Beograd, godina XXII (2010)
Br. 480-483
1. jul - 31. avgust 2010.
 
 
 
   
 

 

Čardak

 
Jedna od kula tvrđave Burg koja nadvisuje Nirnberg, grad u kojem je 1471. rođen Albreht Direr
Dok se roje misli o Srbima kao nebeskom narodu, Srbija leluja između drevne imperijalne veličine, neodređenog zbira »srpskih zemalja« i ostataka nekada zajedničke a potom razorene Jugoslavije.
Izgled države nije jasniji ni u žamoru »tranzicije«. Iz tiskanja raznih vodiča na tom putu teško se razaznaju vođe, goniči i vođeni ili gonjeni. I sam put obavija izmaglica.
Mada se priziva metafora o »čardaku ni na nebu, ni na zemlji«, Srbija je, ipak, nešto realno. Kao i sam čardak – osmatračnica, puškarnica ili »debeli lad« – ona stvarno postoji, opipljivo, mada s mutnim temeljem i okvirom.
  N. P.
Svaštalice
Tužio sam Dinkića, jer me šalje u zatvor – Prvoslav Davinić
Penzionerski bonus vredan kao kilogram jagnjetine – Jovan Krkobabić
Sazrela sam za važne odluke – Milka Forcan
Da je Tito živ, Vidić ne bi ni pomislio da igra rukom! – Joška Broz
Aktivirao se krug Legijinih dobošara – Čedomir Jovanović
Nemogući izbori u svetskoj depresiji
Dok svetski lideri i razni učenjaci nastavljaju da poriču realnost svetske depresije – čak i ne koriste tu reč – nemogući izbori, s kojima se suočava vlada za vladom, postaju sve prisutniji iz dana u dan
Imanuel Volerstin
Nema ni starog ni novog modela tranzicije, postoje samo prazna obećanja
Zašto je »stari model« tranzicije tek sada postao »neodrživ« ili »istrošen« i zašto se najavljuje »novi model«. Priče o »novom modelu« najčešće su bacanje narodu prašine u oči, smatra profesor Mlađen Kovačević
Slavoljub Kačarević

Začarani trougao
Na stranu to da li je srpski šef diplomatije delovao uverljivo prilikom izjavljivanja takvih stavova, kao i šta utisak stranih diplomata o iskrenosti Vuka Jeremića govori o građanima koje predstavlja, srpski mediji, međutim, po pravilu, ni ovaj put nisu preneli ministrovu izjavu kojom se izražava odnos Srbije prema žrtvama zločina tokom rata devedesetih
Snežana Čongradin
Vanredno stanje demokratije
Gert Vilders, najveći dobitnik na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Holandiji, predstavlja paradigmu savremenog rasiste. U cilju odbrane ugrožene holandske demokratije najradije bi svakog useljenika ponaosob ogradio zidom; on bi u toj zemlji sproveo novi aparthejd
Matja Stojanović
Nema mira za radničke prvake
Godinama smo pratili istrajnu i dramatičnu borbu radnika akcionara »Jugoremedije« i »Šinvoza«, koju su predvodili radnički prvaci Zdravko Deurić i Mita Lisica, protiv raznih mahinacija u privatizaciji njihovih preduzeća. Uz razna maltretiranja, u oba slučaja su nadležni sudovi raskinuli ugovore o privatizaciji, ali im je dalja sudbina različita
Slavko Golić
Anarhisti – kažnjeni pa oslobođeni
Suđenje beogradskim »anarhistima«, održano 16. juna u beogradskoj Palati pravde, završeno je oslobađajućom presudom za sve optužene. Možda zbog velike medijske pažnje, ili zbog pritiska stručne i laičke javnosti, država Srbija je naprasno shvatila da je preterala u kvalifikaciji dela
Persa Vučić
Dani Sarajeva u Beogradu – 2010.
Od 19. do 23. maja održani su, četvrti po redu, dani Sarajeva u Beogradu. Punih pet dana, na 16 mesta u gradu, uporedo se zbilo 27 događaja
Vera Vujošević
Hod po mukama patrijarha Irineja
Niko ne zna zbog čega su čak i ozbiljniji komentatori smetnuli s uma reči patrijarha Irineja na dan njegovog ustoličenja: kazao je tad patrijarh da moramo prihvatiti realnost jer kakva je i kolika je, ovo je naša država. Nije isključeno da sam patrijarh nije bio svestan teškoća koje ga čekaju – barem ne svih. Od onda do danas stvari su se iskomplikovale
Mirko Đorđević

»Telekom Srbija« između starog i novog modela tranzicije
Odbor građana za praćenje namere Vlade Srbije da proda »Telekom Srbija« održao je 22. juna 2010. godine novu konferenciju za štampu u beogradskom Media centru
Odbor za privrednu reformu
Odbor građana za praćenje namere Vlade Srbije da proda »Telekom Srbija« obratio seOdboru skupštine Srbije za privredne reforme s ciljem da poslanike upozna s rezultatima svojih akcija i da ih zainteresuje za preokret u načinu na koji se transformiše Srbija
Srpske telekomunikacije na prekretnici
Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, umesto pred Skupštinu Srbije, odmah treba vratiti na javnu raspravu i pred sud javnosti
mr Dragomir Vasiljević
Organizator okruglog stola – UGS Nezavisnost, Granski sindikat telekomunikacija i saobraćaja i Sindikat »Telekom Srbija« Nezavisnost – Odbor povereništva Niš
»Spremni smo da u takvom slučaju organizujemo generalni štrajk zaposlenih u ovoj grani koja, osim radnika ‘Telekoma’, obuhvata i zaposlene u železničkom, drumskom, vazdušnom i rečnom saobraćaju, kao i radnike PTT Srbije, Poštanske štedionice i ‘Telenora’. Prodaja bi bila veoma štetna po zaposlene i državu. Identičan stav o prodaji i stupanju u štrajk imaju i svi drugi, ‘kućni’ sindikati u ‘Telekomu Srbija’«

Ako nema države, šta onda...
Pod predsedništvom Verice Barać, Savet za borbu protiv korupcije podneo je, krajem maja t. g., Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv 17 lica zbog raznih zloupotreba. Umesto da nagađamo kakav će biti ishod ovog poteza, prikazaćemo glavne karakteristike ovog slučaja
Ivan Zlatić
Dometi i granice kritičke misli u KPJ (SKJ) – Slučaj Vicko Krstulović
Jedini mogući način održanja Jugoslavije Krstulović je vidio u homogenizaciji čitavog stanovništva u smislu doslovnog »bratstva i jedinstva«, te u izgradnji jedinstvene države ravnopravnih naroda u kojoj republičke granice ne bi imale gotovo nikakvu ulogu
Josip Mihaljević
Meksički zaliv: mrtva priroda
Teme nuklearnog naoružanja i globalnog zagađenja, u paketu sa klimatskim promenama, sličan su alarm. Obe se tiču ljudske (samo)destrukcije, delovanja nečeg pogubnog u čovekovoj prirodi što ga čini globalnim (samo)ubicom, jedino manje svesnim svoga činjenja od teroriste sa ulice nekog od gradova; ali i jedan i drugi su sopstveni i ubica i žrtva, i još ubica drugih
Tatjana Jovanović

Pobuna je ne samo moguća, nego i efektivna
Upravo u vreme održavanja međunarodne konferencije »Kolaps neoliberalizma i socijalizam danas« u Zagrebu (3–8. maj) izdavačka kuća »Fraktura«, koja je vrlo agilna u publikovanju literature levičarskog usmerenja, objavila je knjigu pod naslovom Pravo na pobunu – Uvod u anatomiju građanskog otpora, dvojice istaknutih hrvatskih levičara Srećka Horvata i Igora Štiksa
Zlatoje Martinov
Lament nad Beogradom koji nisam zapisao kako ne bih od svog života bežao u ep
Usnuo sam grad. Usnuo sam bogomolje i palate. Usnuo sam teatre oko trga na kome su recitovali pesnici. Usnuo sam krepke i lepo obučene stare ljude i žene u parkovima. Na klupama su ljubavnici dahom opijali jedno drugo
Iz: Vladimir Pištalo, Milenijum u Beogradu
Kako preživeti Aušvic?
Na pitanje iz našeg naslova, na osnovu iskustva proživljenog u svom ranom detinjstvu (od četvrte do dvanaeste godine), odgovorio je Tomas Burgental, sudija Međunarodnog suda pravde Ujedinjenih nacija, u knjizi Dete sreće, koja se ovih dana pojavila na srpskom jeziku, u izdanju Beogradskog centra za ljudska prava, u prevodu Vojina Dimitrijevića i Jelene Radojković
Ljubiša Vujošević
Spasenje ili prokletstvo
Početkom januara 2001. godine Alan Greenspan, predsednik Američke federalne banke, prvi put je smanjio kamate na pozajmljeni novac s ciljem da probudi posustali rast društvenog prihoda i zaustavi pretnju u vidu recesije. NASDAQ, koji je već mesecima bio na silaznoj putanji, odmah je pokazao rast od 10 odsto. Ovako spektakularan prevrat svi zaposleni Njujorške berze pozdravili su burnim aplauzom i emocije su tada dostigle svoj vrhunac
Iz: Pascal Bruckner, Beda prosperiteta

Ćurka
Zanimljivo je da uopšte nije prepoznata kao tuđica. »Doletela« nam je iz Amerike, dok ovo ime – jer ima ih više – duguje Turcima, odnosno Persijancima. Tačnije, u pitanju je reč onomatopeja praindoevropskog porekla. Rečju gurk/kurk prvobitno se u turskom nazivala kvočka (pa i danas je to jedno od dva njena korišćena imena), a tek potom i ćuran
Olga Zirojević

Šta to (sve) znači kada se kaže: Zoran Đinđić je bio decizionista?
Tekstom »Molnarova kritika Zorana Đinđića«, koji se pojavio u junskom broju Republike1 i kojim je osporila neke od mojih stavova iznetih u drugom delu teksta »Dva oblika političke recepcije ideja Karla Šmita u Srbiji« (objavljenom u aprilskom broju Republike), Vesna Pešić je otvorila polemiku o prirodi i karakteru politike koju je Đinđić kao premijer Srbije vodio od januara 2001. do marta 2003.
Aleksandar Molnar

Bezobrazno bogatstvo, platani i mostovi
Ljudi od pera snose za sve to golem dio krivice. Bilo bi dobro kad bi postojao poseban sud, ne samo onaj u Haagu, jedan još viši od njega, bolji i stroži od sudova časti što su poslije Drugog svjetskog rata u nas i u Evropi sudili kvislinškim piscima. Da takav sud osudi pred javnošću sve one koji su krivi za ovo što se dogodilo i da im prije svega navede imena
Dragan Banjac
Danas
Danas
 
 
 
 
Copyright © 1996-2010