Ništa novo o 24 sporne privatizacije

Zamajavanje javnosti

Umesto da iznese pojedinačne podatke do kojih se došlo navodnim peispitivanjem svake od 24 sporne privatizacije, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je zbirno izneo nepotpune, sporedne i činjenice koje se odavno znaju, dok je drastično, sa osamdeset na osam milijardi dinara, umanjio nastalu štetu

Prošlo je dve i po godine kako je Evropska unija zatražila od Vlade Srbije da se preispitaju 24 privatizacije na čiju spornu zakonitost je godinama ukazivao Savet za borbu protiv korupcije sa pokojnom Vericom Barać na čelu, a koje su se i evropskim pravnicima učinile problematičnim. Prethodna vlada je izvrdavala obaveze, dok je aktuelna na početku mandata pristala na kontrolu, povremeno najavljujući širenje provere tranzicionih transformacija. Stoga je bilo krajnje vreme da se javnosti i predoče rezultati; uostalom, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je na pres konferenciji 15. jula prošle sezone i utvrdio rok, „do kraja godine“, do kada će rezultati biti obelodanjeni.

Isprazna teatralnost

I učinjeno je na za 28. decembar iznenada zakazanoj pres konferenciji. Ali, bio je to pretpraznični spektakl, o privatizacijama ništa novo, ništa bitno nismo čuli. TV kamere su direktno prenosile Vučičevo izlaganje, potom reči ministra pravde Nikole Selakovića, predsednika Specijalog suda Miljka Radosavljevića, zamenika javnog tužioca Zagorke Dolovac... Teatralno, ali bez značajnijih podataka o nalazima preispitivanja. Elektronski mediji su spinovali bombastične, mada isprazne, parole Vučića, štampani mediji, u novogodišnjoj atmosferi, tek su preneli svečarske i masi usmerene poruke - obećanja, dok su praznični dani doprineli da izostanu komentari ove zabave za narod. Naizgled je održano obećanje o upoznavanju javnosti, premda, nakon razmatranja iznetih činjenica, vidi se da je reč o zamajavanju javnosti, uključujući i ovdašnje predstavnike EU.

Vučić je podsetio da je ispitivano 76 biznismena i političara, a biće još 56, da su utvrđene 66 krivične radnje, te da je država oštećena za 8,2 milijarde dinara. Nagovestio je nastavak preispitivanja.

Uopšteno i neodređeno

Za Nemanju Nenadića iz „Transparentnost Srbije“ neophodno je bilo reći šta su radne grupe za preispitivanje utvrdile, ko je osumnjičen, u čemu je spornost privatizacija za svaki slučaj ponaosob. Zbirnim cifranjem stvara se maglovita slika o „smutnim“ kupovinama, a da se ne naznače osumnjičeni i ukaže na propuste državnih institucija, bez čega krupnih propusta, pogotovo ne u ovolikom broju, ne bi ni bilo. Pada u oči da je visina štete drastično umanjena u odnosu na procenu od 15. jula, sa 82 na 8,2 milijarde dinara. Na pitane novinara Vučić je, ipak, ponešto rekao i o pojedinačnim privatizacijama. Kada je reč o „Jugoremediji“, istakao je da je povedena istraga kako je biznismen Jovica Stefanović Nini, pet godina nezakoniti vlasnik, uz pomoć direktora Zlatka Markovića, oštetio zrenjaninskog proizvođača lekova kupujući farmaceutske sirovine od svoje druge firme po sto puta višoj ceni od tržišne i u količini koja je nadmašivala i desetogodišnje potrebe. Time je oštetio Zrenjanince za blizu 8,8 miliona evra.

Robert Hammerstiel: iz ciklusa Kralj Lir, 100x70 cm,1986

Vučić je tačno zborio, ali je prećutao važnije; reč je o poslovnoj mahinaciji urađenoj 2005. godine, predmetu istrage i pre preispitivanja. Još je gore što je „zaboravio“ da ukaže na nevolje koje su zadesile Zrenjanince nakon sudskog poništaja privatizacije, ulaska radnika u hale i revitalizacije, pod Ninijem i Markovićem upropašćenog preduzeća. Od 2009. godine, država ruinira tržište lekova, tako što Republički zavod za zdravstveno osiguranje odlaže plaćanje lekova na čak 300 dana od kupovine i izaziva totalnu nelikvidnost. Istovremeno, radnici „Jugoremedije“ ulažu 12 miliona evra u nov pogon za čvrste forme kako bi zadovoljili nove standarde. Netom po okončanju izgradnje, država menja, ublažava propise i proizvođačima koji u Srbiji samo pakuju lekove daje status domaćeg proizvođača i time im otvara put na listu RZZO, kupca 90 odsto lekova na srpskom tržištu.

Koji sud je nadležan

Tu nije kraj: država drži protivzakonitim zajedničko ulaganje „Jugoremedije“ i grupe građana „Luksol farma“ u pogon za proizvodnju antibiotika, hapsi četvoro rukovodilaca i remeti rad firme. Sve ovo je doprinelo da Zrenjaninci odu u stečaj iniciran od najmanjeg poverioca, (državnog) Fonda za razvoj. Ukupna dugovanja Zrenjaninaca od oko 27 miliona evra iznad su vrednosti kompanije od 22,5 miliona, ali reč je o dugoročnom dugu, tj. o 12 miliona prema bankama, a ostalo je dug za zarade zaposlenih i pripadajuće doprinose, poreze, te za dobavljače. Međutim, pre tri godine, pri proceni fabrike, država je „Jugoremediju“ vrednovala na 49 miliona evra, od čega je imovina 22,5 a licencna prava 27 miliona. Licencna prava su bila meta; „Jugoremedija“ ima odličan program proizvodnje 80 atraktivnih preparata, kao rezultat višedecenijske uspešne poslovne politike. Stečaj se koristi da država oduzme licencna prava „Jugoremediji“ i više nego prepolovi vrednost zrenjaninske fabrike.

Priča teče dalje: mali akcionari „Jugoremdije su 6. maja 2012.godine za sve učinjene nezakonitosti tužile državu Srbiju, Agenciju za privatizaciju i Centralni registar za hartije od vrednosti tražeći nadoknadu od 111,2 miliona evra! Privredni sud u Beogradu je primio tužbu, održao dva ročišta. Potom je mesecima tužbu držao u fijoci, napokon se proglasio nenadležnim i tužbu uputio na Privredni sud u Zrenjaninu, sudiji Milanu Pajtaševu, onom istom koji je upisao nezakonito knjiženje akcija kojim je Nini postao većinski vlasnik, što je kasnije sudski izvršnom odlukom odoboreno! Pitanje je da li je ovde reč o preispitivanju privatizacije, ili o ponovnom ciljanju da se nekada izuzetno ugledna farmaceutska kuća nađe u vlasništvu unapred definisanog kupca, tako reći besplatno. Ništa od ovoga nije rečeno u pres govoru Vučića.

Pretnja dobrom investitoru

Drugi pojedinačni slučaj na koji se osvrnuo je spor ATP „Vojvodina“ i Novog Sada, oko izgradnje nove autobuske stanice. Vučić je nevoljno potvrdio da je investitor ispunio obaveze, a da grad nije, kako je utvrdio i Apelacioni sud. No, Vrhovni sud je na osnovu nezakonito podnetog zahteva za reviziju, utvrdio da je u sporu oštećena treća strana, lokalno javno preduzeće za gradski saobraćaj, pa je umanjio vrednost nadokande na oko 3,5 miliona evra. Spor je pred Ustavnim sudom Srbije, i, po svemu sudeći, verovatno će završiti u Strazburu.
Vučić je ukazao da je policija utvrdila da je Ilija Dević, vlasnik ATP Vojvodine, oštetio preduzeće tako što je centralu preselio u prostorije svog drugog preduzeća i naplaćivao zakup po tržišnim cenama. Ovaj momenat, nezavisan od predmeta preispitivanja, istraga je već obrađivala i nije utvrdila nezakonitost, iz jednostavnog razloga što su nekadašnje admistrativne prostorije ATP „Vojvodina“ bile prastare barake, a luksuzniji objekat je bio potreban kako bi u razgivoru sa predstavnicima „Mercedesa“ i „Setre“ zadobio zastupništvo. Sve je rezultiralo izgradnjom servisa za ova vozila, te dogovorom o dodatnom investiranju u motel, benzinsku pumpu, samoposlugu, taksi stajalište.., uz novu stanicu. Posve je neobično da policija prebacuje vlasniku ATP „Vojvodine“ da su kamate na kredite kojima je Dević sufinansirao izgradnju, suviše visoke. Ugovor je stvar banke i klijenta i nije na policiji da daje procene poslovnog poteza. Zanimljivo je da se u javnosti kreirao utisak da je istraga pokrenuta, premda republičko tužilaštvo tek treba da se izjasni.
Bio je to, dakle, ne izveštaj o proveri 24 privatizacije sa EU spiska, već dodatno unošenje zabune u javnost, a sve da rezultati stručnijeg i odgovornijeg preispitivanja ne bi doveli u negodnu situaciju, i to u vreme kada se izbori uveliko najavjuju, aktuelnu vladu i mnoge stranke ali i funkcionere prethodnih vlasti upletene u problematačnu transformaciju nekada dobrih srpskih preduzeća.<

Živan Lazić