Početna stana
 
 
 
   

OBLICI POLITIČKOG EKSTREMIZMA U SRBIJI

MLADI I POLITIČKI EKSTREMIZAM *

U okviru projekta o ekstremizmu, Republika je organizovala tribinu o mladima i njihovom odnosu prema toj pojavi. Domaćin tribine bilo je Udruženje građana „Za bolji Vršac“ i njegova predsednica dr Dragica Stanojlovići saradnica našeg lista, i Brana Matić, odbornik u Skupštini opštine i poslovni čovek. Na osnovu žive debate na dobro posećenoj tribini koju su pratili vršački mediji, nametnuo se zaključak da ekstremizam najviše karakteriše vlast i medije u njihovoj službi, dok su mladi i građani, mada pretežno pod uticajem desničarskog konzervativizma u suštini apatični i da ne vide alternativu. Ćutanje i zatvorenost na šta su upozorili učesnici tribine, otvara pitanje šta se dešava sa ljudskošću.

Uvodničari su bili Budimir Babić, sociolog, Jelena Veljić, levičarska aktivistkinja, Dragica Stanojlović neuropsihijatar i Branislav Guzina, novinar Radiotelevizije Srbije. Moderatorka je bila Olivija Rusovac novinarka Republike.

Sociolog Budimir Babić ističe da postoji jedan broj mladih koji ima potrebu za alternativom, ali da većina živi u duhovnoj inerciji što onemogućava ozbiljniji prodor u svet inovacija i traganja. U opštini od pedesetak hiljada stanovnika nezaposleno je 11 216, ali se pretpostavlja da je taj broj i veći, jer nisu svi prijavljeni. Neza­poslenih mladih do 29 godina ima 2885, a do 34. godine čak 4250 ili 37,89 odsto. Dva istraživanja o kulturnim potrebama građana i mlađih srednjoškolaca pokaza­la su, sudeći po odgovorima, da mladi mnogo liče na odrasle.

Šteta od ideološkog obrazovanja

To prema Babićevim rečima upućuje na izostanak revolucionarnog duha i ta struja je dominantna, što navodi na razmišljanje da li društvo nudi mladima alternativu kada je reč o promišljanju života i životnom stilu ili se živi jedna udobna društvena varijanta u kojoj mladi ne­maju potrebu da nešto preduzmu. Da li ti ljudi žele da budu objekti umesto subjekti o čemu je govorio Brana Guzina, urednik u RTS-u i reditelj, ili je u pitanju egocentrizam, o čemu je govorila Dragica Stanojlović, tek vidljivo je insistiranje na materijalnoj strani života u kojoj se gubi osećaj solidarnosti, potreba za umetničkim doživljajem života i duhovnošću. Čovek se zatvorio u svoje strasti i opsednutosti na koje je legla propaganda da bi završila posao.

Ako živimo u kapitalizmu, propagiraće se kapitalističke vrednosti, a to je pre svega tak­mičenje, rekla je Jelena Veljić, aktivistkinja u levičarkom pokretu i ranije aktivna na Beogradskom univerzitetu i Studentskom parlamentu. Propaganda takmičenja što podra­zu­meva da se bude što bolji i bolji istovre­meno znači da postoje lošiji i da njih treba zgaziti, što može da se pretvori u groznu priču. Nisu za ekstremizam presudne psihološke karakteristike koliko je potrebnno da se izgradi sistem koji će zadovoljiti najveći deo potreba naj­većeg broja ljudi.

Uprkos nedovoljnoj vidljivosti, postoje progresivni levičarski pokreti i nekakav otpor među mladima. Tema ekstremizma se nametnula još u vreme studentskog protesta '92, kada su zahtevi studenata tumačeni kao zahtevi levih ekstremista. U vreme vlasti DS-a levičarske i desničarske organizacije su izjednačene kao levi i desni ekstremizam, ali se tada i nekadašnji politički centar pomerio udesno. Neka istraživanja pokazuju da u omladinskoj populaciji postoje konzervativni stavovi prema abortusu, religiji, nacionalnom pitanju, manjinama, rodnom i seksualnom identitetu. Ne­gira se sve pozitivno iz vremena socijalizma, tadašnji političari prikazuju se kao zločinci, a zanemaruje se pitanje socijalne pravde, zdravstvo, obrazovanje, stanovanje. Uz agresivnu privatizaciju čiji interes nije bio razvoj i zapošljavanje nametnuo se i proces rehabilitacije Draže Mihajlovića i ideje za koje se mislilo da pripadaju prošlosti. Tako da sada imamo ekstremne libertarijance koji propagiraju ideju da država što manje izdvaja za zajedničke potrebe. Uspeh desničarske mobilizacije zavisi od spoljnog faktora, a olakšavaju ga obrazovanje koje je ideološko i mediji koji su pod kontrolom vlasti.

Stanje duha i vladajuće vrednosti ilustrovala je srednjoškolska profesorka Vesna Kukić, aktivistkinja '92. i učesnica u obaranju režima Slobodana Miloševića „da bismo promenili vrednosti, a ne da bismo zamenili autokrate“. Istraživanje o potrebama mladih za kulturom koje je rađeno u Vršcu jasno poka­zuje apatiju mladih i njihovo povođenje za društvenim main streamom. Javni diskurs koji je dominantno pronacioanlan snažno utiče na mišljenje i shvatanja ne samo za najveći broj odraslih građana već i mladih iz tzv. teen age generacije (od 13 do 19 godina) koje su bile podvrgnute ovom istraživanju. Sve faze anketiranja su uradili polaznici Medijske obuke, tzv. „Kultivatori“, koji su sproveli istraživanje i pripremili prezentaciju: Alek­sandar Božić, istoričar, Ivan Aradski, radio­ničar, Adela Lukač – učenica III godine hemijsko-medicinske škole, Zorana Grujin – učenica IVgodine elektro-tehničke škole, Stefan Mihajlovski – učenik IV godine poljoprivredne škole, Nevena Grozdanovski – učenica I godine gimnazije. Istraživanje je pokazalo, i to je najveće iznenađenje, da su čak i učenici u sedmom i osmom razredu osnovne škole uglavnom desno orijentisani, da ističu „porodične vrednosti“, patrijarhalnost, da „gej nije okej“. Sve to, uz pomoć autoriteta, kasnije vodi u autodestrukciju. Sistem ne neguje alternativu, u školi nema dijaloga. Na časovima građanskog vaspitanja gradivo se teorijski savlađuje, ali u praksi su retki ljudi koji uče decu kako se živi i misli u demokratiji, kako se gradi duh zajedništva i solidarnosti. Crno-beli doživljaj sveta rađa ekstremizam isto toliko koliko i igranje na mitu i građenje mitske figure heroja, što je bio slučaj sa Legijom koji nije predstavljen kao kriminalac od mladih dana, nego kao heroj.

Mladi se dakle ponašaju poput svojih roditelja i sredine jer su kao i roditelji pod strahovitim uticajem od vlasti kontrolisanih medija.

U RTS-u „obavezno na ćirilici“

U medijima postoji latentni ekstremizam koji je vezan za centre moći bilo kojeg tipa, rekao je Branislav Guzina, urednik u RTS-u i reditelj. Na lokalnom nivou ima­mo perverznu situaciju da građa­ni biraju vlast, vlast finansira medije na­šim novcem da bi ti mediji izvršili opstrukciju informacije. Od kako je postala roba, za informaciju su prestali da postoje subjekti. Ona se obraća objektima. Mediji su vezani za vladajuće strukture i tako se ot­vara mogućnost za na­stanak ekstremizma. Takvu situaciju prvo je iskoristio Hitler, a kasnije Milošević. Oni su propagandom menjali svest građana sve dok oni u sebi nisu pronašli energiju za mržnju i nacionalizam.

Kako stvari uzimaju ekstreman tok, Guzina je ilustrovao na sopstvenom slučaju: Juče sam dobio mejl da treba da napišem plan rada za sledeća tri meseca. Na kraju poruke podvučeno i naglašeno crnim slovima stajalo je upo­zorenje „obavezno na ćirilici“. U ovom tre­nutku, rekao je Guzina, zabranjeno je svako drugo pismo u javnom servisu. Moja emisija nije emitovana jer sam odbio da u odjavnoj špici zamenim latinicu.

U RTS-u 90-tih godina niko nije postavljao pitanje pisma, niti je meni neko zapretio ili mi makar šapnuo da se pazim, iako se znalo da sam protiv režima. Ali sam 2010. doživeo stvari koje su 90-tih bile nezamislive. Guzina smatra da su bestidne rasprave o stanju u društvu sve dok imamo predsednika države koji je četnički vojvoda i koji se nije odrekao titule, i premijera bez osećaja za realnost.

Teror ćutanja

Da ekstremizam nije obavezno povezan sa snažnim emocijama i bučnim nasiljem, posvedočila je Dragica Stanojlović, neuropsihijatar i inicijatorka prvih opozicionih građanskih grupa, ne­kada i predsednica Skupštine opštine Vršac. Podsetila je da je Vršac 1993. imao najdemokratskiju skupštinu u istoriji grada, ali i u Srbiji. Sada postoji skupština u ko­joj su svi, osim Grupe građana „Za bolji Vršac“. Stanje u toj insti­tuciji ona definiše kao „teror ćutanja većine“ koja ignoriše svakoga ko drugačije misli. Oni su vrlo pristojni, ne reaguju, potpuno su zatvoreni. Ćutim to znači da sam ja vojnik koji izvršava naređenje. A ti isti odbornici koji ćute, van skupštine kažu našem odborniku Brani Matiću „mislim isto što i ti, ali nisam smeo da kažem“. Oni i ne osećaju koliko su bedni kada pokušavaju da se „operu“ takvim priznanjem.

Brana Matić je takođe opozicionar iz 90-tih godina, odbornik i poslovan čovek. Takođe je i jedan od osnivača Grupe građana „za bolji Vršac“. Matić smatra da je da je strah od pro­mena dominantan ne samo u politici, nego i među građanima. Milošević se odžao na vlasti zahvaljujući penzionerima koji, mada su umirali u redovima i imali penzije 2 do 3 marke, podržavali njegov režim u strahu od promena. Matić već skoro tri meseca obilazi sela u okolini Vršca i kaže da ne vidi ni „e“ od energije. Sela umiru. U Vatinu već četiri godine nije rođeno ni jedno dete, a u Malom Žamu na jesen samo jedno dete polazi u školu. Uljma, najveće selo, a nekada i opština, izgubila je 1100 radnih mesta. Uprkos tome, najniži slojevi se distanciraju od bilo kakvih promena, a apatija je prešla u patologiju.

Na primedbu Olivije Rusovac, moderatorke skupa, u vezi sa strankom koja je stalno na vlasti i koja se zove Vršac – evropska regija, mada Vršac nema ni status grada i da je daleko od toga da bude regija, a još manje evropska, Matić odgovara da je to udruženje osnovao Miodrag Babić, nekada direktor Hemofarma, privilegovane firme svih režima. On je bio vlasnik Vršca, ubacivao je, vraćao i okretao novac da bi na kraju opteretio Vršac megalomanskom salom Milenijum koji potapa grad. Hemofrm je fi­nan­sirao SPS i JUL, tako da je SPS, iako u Vršcu nikada nije dobijao izbore, stalno bio u vlasti. Matić kaže kako izraz „veliki koalicioni potencijal“ u njemu izaziva odvratnost jer on prikriva najniži tip političke trgovine čiji ceh na kraju plaćaju građani.

Cela opština Vršac ima oko 53 hiljade sta­novnika, ali Vršac umire od bele kuge i samo ga doseljavanje održava na istom nivou. Vršac je izgubio jedanaest hiljada radnih mesta i najveći deo od 75 hiljada hektara plodnih oranica. Ima najbednije seljake i ni jednu poljoprivrednu organizaciju. Najveći ze­mljo­posednik je Miodrag Kostić sa 7500 hektara i ni jednim zaposlenim. Sve su to primeri našeg ekstremizma koji, prema Matićevim rečima vrhunac dostiže time što ovde svaka vlast nastupa kao da je dobila rat, a ne izbore, a prema državi se ponaša kao prema ratnom plenu.

Priredila Olivija R.
Fotografije: Z. Martinov

* Projekat se ostvaruje uz pomoć Fondacije za otvoreno društvo.

     
1. septembar - 31. oktobar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015