanje zgrade Kulturnog centra, uništen auto... Miloš Latinović, postao v.d. direktora Bitefa...
Slavica Vučković

Društvo sa neograničenom neodgovornošću
Društvo sa neograničenom neodgovornošću, u daljem tekstu DNN, moglo se ispiliti, ako ćemo stvari na zemlji posmatrati kao proces, kao lanac uzroka i posledica, štono narod kaže: ne može ništa bez ništa, rekoh, dakle, moglo se razviti iz našeg projekta i brige za čoveka kao našeg najvećeg bogatstva
Predrag Čudić

VOJVOĐANSTVO – SAMOSVOJNOST, A NE NACIONALNOST
Kada je reč o vojvođanstvu, čini se da nije najuputnije s tim u vezi spominjati nacionalnost. Ne zato što to (još) nema smisla ili ga uopšte ne može imati – naime, nacionalni identiteti nisu Platonove ideje, unapred zadate, večne i nepromenljive, nego živi entiteti, koji nastaju, menjaju se i propadaju – već, dakle, stoga što takvo povezivanje obično zavodi razgovor u slepu ulicu.
Ivan Kovač

ŠOK-KOFERI
OKad god se spomenu novi izbori na bilo kom nivou državne vlasti u Srbiji, na površinu isplivaju svi problemi koji se namerno ili slučajno guraju pod tepih. Najčešće ove probleme uoče i rasvetle ljudi iz kulture bez obzira da li je reč o književnicima, slikarima ili piscima.
Vera Vujošević

O POVIJESNOJ (NE)UTEMELJENOSTI “MILANSKOG EDIKTA”
Diljem većeg dijela svijeta prošla je godina bila u znaku 1700. obljetnice Milanskoga edikta. Nju su proslavljali sve najbrojnije kršćanske Crkve i istoka i zapada, kao i manje kršćanske vjerske zajednice, pa su tako u gotovo svim europskim zemljama organizirane crkvene proslave, u kojima su sudjelovali najviši poglavari pravoslavnih Crkava, Papini izaslanici, episkopi i biskupi, održane su brojne tribine, okrugli stolovi i predavanja, objavljeni su zbornici, snimljeni su dokumentarni filmovi i sl.
Tomislav Vuković

SVETI SAVA I NAŠI MUSLIMANI
Po dubokom narodnom uverenju kult predaka ima magijsku zaštitnu moć, i to ogromnu, protiv svih zala. Otuda se mošti mučenika za veru i drugih svetiteljstvom ovenčanih hriščana još iz najranijih vremena hriščanske crkve poštuju kao svetinja „nad kojom se samo može vršiti sveta liturgija, a i preko kojih, zbog zasluga svetiteljskih, učinjenih za vreme zemaljskog života njihovog, Bog izvodi blagodet svoju, kojom isceljuje bolesne, i spasava od raznih beda i nevolja.
Olga Zirojević

Robertovi identiteti
Lepa varoš Vršac, kao malo koja varoš skrajnuta uz granicu, iznedrila je umetnike na kojima i glavni grad može da joj pozavidi. Slikari: Paja Jovanović, Robert Hamerštil, Eva Fišer, Milan Blanuša, Pisci Jovan Sterija Popović, Vasko Popa, Dragi Bugarčić, Petre Krdu, filozof i pisac Aleksandar Saša Kron, arhitekta Dragiša Brašovan, šahista Bora Kostić...
Nadežda Radović

PROFESOR BEZ ŠKOLE
Prvi put sam video i slušao Rudija Supeka na jednom skupu jugoslovenskih sociologa u Beogradu, krajem 1950-ih godina. Bila je reč o upotrebi sociologije u našem društvu. Glavni govornici bili su mahom profesori univerziteta. Jedan sam od pripuštenih studenata koji tek sluti šta je zanat sociologa, tek na početku studija na Pravnom fakultetu, gde je odranije postojala katedra za sociologiju; godinu dana kasnije upisana je prva generacije sociologa na Filozofskom fakultetu.
Nebojša Popov

NEZADOVOLJNICI NAŠEG VREMENA
Siromašenje u savremenim, post-industrijskim, društvima izazvalo je još neke značajne posledice po strukturu društva i ponašanje građana. Naime, pojavilo se raslojavanje srednje klase, stvaranje buntovne omladine i relativno nove grupacije odbačenih građana. Sve tri grupe ili sloja povezuje duboko nezadovoljstvo prema vladajućem upravljanju državom i ekonomijom.

Simeon Pobulić

Sutra moŽe biti gore
Novosadski Centar za nove medije Kuda.org ponovo je osvežio izdavačku produkciju Srbije, regiona u celini; delo Uvod u prošlost Borisa Budena, nekadašnjeg urednika zagrebačkog ARKZIN-a, sada univerzitetskog profesora filozofije i kulturalnih teorija u Berlinu, odista je originalno i u pristupu, i u načinu propitivanja jugoistorije. Da ne bude zabune, nije reč o sagledavanju prošlosti, već, naprotiv, sadašnjosti; segmenti iz prošlih vremena tek su podsticaj promišljanju današnjice.

Živan Lazić


Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE - SLUGE
Ratne klanice pripremila je naša Služba, za šta nam je trebala i gangsterska družba. Mediji su mržnju raspirivali, da bi je u javnosti apsolvirali, a politikanti, Akademija i Crkva na temi toj su doktorirali. Građani se nisu baš konsternirali. Dok ne počeše i sami masovno da ginu, nisu se interesovali za mirovnu doktrinu! Ali tad već kasno beše, jer stiska našeg ne mogahu da se reše

Dačić i Tači kao Arafat i Rabin
Dvadesettrećeg decembra prošle godine u “svojoj” devedesetčetvrtoj, kako rekoše srpski mediji, dajući nam na znanje da možemo umreti i u tuđim godinama, preminuo je “čuveni ruski konstruktor oružja Mihail Kalašnjikov.

Dragan Banjac

Danas

Counters
Copyright © 1996-2013