"Svaka nova vlast donosi poneku od farsičnih inverzija" 1
PO POSLEDNJOJ MODI
Evropa, kao trend, Bitef kao brend“. Na videlo sa stvaraocima u kulturi. Lobotomija u vodvilju sa dirljivim zapletom.
Iz Severnobanatskog okruga, svako malo stigne neki aber... Kikindske (opet) na sudu..., donedavnom upravniku Srđanu Tešinu, tek imenovanom referentu za tehničko održavanje zgrade Kulturnog centra, uništen auto... Miloš Latinović, postao v.d. direktora Bitefa...
Koji Miloš Latinović? Onaj? Da, taj! Otkud on? Sprema doktorat, na političkim naukama – o Bitefu (magistrirao radom o Pozorju). Zgodno mu se potrefilo, Jeleni Kajgo, koja je bila među najprestižnijim pozorišnim upravnicima ikad, istekao mandat još maja prošle godine, pa je privremena beogradska vlast odlučila da njeno mesto pripadne SPS, a tamo – koga ćeš boljeg od Latinovića?!
Otkriti otkriveno
Janus
U nameri da nametne teme koje se u javnosti ignorišu i izvrši priotisak na kulturnu javnost i poligone vlasti, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji održao je, 20. januara, tribinu Janusovo lice srpske kulture: kultura u v.d. stanju.
„Zahvaljujući Evropskom pokretu, pribavili smo nezavisnu pravnu analizu, na osnovu koje smo konstatovali da se u mnogo primera kršio Zakon o kulturi prilikom postavljanja i smena rukovodilaca kulturnih institucija. Nameće se utisak da postoji neka vrsta dvoličnosti, Janusovog lika, u tretmanu kulture. S jedne strane, forsira se priča o formi i primeni različitih procedura, dok se zanemaruje sadržaj, uz objašnjenje da to spada u polje delovanja samih institucija kulture. S druge strane, određeni kadrovski potezi, postavljanje upravnih odbora, promena rukovodilaca u institucijama, direktno impliciraju sadržaje, koji su, po pravilu, konzervativniji i imaju manje veze sa profilom i delatnošću kulturne ustanove, nego što je to ranije bio slučaj“, rekla je, između ostalog, rediteljka Anja Suša.
Svršeni politikolog, bavio se novinarstvom, piše knjige i drame (Panonski karusel, koji u gradskom pozorištu jedva da je imao publiku za reprizu i Crnjanski ili Pajador), bio je i upravnik biblioteke Jovan Popović, pozorišta, predsednik GO SPS, sin uticajnog lokalnog i državnog funkcionera – čemu se u gradu pripisuje njegov uspon, ali i nadmenost, ne retko opak odnos prema neistomišljenicima.
Vršilac dužnosti upravnika je, piše Kurir2, prvih nedelju dana na novom poslu potrošio na„upoznavanje sa finansijskom situacijom u Bitef teatru i članovima ansambla (uzgrad, u tom pozorištu nema „ansambla“, umetnici se angažuju po projektu) i - složio se: „Ono što je dobro, nećemo menjati“. Hajde? „Prihvatio sam koncept“ (čemu, onda, promena?) „uz iskrenu želju da u rad Bitef teatra utkam lični pečat“.
I tu je, nenadano, otkriven čitav gejzir tople vode! Pronalažač otkriva da festival, koji će za par godina napuniti pola veka svetske reputacije „mora da bude spona koja Srbiju vezuje za Evropu odnosno ono čime se naša zemlja predstavlja evropskoj kulturnoj javnosti...“
Uh, ti modni trendovi! Daleki se horizonti vide kad se popne na bundevu... „Za Bitef je neohodno“, otkriva dalje v.d., „da u Evropi bude prepoznat kao srpski, a u Srbiji kao proevropski. Osnivači i svi oni koji su bili angažovani u Bitefu do danas, napravili su od festivala, a kasnije i od Bitef teatra, kako se to sad kaže – brend, koji ne treba posebno predstavljati, ni objašnjavati svetskoj kulturnoj javnosti. Bitef je važna tačka na mapi evropskih festivala. Zato je potrebno da ga, pre svega u Srbiji, uvažimo i zaštitimo...“ Od koga?
Odumiranje
„Administracija je nezainteresovana za sektor kojim se bavi, reč je o svesnom i namernom odumiranju kulture“, tvrdi Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti:
„Kod nas postoje dva modela: kultura kao tržište i kultura kao nacionalni identitet, a niko ne nudi kulturu kao obrazovanje. Na Bijenalu u Veneciji, na primer, postoji konkurs za nacionalni paviljon i prateće programe. Kod nas, raspišu konkurs za prateći program, a na sajtu Bijenala vidim da je rok za prijavu pratećih programa davno prošao! Da li će Tasovac da smeni nekompetentne Upravne odbore, formirane u prethodnom sazivu i odgovori zašto je, na primer, nesvršeni student član UO Muzeja savremene umetnosti? Najzad, da li je Ministarstvo kulture zaduženo da reaguje na Zakon o radu – jeste. Da li je ragovalo – nije...“
Politikantsko fraziranje, ni novo ni drukčije, za priliku. Uostalom, nešto mora prigodno da se kaže, Latinović blista od mesta koje ga je snašlo: „Jednom u životu pruža ti se prilika da budeš na čelu jedne od najznačajnijih kulturnih institucija u Srbiji. Pošto sam najveći deo profesionalne karijere posvetio upravo kulturi, ovo je za mene veliko priznanje, ali i obaveza...“
Ubrzo, avaj, procurila je vest da je Latinović, razočaran što je za kulturu iz beogradskog budžeta izdvojeno 0% (i slovima: nula odsto) dinara do kraja marta, poželeo da ode iz Bitefa, jer ne može da ostvari ono što je planirao. Ode čast u propast...
Farsični obrt dogodio se i u Narodnoj biblioteci Srbije, gde je 22. januara predstavljena poema Gola molitva Saše Jelenkovića. Promociji su prisustvovali, piše Politika, Dejan Ristić, državni sekretar u Ministarstvu kulture i Svetlana Jančić, v.d.upravnika NBS. Oni su „i na ovaj način pružili podršku Saši Jelenkoviću, koji je iznenada i bez posebnog objašnjenja smenjen sa mesta upravnika biblioteke Svetozar Marković u Zaječaru, čija je pozicija u toj ustanovi još pod znakom pitanja“.
Ristić, koji je, posle smene Sretena Ugričića, bio vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, „obeležio“ je relativno kratak mandat u ovoj ustanovi, između ostalog i revanšizmom prema pristalicama svog prethodnika. U svojstvu državnog sekretara je, međutim, osim Jelenkovića, „podržao i Srđana Tešina, jer je u sličnoj nezavidnoj situaciji u Kulturnom centru Kikinde“:
Presek dešavanja
„Hendikep predstave Konstantin je što je rađena pod nepozorišnim okolnostima. Kao selektor, koji pravi presek pozorišnih dešavanja u protekloj sezoni, smatram da je ova predstava produkciono jedan od najvećih projekata u novijoj istoriji srpskog teatra i zavređuje da prođe kroz koordinatni sistem kritike, stručnog žirija i publike Sterijinog pozorja“, obrazloženje je Igora Bojovića, selektora ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, povodom izbora državne predstave. Konstantin je, inače, na osnovu izvođenja u Nišu i Beogradu, već prošao standardni „koordinatni sistem kritike“, sa jedva prelaznom ocenom.
„Vreme je da javno progovorimo o našem odnosu prema stvaraocima u kulturi i da im pružimo podršku u ličnoj borbi za održanje i integritet. Potrebno je osmišljenim naporima stvoriti ambijent u kojem stvaraoci mogu nesmetano da rade...“
U sezoni oduzimanja i produžavanja v.d. mandata, na beogradskoj političko-kulturnoj sceni pojavio se i Vladan Vukosavljević (DSS), član Krunskog saveta, koji se, inače, bavio spoljnom trgovinom, prometom nekretnina, pružanjem pravnih usluga, odnosima s javnošću (vlasnik firme Logos Public Relations). On sada obavlja dužnost gradskog sekretara za kulturu (!), umesto smenjene Katarine Živanović.
Kao saradnik Novog standarda, u broju od 9. aprila 2013. objavio je tekst Pregovori o Kosovu, ili, manje od lobotomije, više od hipokrizije, u kojem pregovore sa Ketrin Ešton vidi kao Prosjačku operu, „vodvilj u njenoj režiji, koprodukciji EU i SAD i izvođenju amaterske trojke iz Srbije.“
„Zaplet je jedinstven i dirljiv“, konstatuje Vukosavljević. „Tri naivka iz Srbije, zavedeni obećanjem o boljem životu i lakoj zaradi, traže za sebe i svoje bližnje posao u cirkuskoj trupi u raspadu (...) Neka mi oproste svi koji mogu, ali, ja ovim ljudima ne verujem...“
* * *
Ukoliko su ovi primeri, zapravo, strateški i dugoročno simbolični za trasiranje unutrašnjih prilika evropske Srbije, do zacrtane 2020. godine bićemo - u devedesetim!
Bizarnost te situacije realna je koliko i lakoća sa kojom se njeni akteri deklarišu. Prestrojavaju se, sarađuju, presuđuju, osuđuju, jedni drugima ne veruju... u borbi za vlast, za pozicije. Ono što ih drži i čeliči da opstanu je
isti, retrogradni koncept. U konkretnom slučaju, pomoću kulture, to je relativno lako ostvarivo. Uostalom, v.d. beogradskog sekretara za kulturu u svoju zamišljenu Veliku srpsku biblioteku (u tekstu Plamen znanja) uvršćuje, između ostalog, Memorandum SANU.
Slavica Vučković
1 Miodrag Stanisavljević: Srpsko sabiranje razlomaka, Rapublika br. 327
