ŠOK-KOFERI

Kad god se spomenu novi izbori na bilo kom nivou državne vlasti u Srbiji, na površinu isplivaju svi problemi koji se namerno ili slučajno guraju pod tepih. Najčešće ove probleme uoče i rasvetle ljudi iz kulture bez obzira da li je reč o književnicima, slikarima ili piscima. I, kao po pravilu, hor onih koji se na bilo koji način osete prozvanim, a u situaciji su da odlučuju o sudbinama drugih ljudi, počinju hajku protiv „neistomišljenika“. Tako je, jesenas, eminentni slikar iz Novog Sada Nikola Džafo počeo da pakuje kofere dokumentima koji svedoče o višedecenijskom radu na „uzaludnim poslovima“ MMC Led art. ŠOK-KOFERI (ŠK), kako su ih nazvali umetnik i njegovi saradnici iz Šok zaDRUGE, bili su i ostali deo projekta „Kultura u protestu“. Njima se skreće pažnja na dalje pogoršavanje položaja kulture i života kulturnih radnika u Vojvodini, Srbiji i Regionu.

Šta sadrže Šok-koferi?

Šok-koferi sadrže materijal sa šest krucijalnih događaja koji su obeležili dugogodišnju kulturnu politiku Novog Sada, Vojvodine i Srbije: Na prvom mestu je Slagalica, koja prati video zapis o akciji „Od pištanja do skidanja“ kojom je „Orkestar za vanredne situacije“ izviždao „kulturnjake“ jer nisu prisustvovali otvaranju Novosadskog salona 2009. godine. Zatim, film o kandidaturi zeca za gradonačelnika. Video-zapis „Iz pepela muzej“ zbog katastrofalne kulturne politike i nedostatka izložbenog prostora. Slike „dobrovoljnih davalaca“ spaljene su u nadi da će se iz njihovog pepela roditi feniks, odnosno nova zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. „Crveni karton“, koji je dat Odboru za kandidaturu Novog Sada za kulturnu prestonicu Evrope 2020. godine. Slikovnicu-harmoniku, o „slučaju rezultata konkursa GUK-a za 2013“. I, na kraju, slikovnicu za početnike pod nazivom: „Kulturne bolikite“(kulturne politike).

Kome se šalju Šok-koferi?

Šok-koferi će se slati na više adresa koje čine niz u lancu Šok-galerija. Najpre, u Mađarski kulturni centar „Petefi Šandor“, zatim u Zmaj Jovinu 22, sedište Ledartovaca, koje su, kao novi galerijski prostor, poklonili gradu Novom Sadu izložbom multimedijalnog umetnika Žolta Kovača. Zatim, gradonačelniku, ministrima i javnosti, boreći se protiv ideja GUK-a (Gradske uprave za kulturu), koji od umetnika očekuje da se „prilagode“. Po sistemu požuri–uspori i udahni–izdahni, umetnici se bore za opstanak koji zavisi od vizija aktera koji vode vlast, finansije i kulturnu politiku. Problemima sa kojima se umetnici suočavaju priključuje se i bojazan da će i ubuduće GUK stavljati novac u džepove Treće Srbije i time pridobijati nove glasače. Tako će čuvati koalicione partnere u Novom Sadu i u ostalim gradovima Vojvodine i Srbije. Iako su spremili sva art-učila, spakovali kofere i demonstrirali ih u Novom Sadu i Beogradu (u bioskopu REX), za Nikolu Džafa, njegove saradnike, Šok zaDRUGARE i ceo civilni sektor i dalje ostaju otvorena pitanja opstanka kulture i kulturnih radnika jer su ideje samoodrživosti umetnosti i pravo na rad, po njima, gotovo neostvarivi.

Vera Vujošević