Početna stana
 
 
 
   

Žarko Paunović, „Civilno društvo u Srbiji - Utopija i realnost“, Vojvođanska politikološka asocijacija, Novi Sad, 2014

BITI ODGOVORAN, BITI GRAĐANIN

Potrebno je raditi na uspostavljanju građanskih mreža, komšijske solidarnosti, mreža organizacija, inicijativa, širenju socijalnog kapitala, jer niti je tržište rešenje za sve boljke savremenog društva, niti se isključivo novcem može otkloniti građanska letargija, nečinjenje, pomirenost sa socijalnom i materijalnom bedom

Knjiga Žarka Paunovića, „Civilno društvo u Srbiji - Utopija i realnost“, počinje govorom dr Zorana Đinđića, predsednika prve demokratske vlade Srbije, nakon petooktobraskih promena 2000. godine. Skup na kojem je on održao taj govor je održan krajem 2002. godine, kada se činilo da se polako pomalja svetlo na kraju tunela i tranzicionih muka Srbije. Kada to kažemo mislimo na nesumnjive reformske poteze i učinke Đinđićeve vlade, što se danas, imajući druge prilike i drugačije političke lidere (ne)svesno zaboravlja i gura u stranu. Nesumnjivom elanu i političkoj dinamici toga doba, koje beše praćeno i sa podosta političkih, ekonomskih i ostalih lutanja, pa i grešaka, doprinosio je i značajan učinak civilno-društvenog sektora, trećeg sektora, neprofitnog sektora, fenomena različitih imena, ali sa jednim predznakom – pomoći razvoju demokratije u Srbiji, te savladavanju prepreka na mukotrpnom putu evro(atlantskih) integracija. Učilo se društvo u celini, učile su se partije, učila se i vlada Zorana Đinđića, učili su se i delatnici NVO-sektora. Naravno, veliki broj njih se učio i od Centra za razvoj civilnog sektora (CRNPS), koji su autorski osmislili, stavili u funkciju i učinili prepoznatljivim u širim razmerama, autor ove knjige, Žarko Paunović, i njegova poslovna i životna saradnica, Branka Petrović1, sa grupom marljivih saradnika. Na ovom mestu ćemo pomenuti klasična izdanja CRNPS-a, „Direktorijum nevladinih organizacija u SR Jugoslaviji“ (2000) i „Kako osnovati i registrovati nevladinu organizaciju“ (2004), koji su bili i ostali, svojevrsna Biblija novo-osnovanih udruženja i organizacija građana. Naravno, svoj profesionalni i ljudski interes za civilno-društveno angažovanje Paunović je obogatio i naučnom verifikacijom, odbranjenom magistraturom na temu - „Pravni i politički status nevladinih organizacija u Srbiji“. Ista je objavljena u izdanju Službenog glasnika, pod naslovom „Nevladine organizacije“, 2006. godine. Tada smo ustvrdili da je Žarko Paunović, ne samo jedan od „očeva osnivača“ civilno-društvenog sektora u Srbiji, već i jedan od retkih naučnih radnika koji se bavi ovom veoma kompleksnom društvenom tematikom. Knjiga koja je sada pred čitaocem, to višestruko i potvrđuje.

Paunović u Predgovoru knjige „otkriva“ suštinu civilnog društva! „Civilno društvo je normativni koncept sa jakim 'utopijskim programom'. Kao utopijski program, civilno društvo je usidreno u političkoj teoriji, a posebnu popularnost ima u teoriji participativne demokratije. To je pojam sa mobilizatorskim potencijalom – posebno se ističe njegova važnost za razvoj demokratije i konsolidacije tranzicionih društava, a u okviru njega nevladine ogranizacije su te kojima se pridaje posebna važnost i ugled“. Ono naravno, nije samorođeno, niti se stvara ni iz čega. „Bez delotvorne države (njenog institucionalnog okvira i vladavine prava), te bez kritičke javnosti usmerene na konsolidaciju demokratije, nije moguće uspostaviti civilno društvo“. Mi, koji još uvek živimo u realnostima „nedovršene države“ (M. Podunavac), iliti, odložene tranzicije, posebno smo pogođeni tim nedostacima – nepostojanje delotvorne države i kritičke javnosti, što otežava, počesto i obesmišljava svaku delatnu društvenu akciju. Pa, iako je civilno društvo dosta doprinelo promeni starog režima, aktivno učestvovalo u regrutaciji pripadnika novih vlasti, kao i članova novih elita, imamo utisak da je netragom prošao trenutak, mogućnost da i država i društvo prihvate poželjniji set vrednosti, da se prihvati, vremenom nešto i odradi, od veoma ambiciozne „agende društvenih promena“, tako nužnih da se nadoknadi, sada već višedecenijski, zaostatak za zemljama u regionu i široj, evropskoj zajednici država, nacija i regiona.

Knjiga koju je Paunović napisao je poziv na produktivan dijalog sa poznavaocima trećeg sektora, sa aktivnim delatnicima u njemu, sa političkima činiocima, ali, i sa oponentima istog. Zato on u određenim delovima knjige detaljno obrazlaže šta pojedine odrednice – činioci sektora tačno znače. Tako imamo već u prvom tekstu razmišljanja o civilnom društvu, socijalnom kapitalu i evropeizaciji Srbije, gde se kao „detetu od četiri godine2 objašnjava šta je tu zapravo bitno! Jer, prečesto se u političkom i javnom životu Srbije čuje jedna zlokobna rečenica, „u EU treba ući zato što tamo ima para“! Retko ko pominje, vladavinu prava, sigurnost, kvalitet života, organizaciju javne uprave, produktivnost, jednakost, kvalitet javnih politika, građansku inicijativu i participaciju, ... Ostaje samo jedan motiv – novac. A, to je onaj trenutak kada civilno-društveni sektor mora ponovo da se mobiliše kao u najgorim vremenima 90-ih godina XX veka! Zato je potrebno raditi na uspostavljanju građanskih mreža, komšijske solidarnosti, mreža organizacija, inicijativa, širenju socijalnog kapitala, jer niti je tržište rešenje za sve boljke savremenog društva, niti se isključivo novcem može otkloniti građanska letargija, nečinjenje, pomirenost sa socijalnom i materijalnom bedom. Ako Evropska unija danas ima problema, a ima ih, to je zbog građana koji su negde dole zaboravljeni i zagubljeni, sa gomilom nepoznanica. Naravno, kada je ekonomska situacija bila dobra, retko se ko pitao za „deficit demokratije“, šta iza njegovih leđa rade „eurokrate“, kakve se odluke donose. U dobrim vremenima se demokratija malo „zagubila“, jer, malo kome je tada trebala. Zato i jeste pogrešno vezivati dobrobit određene političke zajednice za sopstvenu potrebu da se od nje ponešto utrži za svoj sebični ćar.

U drugom delu svoje knjige, pod nazivom „Nevladine organizacije i neprofitni sektor“, Paunović vrlo skrupulozno, znalački i sa velikim samopouzdanjem razmatra neke od najvažnijih tema iz ove oblasti. Tako imamo sledeće teme: Neprofitne organizacije – prilog pojmovnom razjašnjenju, Nevladine organizacije i političke stranke, Nevladine organizacije i sindikati, Predrasude i zablude o nevladinim organizacijama i Promena u identitetu neprofitnog sektora u Srbiji, koje ovako obrađene i poslagane na jednom mestu, čine svojevrsni bukvar pojmova iz oblasti civilno-društvenog organizovanja, teoretsko objašnjenje za utemeljenost ovog sektora, ali i praktične implikacije postojanja ovoga sektora u regionu i kod nas. Paunović kroz ove tekstove pledira za punu demistifikaciji trećeg sektora u nas, kao i za iznalaženje njegovog adekvatnog mesta u širim tranzicionim, reformskim, euro-integracionim i emancipatorskim procesima u zemlji. U tim procesima i sam treći sektor mora preispitivati sebe, svoju ulogu, svrhu postojanja, dužinu postojanja, efikasnost u komunikaciji sa građanima, medijima i državom. Treći sektor mora izaći iz samozaljubive začaurenosti i određenog osećanja samodovoljnosti i mesijanstva, kako bi njegove ideje postale prisutnije, jer pravo pitanje jeste – da li civilno-društveni sektor opstojava u svojoj osnovnoj nameri, demokratizacija društva, ako na svojoj strani nema podršku građana – javnosti?

Paunovićeva knjiga ne daje odgovor na sva pitanja koja se pokreću unutar i oko neprofitnog sektora. Ona poziva na dijalog, dajući određene, utemeljene i promišljene smernice kako bi takav dijalog trebao da izgleda. Zato on na kraju svoje knjige ne daje definitivne sudove, ali predviđa jednu aktivnu dimenziju sektora – „postojaće i treći oblik neprofitnog sektora koji bi mogli da zovemo alternativni/pravi/autentični neprofitni sektor, zasnovan na alternativnim oblicima delovanja građana (nevladine organizacije, grupe, inicijative, pokreti) koji će i dalje ostati polje eksperimentisanja, prostor za isprobavanje novih ideja, koje ne mogu da izdrže ni test na tržištu, ni na izborima“. Takav sektor će nužno biti diferenciran i pluralističan.

Na kraju, u zemlji koja ima više hiljada udruženja i organizacija građana, bilo bi normalno da ova oblast bude praćena sa mnogo više istraživanja, objavljenih studija, naučnih članaka, tematskih konferencija, okruglih stolova i javnih tribina. Na žalost, toga ovde ima samo u tragovima, pa su ovakve prilike, kao što je objavljivanje knjige Žarka Paunovića, retke i dočekuju se sa zadovoljstvom, znatiželjom i dobrim vibracijama. Razlog leži kako u ličnosti autora, koja je nesporna u oblasti neprofitnog sektora, i kao praktičar i kao teoretičar, tako i u temi koju je veoma uspešno obradio. Zato smatramo da će knjiga biti korišćena od strane delatnika civilno-društvenog sektora, istraživača i šire javnosti.

Duško Radosavljević

1 Kao plod njihove saradnje objavljena je knjiga „Nevladine organizacije u SR Jugoslaviji“, u Subotici, 1994. godine; izdavač je bio Otvoreni univerzitet – „rodno mesto civilno-društvenog sektora u Vojvodini“, 90-ih godina prošlog veka.

2 Mislimo na film Filadelfija (Philadelphia, rež. Jonathan Demme), iz 1993. godine, gde jedan od glavnih junaka, D. Vošington, zahteva od drugog junaka, T. Henksa, da mu se pravni termini objašnjavaju „kao detetu od četiri godine“, dakle, da ih svako može razumeti!

     
1. septembar - 31. oktobar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015