Hapšenja da pokriju tragove

Trag je pokazao kakav je sneg

Kako „recidivi socijalizma“ ugrožavaju reformske procese

Nije sredinom januara bila vest da je Dragan Đurić, vlasnik Zekstre, uhapšen zbog toga što je kao vlasnik Veterinarskog zavoda oštetio državu. Vest je da je on iz pritvora pušten, jer je položio kauciju od 2 miliona evra. Ako znamo da Đurić zaposlenima Veterinarskog zavoda duguje 12 plata, za koje nije bio zainteresovan da uzima hipotekarne kredite kako bi ispunio svoju zakonsku i ljudsku obavezu, onda u ovakvom razvoju događaja možemo prepoznati pravi karakter i budućnost ne samo ovog slučaja, nego i politike koja je za široke narodne mase izvela predstavu hapšenja. Ali, čini nam se, nije to bila samo predstava za narod. Suviše je uočljivo da je taj odavno poznati i policijski obrađen slučaj, kao i ubistvo Slavka Ćuruvije, aktiviran na ovaj način neposredno pred početak pristupnih pregovora 21. januara. Bila je to, dakle, i predstava za Evropsku uniju. I svi su zadovoljni. I EU, i Dačić i Vučić, i Ružić i Đurić. I mnogi nepoznati i nedostupni akteri. Razloga za zadovoljstvo nemaju pre svega preostali radnici Veterinarskog zavoda (i ostalih preduzeća koja čiji je vlasnik zEkstra Đurić), a ostali građani Srbije i demokratska javnost će to tek možda, jednog dana shvatiti.
Okupili su se radnici VTRZ ispred Vlade Srbije 20. januara na desetominutnom davanju podrške ovom hapšenju. Nekadašnji direktor Dušan Petrović je u kratkom obraćanju okupljenima i u izjavi za Drugi dnevnik RTS izjavio da bi pravda bila zadovoljena samo ako bi Agencija za privatizaciju ispravila grešku iz 2004. godine i promenila odluku proglašavanjem Konzorcijuma zaposlenih za pobednika na Tenderu na kojem su oni bili drugi iza nametnute Zekstre. Priloga na udarnom TV Dnevniku u pola osam uveče nije bilo – emitovan je u vestima iza ponoći, i sutradan u jutarnjim vestima. Štampani mediji o ovoj poruci nisu objavili ni jedne jedine reči. Tema hapšenja Đurićevog je više tretitana u sportskim vestima, jer je on i predsedndik FK Partizan, a posebnu pažnju je tek izazvala rekacija PPV-a A. Vučića na izjavu Branka Ružića, potpredsednika FK Partizan i ministra u Vladi Srbije koji veruje u Đurićevu nevinost. Tako su se sve druge „važnosti“ uplele u ovaj slučaj, i odnosa u Vladi između SNS i SPS, i naznaka o sudbini izbora, a najmanje je važno, i sakriveno je od javnosti ostalo kakva je bila priroda te nezakonite privatizacije, ko je iza nje stajao, ko ju je realizovao i pod kakvim pritiscima (partijskim zadacima), koji su to interesi bili, i najvažnije, gde su tu ljudi, zaposleni, sudbine njihove i njihovih porodica. Naši političari, naši novinari, naša demokratska javnost nije zakoračila u ovu zonu. To je zabranjena zona. Kao što je to bilo i u već bezbrojnim slučajevima uništa-vanja privrednog bića zemlje i sudbine stotina hiljada zaposlenih i njihovih porodica.
Kao što je više puta u „Republici“ na primeru „Jugoremedije“ pokazivano, tako je i Veterinarski zavod, Dragan Đurić i njegova „Zekstra“ paradigma naše privredne, državne i društvene propasti. Od brojnih nedela i bezakonja samo dva primera dovoljna su da se kroz njih sagleda suština vladajuće politike, odnosa u društvu i ideologije na kojoj sve to počiva.
Prvi je bio kad su radnici, mali akcionari „Jugoremedije“, posle četvorogodišnje borbe uspeli da nateraju državu da postupi po zakonu, i kada su preuzeli rukovođenje fabrikom. Kriminalni privatizacioni vlasnik Nini Stefanović za sve vreme svoje vladavine nije državi plaćao porez, niti ga je država za to opominjala. Kad su radnici preuzeli poslovanje, odmah im je ispostavljen račun za Ninijeve dugove.
Drugi je odgovor tadašnjeg ministra privrede i privatizacije Aleksandra Vlahovića koji je na pitanje direktora VTRZ Dušana Petrovića zašto se nedozvoljava da konzorcijum zaposlenih pobedi na tenderu rekao doslovno: Zbog toga što su radnici recidiv socijalizma.
Iskreni odgovor ovog još uvek člana stranke koja je član socijalističke internacionale (!) treba uvek imati u vidu jer je on tada bio samo glasnogovornik ideologije za koju je socijalizam bolest, ili krimen pa su radnici recidiv. Izvršen je istorijski prevrat, koji je sve pred sobom rušio i čiji su pljačkaški rezultati sada vidljivi i golim okom. Ideje demokratije i ljudskih prava, ispostavilo se, bile su samo propagandni paravan za kršenje ne samo važećih zakona, nego i elementarnih ljudskih prava počev od onih ustavom zagarantovanih, kao što su na primer ravnopravnost građana pred zakonom i pravo na rad. Ispostavilo se da su prava radnika malih akcionara koja proizilaze iz svojine nad akcijama dakle i sredstvima za proizvodnju, neravnopravna i nevažna pred državom u odnosu na prava pojedinca koji čak nema ni finansijsko pokriće da plaća otkup na tenderu – dovoljna je samo na papiru veća ponuda. Država je subvencionisala otvaranje novih radnih mesta inostranih privatnih investitora sa hiljadama evra, ali će na svaki način onemogućiti male akcionare da uspešno posluju, i unapređuju zajedničku (40% državnu) imovinu.
Odgovornost Dragana Đurića u slučaju VTRZ ne počinje samo od momenta preuzimanja firme, uništavanjem kompletne proizvodnje veterinarskih lekova i vakcina (koje se sada uvoze), i poslovanja vrednog 35 miliona evra godišnje, i ne može se svesti na nekoliko miliona duga za neplaćeni PDV. Dragan Đurić je bio samo izvršilac u udruženoj kriminalnoj akciji čiji cilj je bio opljačkati imovinu, debelo zaraditi na preprodaji 16 hektara zemljišta u atraktivnoj industrijskoj zoni Batajničkog puta, i omogućiti uvoznom lobiju plasman vakcina i lekova. Imena saučesnika u ovom zločinačkom poduhvatu mogu se pročitati i na stranicama dnevne štampe iz januara 2004. godine kad je započela borba zaposlenih. U radu Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije, uručivanju VTRZ u ruke Dragana Đurića svoj doprinos bezakonju ravnopravno su dali predstavnici svih tadašnjih (i današnjih) političkih partija, a direktor Agencije za privatizaciju je napredovao i do premijera.
Na koji način će aktuelni i budući premijeri ostvarivati kontinuitet u obračunu sa „recidivima socijalizma“, tek ćemo videti. <

Dragan Stojković