STARA OPOZICIJA BEZ NOVIH TEMA
Opozicija kao da se pomirila sa zatvorenim sistemom pljačke, nasilja i korupcije, sistemom kome je i sama kumovala dok je bila na vlasti. Opozicioni lideri su se u poslednje vreme samo dva puta okrenuli od svojih unosnih poslova da bi reagovali politički: kada je pomenuta mogućnost promene ustava i kada je premijer izjavio da razmišlja o parlamentarnim izborima. Ozbiljne javne debate su prognane, glas stručnjaka, intelektualaca i umetnika rasut je i nedostupan širokoj javnosti. Više je kritičke misli bilo u javnosti za vreme komunizma nego nego sada, kada živimo u neobuzdanoj „slobodi“ kapitalizma.
Olivija Rusovac

BESKRAJNI CINIZAM I BESTIDNOST
Mogu li oni koji su sprečili da se u OUN donese rezolucija o tome da se genocid u Srebrenici više nikada i nikome ne ponovi, biti inicijatori Dana sećnja na žrtve rata koji su izazvali srpski nacionalisti prethodno instaliravši na vlast Slobodana Miloševića? Može li to biti onaj koji je taj rat ne samo podržao, već i svojom zapaljivom retorikom podsticao, i zajedno sa svojim partijskim šefom zdušno ponavljao mantru o granici Velike Srbije do linije Karlobag-Karlovac-Virovitica?
Zlatoje Martinov

PRST U OKO ZAPADU
Nedavno rezolutno saopštenje Ministarstva odbrane da će zajedničke vojne vežbe sa Rusijom ipak biti održane uprkos zamerkama od strane Evropske unije, snažno medijsko podržavanje takve ideje i tabloidno blaćenje onih koji se manevrima sa „bratskom Rusijom“ protive, sa­mo je nastavak jedne nedosledne i neuteme­lje­ne, nikako neutralne spoljne politike. Politike koju vodi nekadašnji radikal iz čijih postupaka uprkos evropskoj retorici, neretko, izbija stara radikalska ćud poput nevešto okrečenog zida ispod kojeg tu i tamo probijaju slojevi starog moleraja.
Mališa Velikić

„SUNČANICA“ PROTIV „OLUJE“
Ljudi koji se danas nalaze na čelnim pozicijama u državi i pre dvadeset godina su bili blizu Onoga koji je o svemu odlučivao i mogli su nekim svojim stavom da doprinesu da se donesu odluke koje su se neposredno odnosile na živote građana u Srbiji i ondašnjoj samozvanoj „Krajini“.
Dragica Stanojlović

POLITIČKO NASILJE NAD PRAVOM I PRAVDOM
To što politička elita Srbije stalno poziva da se manemo prošlosti, u kojoj je ona igrala ekstremno nečasnu ulogu, to se jošši može razumeti, ali da vlast zemlje u kojoj se slobodno šeta oko 300 ratnih zločinaca (tužilac Vukčević), da drugima drži lekcije o pravu i pravdi – to je potpuno apsurdno.
Aleksandar Sekulović

SIGURNA NEIZVESNOST
Šta da se radi u Kikindi tokom leta u kome su temperature prelazile 40 stepeni Celzijusovih? Ništa, zato ništa i nije urađeno. Svi problemi su upravo tamo gde su i bili, osim onih koji su u međuvremenu narasli. Broj nezaposlenih je povećan jer su mnogi u međuvremenu dobili otkaze; siromaštvo je poraslo jer teret smanjenja plata i penzija mnoge porodice više ne mogu da nose; porastao je i broj onih koji su ostali ili će uskoro ostati bez kuća i stanova zbog bankarskih kredita, uzetih u trenucima nepažnje, i kamata, koje treba otplaćivati, a koje su porasle kao i cene struje i svega ostalog.
Gordana Perunović Fijat

MALA APOLOGIJA „BESPOSLICE“
Tokom ferija, posebno ovih letnjih, učestaju primedbe na račun svekolike sinekure prosvetarske, raznoraznih osnovnoškolskih i srednjo­školskih lezilebovića, njihovog institucionalno ustrojenog plandovanja, a učestaju sledstveno i komična upinjanja ovih da primedbe pošto-poto opovrgnu, da objasne kako nisu profesionalne dan­gube, već da i sami pošteno robuju četrde­seto­časovnoj radnoj nedelji, pa i časovima pride.
Ivan Kovač

OBRANITI VRIJEDNOSTI ANTIFAŠIZM
Danas, 74 godine poslije, za većinu građana to bi trebala biti daleka povijest. Ali ona se vraća danas kao ostrašćeni revizionizam povijesti. Ne zato što su otkrivene nove činjenice nego zato da se lažima i izmišljotinama relativizira zloćudnost pokreta kao što su nacizam ili ustaštvo, jednom riječju fašizam.
Zoran Pusić

SLUČAJ DOKTORA OZA
U stručnim krugovima dr Mehmet Oz je poznat kao profesor hirurgije na čuvenom njujorškom Univerzitetu Kolumbija, a svetsku popularnost u širokoj javnosti stekao je kao medijska zvezda. Televizijsku karijeru započeo je kod Opre Vinfri, a više od pet godina u SAD i daleko van njenih granica rado je gledana njegova emisija o čuvanju zdravlјa i lečenju bolesti. Dobitnik je brojnih priznanja (godinama su mu uručivane vrlo cenjene nagrade Emi za najbolјi televizijski govorni program, za najbolјeg domaćina takvog programa, za najbolјu epizodu itd.). Na talasu popularnosti, počeo je da izdaje i svoj dvomesečnik, „Doktor Ozov dobar život“.
Zoran Radovanović

PORODIČNO SREBRO GUBI NA VREDNOSTI
Umesto da se razvoj državne telekomunikacione kompanije podstiče i u smeru internet firme, dakle što kvalitetnijeg prenosa podataka, a ne samo govora, vlast očekuje da sve probleme reši privatizacijom, dok opozicija osporava potrebu za promenom vlasništva, ignorišući kontinuirani pad tržišne pozicije koji preti da ”Telekom” za godinu, dve izgubi polovinu sadašnje vrednosti.
Živan Lazić

POLJOPRIVREDA JE JEDINA SRPSKA NADA
Srbiji nedostaje institut javnosti, glas savesti i kritičar ključnih poteza svake vlasti, pa i onih koji bi državu vodili ka grčkom scenariju.
Živan Lazić

POJEDINAC U POTROŠAČKOM DRUŠTVU
Potrošnja nije kao što bi se moglo pomisliti individualistički čin budući da predstavlja racionalizaciju proizvodnje. Potrošnja pre svega služi proizvodnji, a ne sreći pojedinca kao takvoj. Uživanje, zadovoljstvo i sreća potrošača predstavljaju samo racionalizaciju prodaje, kako bi se ostvario veći promet robe i maksimizirao profit.
Marko Vučetić

MLADI I POLITIČKI EKSTREMIZAM
U okviru projekta o ekstremizmu, Republika je organizovala tribinu o mladima i njihovom odnosu prema toj pojavi. Domaćin tribine bilo je Udruženje građana „Za bolji Vršac“ i njegova predsednica dr Dragica Stanojlovići saradnica našeg lista, i Brana Matić, odbornik u Skupštini opštine i poslovni čovek. Na osnovu žive debate na dobro posećenoj tribini koju su pratili vršački mediji, nametnuo se zaključak da ekstremizam najviše karakteriše vlast i medije u njihovoj službi, dok su mladi i građani, mada pretežno pod uticajem desničarskog konzervativizma u suštini apatični i da ne vide alternativu. Ćutanje i zatvorenost na šta su upozorili učesnici tribine, otvara pitanje šta se dešava sa ljudskošću.
Olivija Rusovac

POUKE SIRIZINE KAPITULACIJE
Uprkos svim sistemskim ograničenjima, očekivano je bilo da (na ekonomskom planu) ova partija praktikuje bar efikasnu levo-liberalnu, tj. socijalno defanzivnu strategiju koja bi se uspešno opirala sve intenzivnijim neoliberalnim naletima EU aparatčika i ostalih megafona krupnog kapitala. Umesto toga, u Grčkoj smo u vreme levičarske vlade mogli da vidimo demobilizaciju masa, pregaženu volju naroda kroz ignorisanje rezultata referenduma, i najzad bezuslovnu predaju koja je kastrirala ne samo Sirizu, nego možda i ostatak evropske levice, bar na izvesno vreme.
Ivica Mladenović

ČITATE LI BŽEŽINSKOG ILI KARAGANOVA?
Dva uticajna savetnika predsednika SAD i Rusije, Bžežinski i Karaganov, koja su se našla na suprotnim stranama geopolitičke linije koju je stvorio ukrajinski Majdan, smatraju da, ukoliko se Zapad i Rusija ne dogovore, Evroaziju očekuju veliki politički, ekonomski, a možda i ratni potresi
Boris Varga

O FUNDAMENTALIZMU I NASILJU
Dokazi koji govore o zabrinjavajućem rastu ksenofobije na Zapadu isuviše su brojni i očigledni a da bi trebalo trošiti suviše riječi na to. Riječ je o mržnji čiji su adresati stranci (bilo da je riječ o imigrantima, bilo pak o državljanima neeuropskog odnosno ne-kršćanskog podrijetla), u prvom redu muslimani. Poseban predmet mržnje popraćene i strahom i podcjenjivanjem predstavlja islam (i to ne ova ili ona vrsta islama, već islam kao takav), preciznije, mislimani. Stoga se može govoriti rastu o islamofobije kao specifične vrste kulturnog rasizma, a taj je rast najčešće kompatibilan s rastom i širenjem klasičnog rasizma.
Lino Veljak

TUMAČENJE KUR’ANA
Iako je Kur′an, bar na prvi pogled, jasan u svojim značenjima i naredbama, veoma rano, još za života verovesnika Muhameda, javila se potreba za njegovim komentarisanjem, na šta upućuje česta upotreba rečenice „oni te pitaju“.
Olga Zirojević

KORPORACIJSKA PRIVATIZACIJA - IZRABLJIVANJE LJUDI I RESURSA
U buržoaskoj demokratiji, koja je zapravo demokratija spektakla, političari imaju potrebu za medijima onoliko koliko riba ima potrebu za vodom. Korporacije utiču na političke procese time što kupuju medijski prostor i pružaju ga političarima kojima je ovaj neophodan. Tako se ostvaruje kontrola.
Ugo Mattei

ZAŠTO SE SRBIJA VEĆ DUGO KREĆE NIZBRDICOM
Nekoliko opservacija o uticajnim konfliktima u post-petooktobarskoj Srbiji koji sprečavaju uspostavljanje demokratskog dijaloga.
Zagorka Golubović

ESAD PAŠA – ALBANSKI IZDAJNIK I DIČNI SRPSKI PRIJATELJ
Nedavno je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, izjavila kako je srpska istorija “jedna velika laž.” Izjava je naišla na histeriju u kleronacionalnim krugovima. Ako baš i nije potpuna laž, onda je bez sumnje revidirana i ulepšavana kroz najrazličitije mitove. Mitologeme o “pravednosti”, o “časnosti” i “neagresivnosti Srba”, raspršuju se kao mehur od sapunice pred ozbiljnim istorijskim istraživanjima, jednom reči pre stvarnim i neizmišljenim činjencama dugo zanemarivanim i vešto mistifikovanim i skrivanim tokom poslednjih četvrt veka. Republika stoga prenosi i ovaj tekst kako bi doprinela procesu demistifikacije i demitologizacije naše kako starije tako i novije istorije.
Lakić Đorović

IZNEVERENA OČEKIVANJA - UPOZORENJA ZA BUDUĆNOST
Tekstovi u ovoj dragocenoj knjizi, iznuđenoj, kako ističe autorka, prilikama i okolnostima u kojima se naše društvo našlo krajem osamdesetih i početkom devedesetih u kome tavori već četvrt veka, obuhvataju intervjue i autorske članke rasute u mnogim medijima (Vreme, Feral Tribune, Stav, Borba, Naša Borba, Teatron, Republika, Peščanik Slobodna Evropa, Deutsche Welle i dr.). Prvi deo knjige odnosi se na period 1991-1997 i pod istim naslovom („Nemoć očiglednog“) svojevremeno ga je objavio Beogradski krug. Drugi deo tekstova nastao je u periodu 1997. do 2014. godine. CZKD je kao izdavač objedinio oba perioda u novo izdanje ne menjajući prethodni naslov.
Zlatoje Martinov

BITI ODGOVORAN, BITI GRAĐANIN
Potrebno je raditi na uspostavljanju građanskih mreža, komšijske solidarnosti, mreža organizacija, inicijativa, širenju socijalnog kapitala, jer niti je tržište rešenje za sve boljke savremenog društva, niti se isključivo novcem može otkloniti građanska letargija, nečinjenje, pomirenost sa socijalnom i materijalnom bedom.
Duško Radosavljević

VAPAJI IZ RUPE - BICIKLISTA
Setih se reči onog Amera, kom je banda naša niskih namera, puno toga imala da zamera, iako je dana tih, detinjasto ponavljao stih, koji je Srbiju spasao od bombi, a tretirasmo ga javno kao da je zombi. Biciklista taj, samo zbog toga je zaslužio raj, ne bi li nasilju našem se video kraj, izgovarajući reči da je život od smrti preči. One behu : - Mir, mir mir, niko nije kriv!?
Vesko Ivanović

BRISELSKI PIGMEJI I BALKANSKE POGLAVICE
Deni Šekter se letos preselio u legendu. Ako postoji svetac novinarstva, kaže povodom smrti ovog kolege Srđan Stojanović na svom portalu Vreme je, onda je to ovaj čovek. Novinar, aktivista, producent, autor/reditelj dokumentarnih programa. Počeo je ranih šezdesetih s pokretom Martina Lutera Kinga za građanska prava, bio na čelu protesta protiv rata u Vijetnamu tokom studentskih dana u Londonu, zauvek poneo nadimak „Njuz disektor“ sa bostonskog radija WBCN, borac protiv aparthejda u Južnoj Africi i biograf Nelsona Mandele. Producent kultne emisije 20/20 na TV mreži ABC, radio je kao producent u vreme osnivanja CNN. Hvatao je Džordža W. Buša u krađi predsedničkih izbora 2000. godine, otkrivao laži o „oružju za masovnu destrukciju” na osnovu koje je izvršena invazija Iraka, obelodanio sistematsku bankarsku pljačku (2007) pre nego što je naredne godine objavljena.
Dragan Banjac