Red je da čitaoci našeg lista budu obavešteni o onome što se dešava oko Republike, šta je ugrožava i kako se brani. Uredništvo

 

Republika pod policijskom paskom

Službenici Policijske uprave iz Zrenjanina su, bez odgovarajućeg naloga, 8. jula upali u sedište Republike (Beograd, Resavska 28/II) i zahtevali od sekretarke Borke Đurić dokumente o saradnji ovog lista sa zrenjaninskom »Jugoremedijom«; uzeli su kopije ugovora o oglašavanju i dokaz o uplati za objavljene oglase toga preduzeća i njegovog partnera »Luxola«, takođe iz Zrenjanina.
Nekoliko dana potom, 12. jula, dvojica policajaca u civilu došla su u moj stan u Zrenjaninu da mi uruče poziv na »informativni razgovor« u policiji, takođe povodom saradnje s »Jugoremedijom«. Rekao sam im da sve odgovarajuće dokumente – ugovor, objavljene oglase i potvrdu o uplati – već imaju na raspolaganju i da ne želim o tome da razgovaram u policiji, niti da na bilo koji način učestvujem u proizvodnji afere oko »Jugoremedije«. O tome su narednog dana objavljene informacije u beogradskim dnevnim listovima Politika, Danas i Blic, te u novosadskom Dnevniku.
Dva dana kasnije, dok sam bio poslom u Beogradu, dvojica uniformisanih policajaca su me tražila na zrenjaninskoj adresi, o čemu su me, po povratku, obavestili sustanari, inače izbeglice iz Knina.
Ovi događaji su me, dozvolite izvesnu ličnu notu, podsetili na mladalačke dane, kada sam, kao asistent Filozofskog fakulteta, pre 40 godina, svakodnevno bio javno žigosan kao jedan od krivaca za studentski bunt 1968. godine, da bi, zajedno sa sedam kolega bio udaljen s Fakulteta Odlukom Narodne skupštine Srbije, januara 1975. Razne nevolje sledile su i potonjih godina, sve do kraha SFRJ (»crna lista«, oduzimanje pasoša, svakojaki napadi, zabrana knjige, hapšenje i zatvor). One nisu prestale ni docnije, za trajanja režima Slobodana Miloševića, ponajviše u vreme razaranja Jugoslavije, naročito tokom ratova, zbog aktivnosti u Udruženju za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI) i izdavanja Republike čiji sam urednik više od 20 godina. Imao bih o tome puno da vam pričam, ali ovo nije prilika za lične ispovesti i izlive sentimentalnosti. Junačenja se stidim, a pozicije žrtve gnušam.
Tema nije privatna, nego javna, o čemu svedoče činjenice koje ću vam predočiti na što je moguće sažetiji način.

Među brojnim temama kojima se proteklih godina bavio naš list bila je i »Jugoremedija«. Podsticaj smo našli u nalazu Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije da prilikom prodaje državnog paketa akcija (42%) nije poštovan zakon. Taj paket akcija kupilo je lice s međunarodne policijske poternice, Jovica Stefanović Nini. Po ulasku u firmu, nastojao je da postane apsolutni gazda. Nije poštovao ugovor, otpuštao je nepoćudne radnike, najneposlušnije su batinali, naizmenično, Stefanovićeva oružana pratnja, državna policija i žandarmerija. »Kolovođe« su hapšene i dodatno maltretirane. Zbog svega toga trajao je dugi štrajk, organizovani su javni protesti, u Zrenjaninu i Beogradu. Sve to je povremeno

privlačilo pažnju javnosti, i van naše zemlje. A nisu se bunili samo radnici. Otpor su pružali i akcionari koji raspolažu s 58% akcija; oni nisu hteli da se liše svojih vlasničkih prava. Jedna poveća grupa od preko stotinu radnika akcionara, pod vođstvom Zdravka Deurića, pred nadležnim organima i sudovima, na ulicama i trgovima više od tri godine vodila je žilavu borbu za elementarnu slobodu i svoja radnička i vlasnička prava, a protiv kršenja zakona i ugovora i raznih maltretiranja kojima su bili izloženi. Ta borba nije bila uzaludna. Nadležni sud je poništio ugovor s uzurpatorskim gazdom. Vlasnici većinskog paketa akcija stekli su realnu mogućnost da upravljaju firmom, uz državu kao suvlasnika manjinskog paketa. Većina otpuštenih radnika vratila se na svoja radna mesta uz odgovarajuća

obeštećenja. Izabrani su novi Upravni odbor i direktor. Predvodnik višegodišnje borbe, Zdravko Deurić, najpre je postao predsednik UO a potom direktor. Firma je ubrzano obnavljala proizvodnju i sve uspešnije poslovala. Ušlo se i u zamašnu rekonstrukciju, da bi se postigli međunarodni standardi farmaceutske industrije, u šta su uložena zamašna vlastita sredstva i preko 10 miliona evra kredita.
»Jugoremedija« je postala primer za ugled u lokalnoj zajednici, i šire, kako se bori za lična i kolektivna prava, za radna mesta i dobit firme, za privatne i javne interese, za ličnu slobodu i demokratske promene. Osnovali su i lokalni pokret, Ravnopravnost, i na izborima ušli u gradski parlament, a poslužili su i kao simbol pri osnivanju nove socijaldemokratske stranke. Postali su uzor mnogim štrajkačima u zemlji.
Bitnim aspektima zbivanja oko »Jugoremedije« sistematski se bavila Republika, bez idealizacije radnika i radničke klase, ali s kritičkim stavom prema njihovoj satanizaciji od strane raznih propagandista i naganjača u »divlji kapitalizam« koji ih, hrpimice, kao i druge neposlušne radnike, žigošu kao lenjivce, ostatke socijalizma i samoupravljanja, komunjare, staljiniste, pa i teroriste.
U ovom kontekstu ocrtava se svrha policijske paske koja je sada na delu. Taman kada je rekonstrukcija faktički završena, preostale su još samo zvanične verifikacije, čime firma stiče novu vrednost, na nju su se okomili razni apetiti da se što više i što pre zgrabi, kao da su se raspomamili neki daleki potomci famoznog Nezajaza (Rable). Glavni proizvođači afere nisu sasvim vidljivi. Policijske mere su samo njihovo sredstvo, te se na policiju ne može svaliti sva odgovornost. Najprimetniji je žamor malih akcionara koji, iz egzistencijalnih razloga, žele da imaju koristi od svojih akcija, ako ništa drugo a ono od njihove prodaje po što višoj ceni. Bez odgovarajuće berze akcija, usled rasutosti malih akcionara, neartikulisanih trajnijih interesa i nedostatka saradnje, i usred uzburkanih privrednih i političkih prilika nastaju tenzije, kao na uzavrelom buvljaku, što pogoduje zamahu afere. U prepoznatljivoj tradiciji anonimnih dostava i inače uobičajenog intrigarenja, što se može naći u dostupnim famoznim tajnim policijskim dosjeima, u majskom broju lista Tabloid, pod uredništvom Milovana Brkića – koji odnedavno slovi i kao jedan od arbitara u sporovima oko slobode medija – objavljene su sumnje/optužbe da središnja figura narastajuće afere, Zdravko Deurić, zloupotrebljava službeni položaj za kupovinu akcija, otuđivanje mašina i – »švaleraciju«. Cilj je očigledan: osramotiti Deurića i njegove kolege, smeniti ih s rukovodećih funkcija, preuzeti upravu firme, obezbediti većinski paket akcija i ubrzati prodaju firme, po bilo kojoj ceni. U tom smeru ide širenje afere: učestala saslušanja, pretres Deurićeve kancelarije dok je bio na odmoru, kada je odneto oko 600 raznih dokumenata. Paska nad Republikom i njenim urednikom samo je delić pogromaške atmosfere koja se stvara oko »Jugoremedije«, što mnogima izgleda normalno u nenormalnim okolnostima fabrikovanja raznih afera bez jasnih i racionalnih raspleta.
Na Skupštini akcionara »Jugoremedije«, 6. jula, kojoj sam prisustvovao, Deurić je podrobno i argumentovao raskrinkao narastajuću aferu (o tome je prethodno objavljena njegova opširna izjava u lokalnom listu; dokazao je da su sve mašine i dalje u krugu fabrike, da nije zloupotrebljavao svoj položaj u trgovanju akcijama, a kao pristojan čovek nije ni pomenuo intrige o »švaleraciji«. Istom prilikom ustanovljeno je da mali akcionari i dalje raspolažu većinskim paketom akcija i da nema uslova za ishitrenu smenu uprave. Jednoglasno su donete odluke o razvoju firme i o njenoj pripremi za prodaju akcija po što višim cenama, o čemu treba da se postigne dogovor s državom kao suvlasnikom, što je do sada nailazilo na razne teškoće, jer njeni predstavnici u radnicima akcionarima ne vide ravnopravne partnere koji sudeluju u saodlučivanju u upravljanju firmom.
U normalnim prilikama ovim bi se mogla okončati afera o kojoj je reč. Međutim, još nije izvesno kako će stvari dalje teći.

Policijska paska prema Republici usmerena je, dakle, prvenstveno prema »Jugoremediji« i spram pozitivnog trenda dešavanja u njoj proteklih nekoliko godina. Takav trend je, prema proceni izvesnih centara moći, pogrešan i grešan te ga treba suzbiti a njegove neposredne protagoniste rasturiti a glavne vinovnike kazniti. Time se suspenduju i pozitivni primeri angažovanja pravosuđa u sankcionisanju kršenja zakona i ugovora tokom dosadašnje privatizacije. Pomenimo, recimo, da se u tekućoj reorganizaciji pravosuđa »zagubio« i jedan od najuglednijih profesionalaca zrenjaninskog tužilaštva, Zoran Đuran, o čemu je, svojevremeno, bilo reči i na sednici Narodne skupštine. I nije reč samo o »Jugoremediji«, ona je »zarazan« primer da se može i drukčije nego što to razni moćnici i mešetari režiraju. Dešava se nešto nalik na aferu oko

»svinjskog gripa«. Sve što nije pod kontrolom najmoćnijih centara moći i izvesnih poslovnih krugova nalazi se ne samo pod sumnjom već i na udaru. Iako je dosadašnji način privatizacije, po sve raširenijem gledištu, ugrozio opstanak privrede, pre svega industrije, doveo do masovne nezaposlenosti i siromaštva, vladajući krugovi oholo sebi i svojim poslušnicima dele razne bonuse, skrivajući stvarne razmere socijalne, političke i moralne krize i izbegavajući javnu raspravu o alternativi zabrinjavajućem stanju. Policijske mere o kojima je ovde reč izgledaju banalno,

pogotovo kada se imaju u vidu zamašni zločini i pljačka minulih godina. Nevolje Republike i njenog urednika su sitnica u odnosu na nevolje radnika »Jugoremedije«, koje, pak, spram stradanja stotina hiljada radnika izgledaju kao zamašne privilegije. Gomilanje banalnosti, pak, bremenito je brutalnošću na šta se javno mnenje navikava. Pomenimo samo jedan noviji primer: šestoro beogradskih anarhista držano je pola godine u zatvoru pod optužbom za međunarodni terorizam, da bi potom zastrašujuća optužnica bila izmenjena pa povučena a da niko nije položio račun za montiranje i primenu zamašne represije. Kao da je baš sve, elementarna sloboda i sam ljudski životi, stvar »burazerskih« domunđavanja.
Razmere i razlozi naših nevolja su, dabome, krajnje ozbiljni. Da bismo ih barem umanjili neophodno je puno pameti, strpljenja i istrajnog delanja. Valja proceniti vlastite moći da oblikujemo lični i zajednički život. Kada je reč o novinarstvu, paradigmatično je iskustvo koleginice Brankice Stanković koja se već godinama bavi istraživanjem složenih spletova zločina i pljačke i raznim oblicima nasilja, da bi i sama bila izložena egzistencijalnim rizicima. Svima koji izražavaju brigu za njenu sudbinu jasno je poručila da će i za nju biti važno da svako savesno i predano obavlja svoj životni poziv, i novinarski. Inače, obilje je mesta za razna ugrađivanja u faktički odnos snaga, pa i za sigurno preživljavanje, čak i za razne bonuse, i za novinare.
Ne zamerite da na kraju još jednom pomenem nešto lično. Nedolično bi bilo od jednog oldtajmera da učestvuje u formuli 1. Ali, to ne znači odreći se svih ambicija slobodnog života jer upravo »svoboda čoveka razlučava od zverova«, kako je pre više od dva veka zapisao Boža Grujović, ustavopisac ustaničke Srbije, inače skrajnut iz naše nacionalne istorije. Sklon sam kritičkom preispitivanju i vlastitog delanja, a ne samo istorije, ali nikada nisam pristajao da se od ljudi prave krpe, ponajmanje da to činim vlastitim rukama. Od nevolja su mi dovoljne amplitude dijabetesa. Uprkos svemu, ne mogu poreći da i »treće doba« ima neke svoje radosti kojih se ne bi rado odrekao.

Uz skroman javni odjek konferencije za štampu (uvodna reč objavljena je samo u NIN-u), više medija je, ipak, objavilo da se nešto neobično i nepovoljno dešava oko Republike. O tome su pisali Blic, Danas, Politika, E novine, Balkan magazin, NIN i Monitor i ponešto emitovala RTV B 92.
Interes za ovu temu nije primećen u medijima koji se, inače, obilato bave aferama. Izgleda da ih ne zanima ova aferica, gde nema mrtvih i ranjenih, krupnijih figura i poželjnih »golicavih« tema. Zaista, ima drastičnih primera stradanja novinara (Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dejan Anastasijević, Brankica Stanković, Teofil Pančić i dr.) i samih medija (pomenimo samo neizvesnu sudbinu »Peščanika«), spram čega ono što se događa oko Republike ne izgleda naročito grozno i zastrašujuće.
Zanimljiva su i nastojanja da se inscenira potresna dramatika. Tako, na primer, već

citirani Tabloid, jedini javni podsticaj policijskih radnji oko »Jugoremedije« i Republike, na tri stranice izdanja od 22. jula dočarava svoje stradanije, odnosno bezmalo ratni desant koji je izvršen na taj list 7. jula, u kojem je učestvovalo 210 ljudi pod oružjem, s namerom da »koknu« glavnog urednika. Spram stradanja novinara i medija, a i mnogih običnih ljudi, još interesantnija je inscenacija mogućih pogibelji javnih funkcionera, visokih i najviših. Tako nešto je otvoreno i brutalno predočio javnosti predsednik SPS, potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Dačić, koji je izjavio: »Tadiću i meni pretili klanjem« (Pravda, 2. avgust). Mogu li se s tim prizorom porediti bilo koje i bilo čije nevolje?! Ako stvari tako stoje, verovatno bi bilo najuputnije »pokriti se ušima« i nekako preživeti kojekakve rizike. Uz sve prednosti »aferice« spram golemih afera i drastičnih stradanja, ipak valja zapaziti neke njene
		Saopštenje za javnost Upravni odbor Zadruge za pružanje intelektualnih usluga »Res publica«, koja je izdavač lista Republika,na svojoj sednici od 24. avgusta 2010. godine, a povodom policijskih pritisaka na izdavača našeg lista i njegove saradnike, saopštava da je reč o nezakonitom postupku jer je policija izvršavala pretresne radnje bez urednog naloga. Nisu nam predočeni razlozi ovakvog postupka policije za suzbijanje privrednog kriminala, pogotovo što se radi o Zadruzi, odnosno listu Republika koji su najširoj javnosti poznati upravo po svom zalaganju za borbu protiv korupcije u državi i društvu. Ovakvim ponašanjem policije, saradnici i čitaoci Republike dovedeni su u neugodnu situaciju bez ikakvih valjanih razloga. Taj se pritisak nastavlja uprkos našim jasnim i nedvosmislenim saopštenjima koja se temelje na činjenicama i dokumentaciji. Direktor Zadruge »Res publica« Zlatoje Martinov   Predsednik Upravnog odbora Zadruge »Res publica« Mirko Đorđević

zabrinjavajuće karakteristike. Pre svega, bez ikakvih zakonom propisanih procedura, već dugo traje permanentna istraga raznih aspekata poslovanja izdavača, Zadruge za intelektualne usluge Res publica, i samog lista, mahom prema sekretaru i knjigovođi. Zatim, očekuje se da se ispunjavaju svi nalozi policije, kao da su svi kojima se ona obraća dužni da budu poslušni i uslužni, kao da se nalaze na nekakvom »društveno korisnom radu« (neplaćenom). Očigledno je na delu zastrašivanje ljudi, da mogu biti izloženi raznim nevoljama ukoliko ne budu poslušni. Dalje, sve radnje teku u nekom mutnom ambijentu – kafkijanskom – gde su glavni pokretači istrage i sudanije neprimetni a obični izvršioci bez ikakve ozbiljnije subjektivnosti i odgovornosti. Zanimljiva pojedinost jeste da je pomenuta konferencija za štampu bila bezmalo pod opsadom policije, od prilaza Media centru do njega samoga, uz iskamčene izjave pojedinih policajaca da je u policiji procenjeno da je skup od »velikog rizika«, naročito od mitinga radnika i tuče nacionalista i anarhista. Najzad, sve to, i bez sudskog raspleta, deluje rastvorno i represivno, pojačava marginalizaciju ljudi i ustanova, zastrašuje saradnike i čitaoce i preti uklanjanjem ili samoukidanjem. Uzgred rečeno, koja bi se firma usudila dati plaćeni oglas listu koji je pod policijskom paskom?!

Uprkos sablažnjivoj moći delovanja anonimnog mehanizma represije, ne bi se reklo da je on baš svemoćan. Pre svega, na tako nešto ne pristaju izdavač i Uredništvo, o čemu svedoče brojna obraćanja nadležnim institucijama i javnosti. U istom smeru reaguje i profesionalno udruženje – Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). O ovim dešavanjima povremeno piše više listova. Sva ta saopštenja ne nalaze odjek u većem delu javnosti koji je, izgleda, pod sistematskom kontrolom vlasti. A u mnoštvu »žutih« medija, dabome, teme o slobodi medija i novinara odavno nemaju gotovo nikakvo mesto.
Ipak, u javnosti su se pojavili protesti protiv gušenja slobode štampe i gaženja elementarnih prava radnika. Pomenimo samo neke, i radi uvida u gledišta o delovanju Republike koje imaju intelektualci raznih oblasti stvaralaštva iz različitih gradova i zemalja.
Jedno od prvih javnih reagovanja je ovo:

Pozivamo vas da javno osudimo policijsko-pravno nasilje nad časopisom »Republika« i preduzećem »Jugoremedija«. Nasilje je otpočelo upadom policije u stan glavnog i odgovornog urednika časopisa »Republika« Nebojše Popova i prostorije preduzeća »Jugoremedija«, uz obrazloženje da su »Jugoremedija« i »Republika« u uzajamnom poslovanju izvršile finansijski prekršaj koji nosi sa sobom i krivičnu odgovornost.
Ovaj akt nasilja ima svoju strukturnu logiku koja je uperena protiv dva simbolički važna aktera političke scene u Srbiji koja su, svaki na svoj način, pružila otpor pljačkaškoj privatizaciji: časopis »Republika« već petnaest godina svoj uređivački i intelektualni stav gradi na kritici privatizacije kao oblika pljačkaške privrede, i »Jugoremedija«, koja je kroz višegodišnju borbu radnika uspela da zaustavi i privremeno odloži upravo takvu praksu.
Nije, međutim, samo upotreba policijske sile ono što ovaj slučaj uvodi u klasičan staljinistički obrazac prošlog veka, već, pre svega, politička manipulativnost koja zamenjuje teze: nevini postaju krivi, a krivi postaju nevini! U jednoj pravnoj banalizaciji »Republika« i »Jugoremedija«, koje dovode u pitanje finansijski kriminal, bivaju optužene da su finansijski kriminalci. U toj prevrnutoj rukavici koja bi trebalo biti bačena u lice »Republici« i »Jugoremediji« prikriva se pravi motiv mogućeg dvoboja. Već je opšte mesto, gotovo istorijska baština, strah svakog režima od saveza radnika i intelektualaca. Ta, za režime, pogubna kombinacija razbijena je praksom proizvodnje neprijatelja i ostavila je za sobom dugu istoriju progona, sudskih procesa i robijanja.
Ta avet je kraj nas! Pozivamo vas da se solidarišemo u zajedničkom otporu političkom nasilju i odbranimo ono što su radnici »Jugoremedije« i ljudi, poput Nebojše Popova, branili celog svog života.
Branka Prpa, Borka Pavićević, Branimir Stojanović, Zagorka Golubović, Slobodan Šnajder, Latinka Perović, Želimir Žilnik, Laslo Vegel, Zdravko Gvero, Sonja Biserko, Mirko Tepavac, Ivan Čolović, Obrad Savić, Ana Miljanić, Lazar Stojanović, Mirjana Miočinović, Svetlana Slapšak, Boris Buden, Renata Ulmanski, Grujica Spasović, Dubravka Stojanović, Miljenko Dereta, Nadežda Gaće, Ljiljana Dufgran, Tanja Petovar, Filip David, Andrej Nosov, Svetlana Lukić, Zlatko Paković, Svetlana Vuković, Staša Zajović, Milica Tomić, Ljubinka Trgovčević, Nebojša Jovanović, Mirka Zogović, Uroš Đurić, Vesna Pešić, Aljoša Mimica, Zoran Pantelić, Dušan Jovanović, Milan Antonijević, Sreten Ugričić, Jadranka Jelinčić, Mirjana Vladisavljević, Svenka Savić, Pavle Levi, Tanja Simić Berclaz, Jovan Ćirilov, Branko Dimitrijević, Dinko Gruhonjić, Aleksandar Popov, Mirjana Miljanić, Srbijanka Turajlić, Olivera Milosavljević, Dragomir Olujić, Dejan Ilić, Maja Stojanović, Žarko Korać, Milena Dragićević-Šešić, Slobodan Šijan, Tanja Tagirov, Miloš Vasić, Velimir Ćurguz Kazimir, Ivan Tasovac, Slavoljub Kačarević, Ksenija Petovar, Dragoslav Simić, Branka Dimitrijević, Vojin Dimitrijević, Aleksandar Molnar, Dušan Bogdanović, Dragan Simić, Nikola Bertolino, Gal Kirn, Bojana Marjan, Dušan Makavejev, Zorica Jevremović, Radmila Lazić, Zoran Pavlović, Mira Žiborija

Upućena su i pisma predsedniku Republike i drugim političkim funkcionerima. Pomenimo samo dva, koja su stigla krajem jula.

Poštovani gospodine predsedniče, S ogorčenjem i zabrinutošću dobili smo obaveštenje da je 8. jula policija pretresla redakciju lista Republika a narednih dana pozvala na informativni razgovor glavnog i odgovornog urednika dr Nebojšu Popova. Smatramo nedopustivim da se na osnovu lažnih optužbi podvrgava represiji jedno od retkih glasila koja su od početka devedesetih godina prošlog veka bila dosledno privržena vrednostima mira i demokratije, glasilo koje se danas kritički suprotstavlja tendencijama kriminalizacije ekonomije i politike u Srbiji i afirmiše vrednosti civilizacije, vladavine prava i demokratije. Od svih odgovornih faktora u Srbiji očekujemo da će se aktivno založiti za obustavu represije nad listom koji se afirmisao kao centar kritičke misli i zalaganja za vrednosti civilizacije u regionu, kao i represije nad našim uvaženim kolegom čijim bi se životnim delom svaka demokratska zemlja ponosila. S poštovanjem, prof. Zagorka Golubović, Univerzitet u Beogradu, prof. Lino Veljak, Sveučilište u Zagrebu i prof. Gajo Sekulić, Univerzitet u Sarajevu Poštovani, Sa velikim ogorčenjem saznali smo da je 8. i 12. jula ove godine započeo politički progon i represija nad listom Republika i njegovim urednikom dr Nebojšom Popovom. Zbog toga ovim putem izražavamo naš najoštriji protest. Uz nadu da Vam nije nepoznato da ne samo u regionu nego i u Evropi i svetu list Republika zasluženo uživa ugled jednog od najznačajnijih građanskih i demokratskih glasila, a njegov urednik dr Nebojša Popov ugled jednog od najznačajnijih srpskih i evropskih intelektualaca, pozivamo Vas da, u okviru Vaših ustavnih i zakonskih dužnosti, ovu represiju hitno zaustavite, i time date doprinos čuvanju dobrog glasa i ugleda države čiji ste najviši funkcioneri. S poštovanjem, dr Milan Popović, profesor Univerziteta Crne Gore, dr Filip Kovačević, profesor Univerziteta Crne Gore i Milka Tadić Mijović, izvršna direktorica nedeljnika Monitor

*