Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja



Beograd, godina XXII (2010)	Br. 484-485	1. -30. septembar 2010.

Republika na facebooku

Rad(nici)

Camille Pissarro (1830-1903), Hoarfrost, 1873.

O radnicima su nekada izgovarane pohvale, a odnedavno pokude, u oba slučaja bez iskustvenog pokrića. Nekada tobože vladajuća klasa, sada je realno ka sve nižem dnu, masovno nezaposlena, osiromašena, lišena elementarnih prava, oklevetana i bezmalo bez svake nade u pozitivne promene. Takvo stanje aminuju dominirajuće

desničarske ideologije, a prividno se protive razne realno nepostojeće levice.
Suština problema je nipodaštavanje rada kao izvora vrednosti, pojedinačnih i zajedničkih, i precenjivanje raznih špekulacija – ideoloških, političkih i finansijskih.
Odnedavno je sve vidljivije da je prezir rada, i radnika, povezan s opadanjem proizvodnje, pa i sa sunovratom društva i države. I sve očiglednije je da razuman i prosperitetan poredak ne može počivati na diskriminaciji, dominaciji, laži i sili, bez barem minimalne ravnoteže različitih interesa, ideologija i duhovnih vizija.
Bez afirmacije rada i radnika nezamisliv je iskorak iz sveobuhvatne korupcije, ne samo države već i društva.


	N. P.


Svaštalice Nije još vreme za bilo kakvu izjavu o ubistvu Đinđića – Aco Tomić Beba, Legija i Čume vladali su Srbijom – Dušan Mihajlović Odluka da vrati ideju levice na kraju je Miloševiću došla glave – Ljubiša Ristić Hipotetički, sada i RS može da uradi isto što i Albanci – Milorad Dodik Ujediniću DSS i SNS – Velimir Ilić



Kontradikcije u latinoameričkoj levici Latinska Amerika je bila uspešna priča svetske levice u prvoj deceniji dvadeset prvog veka. Ovo je istina iz dva razloga. Prvi i najšire vidljiv jeste taj da su levičarske ili partije levo od centra pobedile u značajnom nizu izbora za vreme ove dekade. A kolektivno, latinoameričke vlade zauzele su, po prvi put, značajan stepen distance od SAD. Latinska Amerika je postala relativno autonomna geopolitička sila na svetskoj sceni Imanuel Volerstin



Opake rezolutne rezolucije U Srbiji leto protiče u iracionalnim aktivnostima kojima politički vrh pokušava da se građanima predstavi kao ozbiljna grupa koja radi ozbiljan posao. Savetodavna rezolucija Međunarodnog suda pravde nekoliko dana je zabavljala političare, medije i pravne eksperte koji su sa sopstvenih pozicija analizirali ovaj akt Dragica Stanojlović




Tamna moć Iako je ministar srpske policije Ivica Dačić mesecima pričao kako su istrage za ubistva novinara završene, moraće se ponovo potruditi. Fantomi prošlosti ne nestaju – zaboravljeni, zanemareni ili skriveni – uvek se odnekud pojave na svetlu dana Nastasja Radović Puzeći raskol u srpskoj Crkvi Sve donedavno niko se nije usuđivao da govori o sukobu među legendarnim »justinovcima«, odnosno vladikama Amfilohijem, Atanasijem i Artemijem – na njihove glave ruku je položio sam Justin Popović i oni su decenijama čuvari vatre srpskog pravoslavlja. Pominjali smo propali predlog – jednog vrlog pravoslavca – da se oni sastanu i pomire nad grobom ave Justina. Sukob je dobio razmere uistinu zabrinjavajuće i oni se sada optužuju javno među sobom rečima do sada nečuvenim u krilu SPC Mirko Đorđević Kandidatura koja pomera granice Srbija je izuzetak među zemljama koje traže članstvo u Evropskoj uniji. Nijedna druga zemlja kandidat ili potencijalni kandidat nije inicirala sudski proces pred Međunarodnim sudom pravde u kojem su se zemlje članice EU mogle naći u neprijatnoj situaciji. Takođe, nijedna druga zemlja kandidat ili potencijalni kandidat nije inicirala rezoluciju Generalne skupštine UN koja bi bila suprotna interesima većine članica EU Bojan al Pinto-Brkić Živeti bez kulture »Možemo da živimo bez kulture.« Ovo nije poklič ni fašista ni »navijača«, ni pripadnika neke ekstremističke skupine. Nažalost, to je nalaz najnovijeg istraživanja antropološkinje Zagorke Golubović, koje je objavljeno u knjizi o vrednosnim usmerenjima građana posle 2000. godine Olivija Rusovac



VLADA REPUBLIKE SRBIJE - Predsednik Mirko Cvetković Savet za borbu protiv korupcije je od malih akcionara zrenjaninske fabrike lekova »Jugoremedija« dobio predstavku u vezi sa policijskom istragom koja se već mesec i po dana sprovodi u ovom preduzeću, iz koje se jasno vidi zloupotreba policije radi pritiska na upravu preduzeća da donese odluke štetne po »Jugoremediju« i njene vlasnike Verica Barać Jovica Stefanović ponovo krši zakon o preuzimanju akcionarskih društava Udruženje malih akcionara »Srbolek« AD uputilo je danas Komisiji za hartije od vrednosti zahtev da se Jovici Stefanoviću oduzme pravo glasa nezakonito stečenim akcijama kompanije Milorad Savić, Zoran Gočević »Trudbenik« – godinu dana kasnije Desetomesečni štrajk i protest radnika beogradskog građevinskog preduzeća »Trudbenik gradnja« praktično je okončan početkom jula. Iako je sudbina samog preduzeća još uvek neizvesna, radnici će, sva je prilika, u budućim zbivanjima igrati manje aktivnu i manje odlučujuću ulogu nego do sada. Trenutak je za rezime Ivan Zlatić Realno stanje privrede Srbije Istorijskoj i političkoj mitologiji, duboko ukorenjenima u društvu, pridružio se novi fenomen: ekonomska mitologija. Od »moralnog prava da eksploatisana Srbija upadne u monetarni sistem«, preko činjenice da u pregledu privrede Srbije u Wikipediji za period 1989–2000. nije pomenuta »najefikasnija« hiperinflacija u istoriji, već su sankcije optužene za sve ekonomske nedaće Srbije, pa do stalnih lakirovki od 2000. naovamo o samo 10% siromašnih, o stopama rasta, o Srbiji kao raju za inostrane investicije itd. – ekonomske neistine su sveprisutne Goran Cetinić



Grad bez građana – tako se gradi(lo) u Beogradu i Srbiji U ovom radu usmerili smo se na promene u prostorno-fizičkim obeležjima gradova u Srbiji tokom poslednje dve decenije, koje ugrožavaju njihov urbanitet, kvalitet života i kulturna obeležja Ksenija Petovar



Pesnik i razbojnik Kao državni činovnik, pesnik Vojislav J. Ilić Mlađi najduže je služio u Ministarstvu pravde (1920–1941). Tu je imao zvanje inspektora, a među radnim obavezama mu je bilo i pisanje referata u postupku pomilovanja na smrt osuđenih. U arhivu Ministarstva sačuvan je jedan broj tih Ilićevih sastava Ivan Janković Uspon i pad »Srpskog filma« Najfrekventnije odrednice koje prate napise o »Srpskom filmu« Srđana Spasojevića su kontroverzan, brutalan, anarhičan... Marketing dovoljno pikantan da zagolica znatiželju i gledalaca manje naklonjenih horor žanru – tim više što je u pitanju domaći uradak Žarka Svirčev i Ivan Kovač



Vera oličena u ateizmu Ako se pod religijom podrazumeva celokupnost uverenja koja se percepiraju kao dogma i koja pri tom ignorišu očiglednost činjenica, a neretko im se i oštro suprotstavljaju, onda se sovjetski boljševizam ima smatrati religijom, jer je njegova sedamdesetogodišnja vladavina u SSSR-u pokazala da se on ukorenio bazirajući se isključivo na emocionalnim i autoritarnim sredstvima, a ne na razumu. Ovako bi se ukratko mogla sažeti radna hipoteza Mihaila Riklina u najnovijoj knjizi Zlatoje Martinov Ličnost, porodica i istorija Familijarne veze, i općeniti pojam porodice, za mene je oduvijek bio povezan sa starcima. Moja familija, moja porodica, nalik je staračkome domu. Vrlo je brojna i raznovrsna, pogotovo s majčine strane, a čine ju generacije onih koji su rođeni između 1880. i 1928. Neke sam upoznao, druge nisam, jer su umrli koju godinu prije moga rođenja, ali u sjećanju, i u mojoj uobrazilji, živi su i prisutni Iz: Miljenko Jergović, Otac



Republika pod policijskom paskom Službenici Policijske uprave iz Zrenjanina su, bez odgovarajućeg naloga, 8. jula upali u sedište Republike (Beograd, Resavska 28/II) i zahtevali od sekretarke Borke Đurić dokumente o saradnji ovog lista sa zrenjaninskom »Jugoremedijom«; uzeli su kopije ugovora o oglašavanju i dokaz o uplati za objavljene oglase toga preduzeća i njegovog partnera »Luxola«, takođe iz Zrenjanina. Nekoliko dana potom, 12. jula, dvojica policajaca u civilu došla su u moj stan u Zrenjaninu da mi uruče poziv na »informativni razgovor« u policiji, takođe povodom saradnje s »Jugoremedijom«.



Radomir, Bogdan i Niko Andrijin Iako uz docnju valja ovde odjaviti svetsko fudbalsko prvenstvo u Južnoj Africi. Čast je pripala Špancima, a igru naših upamtio sam najviše po jezičkim razbacivanjima igrača i, posebno, selektora Radomira Antića. Mislili su da je od učinka (veštine) na terenu važnije patriotsko oratorstvo u medijima. Skup najboljih loptaša sveta malo je zatamnio neke vedete, pre svega Runija, Kaku, Mesija i portugalskog Ronalda... i neke reprezentacije Dragan Banjac