Početna stana
 
 
 
   

Poznati lekar u zamkama marketinških zloupotreba

Slučaj doktora Oza

U stručnim krugovima dr Mehmet Oz je poznat kao profesor hirurgije na čuvenom njujorškom Univerzitetu Kolumbija, a svetsku popularnost u širokoj javnosti stekao je kao medijska zvezda. Televizijsku karijeru započeo je kod Opre Vinfri, a više od pet godina u SAD i daleko van njenih granica rado je gledana njegova emisija o čuvanju zdravlјa i lečenju bolesti. Dobitnik je brojnih priznanja (godinama su mu uručivane vrlo cenjene nagrade Emi za najbolјi televizijski govorni program, za najbolјeg domaćina takvog programa, za najbolјu epizodu itd.). Na talasu popularnosti, počeo je da izdaje i svoj dvomesečnik, „Doktor Ozov dobar život“.

Mada su SAD, uz Novi Zeland, jedina zemlјa u kojoj je dozvolјeno reklamiranje potrošačima lekova propisivanih na recept, dr Oz je po pravilu preporučivao preparate koji se kod nas zovu dodaci ishrani ili dijetetski suplementi. S medicinske tačke gledišta, razlika je u tome što se lekovi, pre puštanja u promet, podvrgavaju rigoroznoj proveri delotvornosti, dok je za sve te dodatke, ranije obuhvatane zajedničkim nazivom pomoćna lekovita sredstva, dovolјno pokazati da nisu hemijski, ni mikrobiološki zagađeni. Otuda nude široko polјe za prevare.

I sam dr Oz je mnogo puta morao da se ograđuje od proizvođača koji su zloupotreblјavali njegove poruke ili nastupali u njegovo ime. Nezadovolјstvo su, međutim, izražavale i Ozove kolege, zamerajući mu da olako napušta oblast naučne proverivosti i dokazivosti. Većina njegovih saveta nije bila zasnovana na rezultatima istraživanja objavlјivanih u stručnim časopisima. Za dodatke ishrani to, doduše, nije ni neophodno, ali ne priliči uglednom lekaru da za njih vezuje svoje ime.

Zamerke su stizale i od nekih novinara, najviše zbog Ozove sklonosti da lјude bez formalnih kvalifikacija pompezno najavlјuje kao naučnike. Postalo je, međutim, ozbilјno kada se moćna savezna Uprava za hranu i lekove zainteresovala za tačnost Ozovih navoda. Neposredan povod bilo je uznemiravanje javnosti tvrdnjom da jabučni sok sadrži arsen, uz prenebregavanje činjenice da je reč o njegovom organskom obliku, koji se smatra neškodlјivim.

Najteži udarac Ozovoj harizmi nanet je prošlog leta, kada ga je posebno imenovani potkomitet američkog Senata, najvišeg predstavničkog tela, pozvao na saslušanje. Na talasu sve rasprostranjenijeg utiska da Ozovi saveti nanose više štete nego koristi, on je morao da se pravda zbog reklamiranja lažnih preparata za mršavlјenje. Na dušu mu je stavlјen za te svrhe nekoristan ekstrakt zelene kafe, ali i nesumnjivo štetna kambodžanska garsinija. Optuženik je objašnjavao da se na temu gojaznosti često vraća jer skoro 70 odsto njegovih zemlјaka ima prekomernu telesnu masu, pa mu najčešće stižu pitanja o držanju dijeta, te da on veruje u ono što reklamira. Nјegova nesreća je što slepa vera, bez solidnih dokaza, nije argument koji naučnik sme da koristi.

Ostalo je nejasno da li je Oz uzimao procenat od proizvođača ili je bio žrtva potrebe da se stalno dokazuje novim „otkrićima“ pred svojom vernom publikom, ali je sa saslušanja izašao osramoćen i ponižen. U anketi sprovedenoj na kraju 2014, lekari su kao jedan od dva događaja koji ih je najviše onespokojio naveli upravo način na koji se Oz branio pred Senatom, jer je brukao celu profesiju.


Milica Stevanović: Tetrapak i pod oko njega (tragovi posmatranja), 1969.

I analiza objavlјena pre nekoliko meseci u Britanskom medicinskom žurnalu pokazala je da za polovinu saveta davanih u emisijama dr Oza ili nema naučnih dokaza ili postojeći dokazi protivu­reče savetima. Od tada ne prestaje polemika o ovoj kontroverznoj ličnosti.

Događaji tokom ovog proleća i leta doveli su i stručnu i laičku javnost do usijanja. Taj novi talas uzbuđenja započet je apelom 10 uglednih naučnika Univerzitetu Kolumbija da dr Oz bude otpušten jer sramoti i svog renomiranog poslodavca i celu nauč­nu zajednicu. Zamereni su mu „preziranje na­u­ke i medicine zasnovane na dokazima, neo­s­novano protivlјenje genetski modifikovanim organizmima (GMO) i reklamiranje šarlatanskih lekova radi finansijske dobiti“.

Krajem aprila dr Oz je pomirlјivo izjavio da nije protiv GMO, već se jedino zalaže da podatak o njihovom poreklu treba da bude naznačen na pakovanju. Velika većina lјudi taj razuzman stav ne dovodi u sumnju, ali se postavlјa načelno pitanje kompetentnosti savetodavca. Odgovornost i kritičnost mu nameće okolnost da mu svakodnevno ukazuje poverenje blizu tri miliona TV gledalaca. Čak i njegove dobronamerne kolege ovih dana uočavaju da se blizu polovine saveta iza kojih stoji dr Oz odnosi na ishranu i mršavlјenje, pa postavlјaju pitanje da li bi on sam verovao nutricionisti u operacionoj sali. Poenta je da lekar može da se ogleda u oblasti van svoje specijalnosti, ali njegova profesionalna izvrsnost ne daje mu pravo da samo zbog toga očekuje, recimo, aplauz na operskoj sceni.

Klјučnim za dalјu konfrontaciju pokazao se podatak da su četiri od 10 potpisnika zahteva za udalјavanje dr Oza s univerziteta povezani s Američkim savetom za nauku i zdravlјe (ASNZ), neprofitnom organizacijom koja navodi kako se zalaže „za uvođenje razuma i uravnoteženosti u rasprave o narodnozdravstvenim pitanjima“. Ovoj grupaciji se, međutim, zamera zbog zalaganja za GMO i lekove dobijene genetskim inženjeringom (insulin, hormon rasta), elektronske cigarete i dobijanje gasa i nafte iz škrilјaca ekološki spornom metodom („freking“). Implikacija je da služe interesima industrije, a odgovor ASNZ je da prebacivanje težišta na finansiranje predstavlјa znak nemoći kritičara da se ospori čvrstina njihovih naučnih argumenata.

Iza ASNZ stoje mnoge, uglavnom desničarski orijentisane organizacije koje tradicionalno pružaju podršku velikim kompanijama. Jedna od njih navodi da je ASNZ „jedna od intelektualno najpoštenijih grupa danas“, a druga da je brana od „savremenih ludista koji vide početak sloma civilizacije u svakom tehnološkom napretku dospelom na tržište“.

Nevolјa je što i kritičari (ili bar njihove usta­nove) često zavise od finansijera čiji motivi mogu da budu sporni. U toj situaciji skoro sve je prepu-šteno čestitosti naučnika. Formalno bi bilo moguće da o konfliktu interesa i prekoračenju etičkih normi vode računa staleške organizacije, ali one to retko čine (u ovom delu sveta još manje nego na zapadu). Otuda su saveti dr Oza i bili predmet senatskog saslušanja.

U jednom ranijem sličnom slučaju, rasprav­lјano je u Senatu SAD o čuvenom harvardskom profesoru koji je tvrdio da je dečja živahnost (takozvana hiperaktivnost i poremećaj pažnje) poremećaj koji treba lečiti i dobijao procenat od proizvođača tog leka. Na pitanje ko je u hijerarhijskom smislu iznad njega, odgovorio je: „Samo Bog“.

Dok je tako i dok se mehanizmi kontrole ne usklade i usavrše, laicima ostaje da uvek ispolјavaju razumnu sumnju, a naučnicima da se uzdaju u provere rezultata objavlјenih i u najpoznatijim naučnim časopisima čekanjem da do istih nalaza dođu različite, interesima međusobno nepovezane grupe.

Zoran Radovanović

     
1. septembar - 31. oktobar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015