Početna stana
 
 
 
   

ZAŠTO SE SRBIJA VEĆ DUGO KREĆE NIZBRDICOM

ZAŠTO SE SRBIJA VEĆ DUGO KREĆE NIZBRDICOM

Nekoliko opservacija o uticajnim konfliktima u post-petooktobarskoj Srbiji koji sprečavaju uspostavljanje demokratskog dijaloga.

Srbija je danas daleko ispod nivoa razvoja na kojem je bila u bivšoj Jugoslaviji. I nije u pitanju samo pad u proizvodnji materijalnih dobara, nego su uzroci tog kretanja nizbrdicom i socio- kulturološke prirode, na koje se po pravilu ne obraća dovoljno pažnje.

Danas su potpuno zatomljene, a možda i izgubljene ranije postojeće elementarne mogućnosti za demokratski i fer dijalog između samih političkih stranaka, ali i između vlasti i građana. Ono što bi trebalo da bude demokratski kritički odnos zvanične politike odnosno „pozicije“ (odlučivanje vlasti o poželjnim vrednostima i ponašanju) i „opozicije“ svodi se na  optužbe i diskreditovanje suprotnih političkih programa i novih ideja. Zatim, odnos između vlasti i građana je suštinski nepovezan, nezavisno od toga koje su stranke na vlasti. Taj odnos se ispoljava kao autoritarno i bezuslovno dociranje vladajuće stranke i praktično ostaje „razgovor gluvih“ koji ni ne slušaju šta druga strana predlaže ili kritikuje. Najčešće je taj „razgovor“ praćen otvorenim uvredama na račun kritičkog sagovornika.

 Na osnovu kvalitativnih istraživanja objavljenih u knjizi Politika i svakodnevni život (2001 – 2014) koje sam sprovodila sa svojim saradnicima, potvrdilo se da je zadržan jednostrani umesto osmišljeni partijski pluralizam zasnoven u prvom redu na projektu smene na vlasti, bez dublje valorizacije izmena osnova političkog sistema koji se oslanja na: postojećem nacionalizmu i duboko ukorenjenom klerikalizmu koji se snažno utemeljuju odozgo, bez građanske participacije i kritičke valorizacije.

Prevashodno se razvija populistička kultura, takozvana pink kultura i ona je široko rasprostranjena u javnosti i tabloidima. Njen je cilj da od građana sakrije šta se stvarno događa u svetu i da ih  spreči da se suoče sa realnim problemima kako u ličnom, tako i u društvenom životu. Umesto na refleksivno procenjivanje dnevne politike, akcenat se stavlja na „politiku“ koja se hrani masovnom kulturom nudeći populaciji razonodu i relaksaciju pomoću zavodljive trenutne zabave čime se eliminišu neophodni kritički uvidi i razumevanje stvarne slike života.

Sa potiskivanjem i ppotcenjivanjem razvojnih i emancipatorskih funkcija kulture, što bi trebalo da bude cilj građanskog života, slabe ljudske veze i pojedinačno i socijalno, a prirodno jačaju agresivnost, nerazumevanje i nasilje. Osiromašeni jezik, sveden na žargon,  u situaciji kada niko nikog ne sluša, služi kao prenosilac uprošćenih reakcija.

I dalje preovlađuje u ponašanju „učenje“ gledanjem u istorijsku prošlost pri čemu se ignoriše potreba da se moraju otkrivati novi horizonti i mogućnosti kao podloga za kreiranje političke budućnosti. U tom pogledu Srbija nije usamljena u svetu. Vraćanje u prošlost može se utvrditi u SAD, Velikoj Britaniji i Rusiji. U Srbiji se i dalje na „kosovskom mitu“ želi da izgradi budućnost. Na taj način političari deluju na emocije građana umesto na razum, pa se otud i kod nas i u svetu podstiče oživljavanje nacionalizma kao osnove za nastavljanje nove/stare istorijske matrice.

U svojoj knjizi Doručak sa Sokratom, Robert Rouland Smit se poziva na Mišela Fukoa koji ukazuje da je potrebno da se pronađe put koji bi omogućio pogled u buduću stvarnost i kretanje ka ostvarljivom napretku traženjem „epistemičkog proodora“ kroz zastarele, nedelujuće projekte „vraćanja unazad“. Drugim rečima, tražeći nove paradigme koje će otkrivati nove okolnosti i snage na osnovu kojih će biti moguće da se uoče novi putevi koji se tek naziru, ali za kojima se kora tragati da bi se izašlo iz bezizglednog „vrćenja u krugu“ primera iz prošle istorije.

Takav zadatak i cilj Srbija neće ispuniti sve dok je suštinski okvir njene politike borba za vlast smenom prethodne i dok joj je cilj jačanje uticaja jednih delova bivše Jugoslavije na račun drugih, ponavljajući već viđene sukobe u kojima se osiromašuju pojedinci i narodi do potpunog iscrpljenja. U takvoj situaciji mali su izgledi da se traže novi putevi i oni će ostati skriveni sve dotle dok se ne ulože ozbiljni napori da se za njima traga.

Zagorka Golubović

     
1. septembar - 31. oktobar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015