Savet za borbu protiv korupcije
je od malih akcionara zrenjaninske fabrike lekova
»Jugoremedija« dobio predstavku u vezi sa policijskom
istragom koja se već mesec i po dana sprovodi
u ovom preduzeću, iz koje se jasno vidi zloupotreba
policije radi pritiska na upravu preduzeća da
donese odluke štetne po »Jugoremediju« i njene
vlasnike.
»Jugoremedija« je akcionarsko društvo u kojem
Republika Srbija poseduje 42% akcija, dok je većinski
paket od 58% akcija u vlasništvu preko četiri
hiljade malih akcionara. Kao suvlasnici, država
i mali akcionari u ovom preduzeću imaju zajednički
interes i zajedničke obaveze. Međutim, postupanje
državnih organa u »Jugoremediji« ugrožava i interese
malih akcionara, kao i vlasnički interes države.
Zbog toga smatramo da bi Vlada trebalo naročito
da razmotri ovaj slučaj, kako sa stanovišta zloupotrebe
policije, tako i u smislu interesa Republike Srbije
kao akcionara vredne i profitabilne kompanije
kakva je »Jugoremedija«.
Savet je prethodnih godina pratio i analizirao
sporove u vezi sa privatizacijom »Jugoremedije«,
smatrajući da se radi o drastičnom primeru kršenja
zakona i ugovora o privatizaciji, koje dovodi
do poništavanja vlasničkih prava. U više navrata
Savet je Vladi
|
dostavljao mišljenja
i preporuke u kojima smo isticali da su
svi problemi i sporovi u ovom slučaju
nastali isključivo zbog postupanja izvršne
vlasti: da su Akcijski fond i Agencija
za privatizaciju prodali 42% kapitala
»Jugoremedije« firmi iza koje stoji Jovica
Stefanović Nini, osoba koja je u trenutku
prodaje bila na poternici Interpola, i
da je ugovorom o prodaji kupcu omogućeno
da bez saglasnosti ostalih akcionara izvrši
dokapitalizaciju i postane većinski vlasnik,
nakon čega je zaveo potpunu samovolju
na štetu akcionara i radnika »Jugoremedije«.
Pri tom smo i Vladi i nadležnim državnim
organima dostavili dokumentaciju koja
jasno ukazuje da je kupoprodaja državnog
paketa akcija »Jugoremedije« poslužila
Stefanoviću za pranje novca stečenog kriminalom |
|
|
|
Camille Pissarro,
Apple-Picking,
1886. |
 |
tokom devedesetih godina. Savet je naročito upozoravao
Vladu da poništavanje vlasničkih prava malih akcionara
u ovoj fabrici nije usamljen slučaj, već da je
naprotiv veliki broj privrednih subjekata u Srbiji
odveden u stečaj upravo zbog samovolje većinskih
vlasnika koju su omogućili državni organi nadležni
za primenu zakona i ugovora u privatizaciji. Primer
»Jugoremedije«, međutim, jedinstven je po tome
što su mali akcionari decembra 2006. godine, nakon
višegodišnje uporne i solidarne borbe uspeli da
pred sudom dokažu nezakonitosti prilikom prodaje
akcija svoje fabrike i dokapitalizacije na osnovu
koje se kupac manjinskog dela kapitala upisao
kao većinski vlasnik. Usledila je, međutim, četvoromesečna
opstrukcija izvršenja pravosnažnih sudskih odluka,
koju je Stefanovićeva uprava iskoristila da prekine
proizvodnju u »Jugoremediji« i donese niz štetnih
poslovnih odluka s ciljem da izazove stečaj nakon
što zakoniti većinski vlasnici preuzmu kontrolu
nad fabrikom. Kada je 1. marta 2007. godine na
Skupštini »Jugoremedije« konačno uspostavljena
uprava u skladu sa vlasničkom strukturom koju
je utvrdio sud, u magacinima više nije bilo sirovine
za ponovno pokretanje proizvodnje, struja i telefoni
bili su isključeni zbog neplaćenih obaveza, a
računi »Jugoremedije« i njenog zavisnog preduzeća
»Remevita« bili su blokirani na ukupno 210 miliona
dinara. Dok se nova uprava borila da obnovi proizvodnju
i spreči stečaj, Poreska uprava Ministarstva finansija
je 13. marta dostavila »Jugoremediji« nalog za
terensku kontrolu zbog dugovanja za porez i doprinose
za obavezno socijalno osiguranje radnika, napravljenih
u periodu Stefanovićeve kontrole nad fabrikom,
počev od decembra 2003. godine. Isti državni organ
koji je Stefanoviću tri godine tolerisao izbegavanje
plaćanja obaveza prema državi i dozvolio da dug
za porez naraste na 79.787.950,93 dinara, a dug
za doprinose na 26.084.610,64 dinara, nakon uspostavljanja
zakonitog stanja u »Jugoremediji« zapretio je
da će pokrenuti postupak prinudne naplate ukoliko
čitav dug ne bude odmah regulisan. Bilo je očigledno
da Ministarstvo finansija koristi naplatu poreza
kao instrument pritiska na vlasnike koje ne smatra
»podobnim«, dok je, s druge strane, onima koji
uživaju zaštitu vlasti omogućeno da porez godinama
ne plaćaju, o čemu je Savet u to vreme obavestio
Vladu.
Uprkos pritiscima vlasti koji su se nastavili
i nakon raskida ugovora sa Stefanovićem, uprava
koju su imenovali mali akcionari u kratkom roku
je uspela da konsoliduje
|
preduzeće i da već
2008. godine započne investiciju u rekonstrukciju
proizvodnih pogona radi usklađivanja sa
međunarodnim GMP standardima. Ova investicija,
vredna oko 14 miliona evra, značajno će
uvećati vrednost akcija »Jugoremedije«
prilikom prodaje, koju mali akcionari
i uprava planiraju nakon što fabrika dobije
GMP sertifikat. Izvođenje građevinskih
radova povereno je »Energoprojektu«, domaćoj
kompaniji od velikog međunarodnog ugleda.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
je pre dve godine prihvatilo da državni
paket akcija izađe na tendersku prodaju
zajedno s akcijama malih akcionara po
realizaciji investicije. |
|
|
Međutim, u trenutku kad su sva finansijska ulaganja
u građevinske radove bila završena, a pre nego
što je »Jugoremediji« odobren GMP sertifikat,
odnosno pre nego što je ulaganje moglo da se realizuje
kroz povećanje vrednosti akcija, Ministarstvo
ekonomije je na sastancima s upravom fabrike počelo
sa pritiscima da se tender što pre organizuje,
bez obzira na to što postupak odobravanja GMP
sertifikata još uvek nije završen. Predstavnici
»Jugoremedije« su odbili da se akcije iznesu na
prodaju po minimalnoj ceni koju je predložilo
Ministarstvo. Ubrzo potom, počev od 18. juna ove
godine, uprava, akcionari i zaposleni u »Jugoremediji«
su pod konstantnom policijskom istragom pokrenutom
na osnovu anonimnih prijava o navodnim zloupotrebama
prilikom rekonstrukcije fabrike. Predmet istrage
najpre su bili ugovori između »Jugoremedije« i
»Energoprojekta«. Nakon što se ispostavilo da
u tom poslu nije bilo kršenja zakona, zrenjaninska
policija je počela da saslušava čak i radnike
koji su pre početka rekonstrukcije demontirali
stare fabričke pogone, zbog prijave da su u dosluhu
sa generalnim direktorom »Jugoremedije« proneverili
stolariju iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Pri tom naročito ističemo da je istraga počela
osamnaest dana uoči redovne Skupštine »Jugoremedije«,
u trenutku kad su prikupljana punomoćja akcionara.
Zbog glasina i straha izazvanih upadom policije
u preduzeće, 18. juna, veliki broj akcionara je
odbio da opunomoći svoje dotadašnje predstavnike
u Skupštini, čime je dovedena u pitanje njihova
većina u odnosu na državni paket akcija. U slučaju
da su mali akcionari na Skupštini prikazali manji
broj glasova od predstavnika države, Ministarstvo
ekonomije i regionalnog razvoja, koje raspolaže
akcijama u vlasništvu Republike Srbije, bilo bi
u prilici da imenuje novu upravu i organizuje
prodaju akcija pre nego što fabrika dobije GMP
sertifikat. Uprkos pritiscima, punomoćnici malih
akcionara su na Skupštini »Jugoremedije«, održanoj
6. jula, prikazali većinu glasova i dali podršku
poslovnoj politici rukovodstva.
Od prodaje 42% akcija 2002. godine do sada državni
organi su prouzrokovali sve probleme u »Jugoremediji«.
Nakon sve štete pričinjene akcionarima, i nakon
svih napora uprave, zaposlenih i akcionara »Jugoremedije«
da se proizvodni pogoni modernizuju kako bi se
prilikom prodaje postigla što bolja cena i našao
ozbiljan strateški partner, Ministarstvo ekonomije
sada vrši pritisak na upravu fabrike da prihvati
prodaju pre nego što se 14 miliona evra vredna
investicija valorizuje u vrednosti, i to još u
uslovima ekonomske krize, u kojima se i inače
ne može postići realna cena akcija. Smatramo da
Vlada treba da razmotri postupanje Ministarstva
ekonomije i Ministarstva unutrašnjih poslova u
»Jugoremediji«, kao i da onemogući da se akcije
jednog uspešnog preduzeća prodaju u bescenje,
na štetu malih akcionara i države kao vlasnika
42% akcija.
Posebno je važno važno da Vlada o svojim zaključcima
obavesti javnost, kako bi se umanjila šteta koja
je negativnim publicitetom pričinjena ne samo
»Jugoremediji«, već i »Energoprojektu«, čiji je
poslovni ugled takođe narušen glasinama o navodnim
zloupotrebama.
S poštovanjem,
 |
| |
Predsednik
Verica Barać |
