Početna stana
 
 
 
   

STARA OPOZICIJA BEZ NOVIH TEMA

Opozicija kao da se pomirila sa zatvorenim sistemom pljačke, nasilja i korupcije, sistemom kome je i sama kumovala dok je bila na vlasti. Opozicioni lideri su se u poslednje vreme samo dva puta okrenuli od svojih unosnih poslova da bi reagovali politički: kada je pomenuta mogućnost promene ustava i kada je premijer izjavio da razmišlja o parlamentarnim izborima. Ozbiljne javne debate su prognane, glas stručnjaka, intelektualaca i umetnika rasut je i nedostupan širokoj javnosti. Više je kritičke misli bilo u javnosti za vreme komunizma nego nego sada, kada živimo u neobuzdanoj „slobodi“ kapitalizma.

Šta može da trgne naše opozicione stranke iz letargije? Da li je to siromaštvo koje najteže pogađa decu željnu krevetića i hrane? Ili je to možda rasprodaja zemlje i pravljenje zakona po meri inostranih kupaca; ili skandalozni pokušaj ministarke Zorane Mihajlović da biznismenu besplatno ustupi 2213 hektara skupocene zemlje u državnoj svojini na Zlatiboru; da li su to tajni ugovori o smederevskoj železari i Beogradu na vodi, pa tajni spiskovi funkcionera koji zloupotrebljavaju funkcije i isto tako tajni spiskovi privilegovanih zakupaca luksuznih vila u elitnim delovima Beograda? Da li su to protesti građana Niša zbog cena centralnog grejanja koja je viša nego u Beogradu? Ili gotovo svakodnevno verbalno i fizičko nasilje nad novinarima, naročito u lokalnim samoupravama koje su postale pravi mali feudi?

Prognana kritička misao

Na sve ove površinske alarme koji ukazuju na dubinsku krizu, opozicione stranke ostaju neme. Svoj prilog opštoj mutavosti daje i RTS koja, da ironija bude veća, za sebe kaže da je deo evropske radiodifuzije i „vlasništvo građana Srbije“. A upravo je taj RTS čitave delove društva isključio iz javnog života, pa i samu opoziciju, ali i o tome ona nema šta da kaže. Više je kritičke misli bilo u javnosti za vreme komunizma nego nego sada, kada živimo u neobuzdanoj „slobodi“ kapitalizma. Ozbiljne javne debate su prognane, glas stručnjaka, intelektualaca i umetnika rasut je i nedostupan širokoj javnosti. Građani su dezorijentisani i čak se diče time da ih „politika ne interesuje“. Preo­ku­pirani brigom kako da prežive, sve više podsećaju na sakupljačko pleme. Drugo je pitanje da li oni taj svoj položaj doživljavaju kao poniženje i ima li nekog da im to kaže, u užasu izbegličkog talasa od Sirije do Avganistana, kojem čak i naši bedni životi izgledaju kao blagoslov. A zaboravili smo da u sopstvenoj zemlji imamo stotine hiljada prognanih iz privatizovanih neuspešnih fabrika i onih koje je država olako prepustila propasti. Oni su naše unu­trašnje izbeglice, mnogi bez prihoda i zdravstvene zaštite.

Ništa od ovih tema nije privlačno našoj opoziciji koja kao da se pomirila sa zatvorenim sis­temom pljačke, nasilja i korupcije, sistemom kome je i sama kumovala dok je bila na vlasti. Opo­zi-cioni lideri su se u poslednje vreme samo dva puta okrenuli od svojih unosnih poslova da bi reagovali politički. Prvi put kada je u vrhu vlasti lansirana ideja o promeni ustava i drugi put kada je premijer rekao da razmišlja o parlamentarnim izborima. Ispostavilo se da je za opoziciju najvažnije ustavno pitanje promena broja izbornih jedinica. Sva ostala pitanja koja se tiču definisanja države i društva u modernom smislu ostala su izvan njihovog fokusa. Kao da postoji prećutni konsenzus da se ništa ne talasa i da se tako omogući završnica dugogodišnje pljačke države tokom koje su se isprepletali mnogi privatni interesi. U svom ogledu u Republici (br. 592-599) pod naslovom Srpski kapitalizam, sociolog Nebojša Popov piše da bez vladavine zakona niko nije bezbedan i da sve zavisi od „odnosa snaga“. „Na takvoj osnovi počiva i formiranje „političke elite“ koja više liči na stalež iz doba feudalizma, nego na klase modernog društva. Umesto neprikosnovenog vrhovnog poglavara, neka fantomska ruka stvara konfiguraciju staleža prema količini snage kojom raspolaže, prema proceni „rejtinga“ ili broja glasača. Svaki deo staleža dobija, kao svoj feud, odgovarajući udeo u organima vlasti, privredi i javnim službama. Iako se odnos snaga često menja, ta moćna ruka izgleda nepromenljiva, zaista kao moćni fantom“.

Vučićeva podsmevačka samouverenost

Što se izbora tiče, već i sama njihova najava iz usta premijera pokazuje da smo miljama daleko od pristojnosti. Negde na početku mandata premijer je obećavao da će Srbija biti pristojna zemlja. Ništa od toga. Pa je tako i izjava o mogućim izborima bila nepristojna. Umesto da obrazloži zašto razmišlja o izborima, premijer je novinarima rekao kako će Pajtić i Ugljanin biti srećni, da bi nekoliko dana kasnije već presudio rezultate izbora na štetu opozicije. Ne samo greškama bivše vlasti nego i agresivnim i podsmevačkim izjavama aktuelne vlasti koje se upućuju opoziciji, politika se izjed­načila sa nasiljem. Ona je postala vulgarna disciplina sa kojom pristojan svet ne želi da ima nikakva posla. I što je više nerazjašnjenih računa iz prošlosti, tim gore po politiku. Na pomenu izbora list Blic je objavio fotografije lidera opozicije. To su sva ona lica koja su učestvovala u vlasti od DOS-a nadalje. Pokazali su da su kreativniji u svađama i razdvajanjima nego u vođenju države i privlačenju ljudi koji će im verovati. Jesu li više za preobražaj zemlje ili za očuvanje statusa quo? Kako će ubediti birače da su se promenili?

Ono što je Srbji potrebno to su ideje o novim oblicima vlasništva i kontrola kapitala jer se samo tako zemlja može izvući iz siromaštva. Za to je potrebna hrabrost i svežina kakvu je imao Zoran Đinđić. Ako je u Engleskoj moguće da se pojavi novi lik, autsajder koji je uzbunio zarđalu Laburističku partiju, zašto tako ne bi bilo moguće i u Srbiji? Bilo je i ima hrabrih upravo sa takvim idejama. Oni nisu stranački klonovi, njihova stranka je njihov posao i osećaj za pravdu i poštovanje zakona. Imali smo hrabre male akcionare širom Srbije i među njima istaknutog radnika Zdravka Deurića. Njegova borba za poštovanje zakona završila se tako što je više godina izložen neprestanim sudskim procesima. Pojavio se i Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, koji je otkrio aferu „Zlatibor“. Nažalost, preduzimljivi predsednik opštine i opštinska investicija u gondolu koja treba da ide baš preko zemljišta koje zamalo nije poklonjeno pojedincu, su pod stalnom inspekcijskom kontrolom. Ne zna se kako će završiti Deurić i Stamatović. Ali ono što im se sada dešava kao na dlanu pokazuje kako se ovde uništavaju ljudi, ako već ne mogu da budu ubijeni. U tome je bar jedan od odgovora na pitanje zašto nema novih lica i svežih ideja na našoj uspavanoj političkoj sceni.

Olivija Rusovac

     
1. septembar - 31. oktobar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015