Luka Beograd kao presedan raspleta jedne afere

Ako nema države, šta onda...

Podsticaj državnim organima da zaštite javni interes i ograniče moć sprege nekontrolisanih centara finansijske i političke moći

Pod predsedništvom Verice Barać, Savet za borbu protiv korupcije podneo je, krajem maja t. g., Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv 17 lica zbog raznih zloupotreba. Umesto da nagađamo kakav će biti ishod ovog poteza, prikazaćemo glavne karakteristike ovog slučaja.

Savet za borbu protiv korupcije je marta 2008. godine dostavio Vladi, javnosti i Republičkom javnom tužiocu Izveštaj o koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd. U Izveštaju su detaljno objašnjene sinhronizovane aktivnosti državnih organa, kupaca akcija i uprave Luke, koje su septembra 2005. godine dovele do prikrivanja revalorizacije kapitala preduzeća, odnosno do prodaje akcija po ceni tri i po puta nižoj od realne, i to firmi »Worldfin« iz Luksemburga, koja nastupa u ime nekoga ko ostaje u senci. Republika Srbija, kao vlasnik 40,48% akcija Luke, pretrpela je štetu od preko 21 milion evra, a pored činjenice da su dvojica najkrupnijih tranzicionih figura ovom kupovinom višestruko uvećala svoje bogatstvo i uticaj na privredne i političke tokove. Posebno opasna posledica koncentracije vlasništva u Luci Beograd jeste kontrola alavog dueta, imenom Miroslav Mišković i Milan Beko, nad 220 hektara u centralnoj gradskoj zoni između Francuske ulice i Pančevačkog mosta. Ovo zemljište je u Generalnom urbanističkom planu Beograda predviđeno za privrednu delatnost, uz napomenu da je površinu pod lukom potrebno proširiti. Međutim, kako ističe Savet u svom Izvešaju, »svega tri godine nakon usvajanja Generalnog plana Beograda, kojim je propisana namena korišćenja zemljišta do 2021. godine, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je 27. decembra 2006. godine objavila Javni poziv za izradu prethodne studije opravdanosti s generalnim projektom za novo mehanizovano teretno pristanište u Beogradu. Javni poziv je usledio posle preuzimanja akcija Luke Beograd septembra 2005. godine. Očigledno je da je prethodno dogovorena promena namene zemljišta i izmeštanje Luke, a da Direkcija naručenom studijom treba da opravda i sprovede postignuti dogovor (...) Sadašnja Luka se nalazi na potencijalno najatraktivnijem mestu u samom centru grada, jer je izgradnja stambeno poslovnog kompleksa planirana i na susednom, nizvodnom zemljištu, na površini od skoro 500 hektara. Imajući u vidu tu perspektivu, jasno je da prostor luke, kao i susedno zemljište, imaju ogromnu vrednost«. Kupac Luke je, zaključuje Savet, monopolisao najveći deo slobodnog gradskog građevinskog zemljišta u centru Beograda, na najatraktivnijoj lokaciji u zemlji. Već aprila 2006. godine novi vlasnici Luke su tužbom Trgovinskom sudu u Beogradu tražili raskid ugovora između Luke i grada o ustupanju zemljišta zaključenog 1975. godine, čime bi, pored zemljišta pod lučkim objektima, stekli pravo korišćenja i na 75 hektara neizgrađenog zemljišta. Sud odbija tužbu kao neosnovanu, što potvrđuju Viši trgovinski sud i Vrhovni sud. Drugi opštinski sud tri puta presuđuje u korist grada dozvolivši mu upis prava korišćenja zemljišta u skladu s ugovorom iz 1975. godine.
Pre nego što će dati preporuke Vladi na kraju Izveštaja, Savet ukazuje: »Odgovornost učesnika ovog posla bi trebalo da ispitaju nadležni državni organi. Na Vladi je, međutim, da sagleda sve sistemske posledice ovog i sličnih slučajeva«. Predlozi mera koje Vlada treba da preduzme radi unapređenja borbe protiv korupcije su, inače, zadatak poveren Savetu odlukom o njegovom osnivanju. Što se drugog aspekta borbe protiv korupcije tiče, utvrđivanja odgovornosti i kažnjavanja, predsednica Saveta Verica Barać objašnjava da su »svi izveštaji koje je Savet radio prethodnih godina, osim vladi, dostavljani i tužilaštvu. U ovim izveštajima izneti su brojni podaci koji ukazuju na krupne zloupotrebe, tako da je njima tužilaštvo moralo da se bavi po službenoj dužnosti. Međutim, činjenica da tužilaštvo nije procesuiralo nijedan od slučajeva iz izveštaja Saveta jasno govori u kojoj meri je ono pod kontrolom izvršne vlasti i drugih aktera dominantne sistemske korupcije – finansijskih moćnika i sveta kriminala, koji vrše uticaj na institucije kroz spregu sa političkim vlastima. Čak i tamo gde su vršene istrage, na primer u slučaju ‘Sartida’ i Nacionalne štedionice, koje je detaljno istražio UBPOK, tužilaštvo nije pokrenulo postupke. Izveštaji Saveta zasnovani su na valjanoj dokumentaciji i da su institucije u stanju da nezavisno rade poslove iz svoje nadležnosti, uprkos eventualnim pritiscima, naši izveštaji bi bili dovoljni da tužilaštvo pokrene postupke protiv lica odgovornih za korupciju«.
Šta, međutim, raditi kada nema ni samostalnog tužilaštva da pokrene postupak, niti ima vladine borbe protiv korupcije koja bi se mogla savetima unaprediti, a pri tom na mestu premijera tog marta 2008. godine još uvek sedi čovek koji je, obavešten, ili ne, omogućio prodaju i Luke i »C marketa«?

Sa raspisivanjem izbora na svim nivoima stigle su i prve krupne reakcije na Savetov Izveštaj. Predsednik Tadić i kandidat za gradonačelnika Đilas sastali su se u jeku kampanje sa članovima Saveta za borbu protiv korupcije, kako bi ih uverili da će u slučaju izborne pobede ZES-a u Beogradu gradska vlast zaštiti javni interes u Luci. Blic od 4. aprila prenosi Đilasovu izjavu da je Luka »dobila zemljište na korišćenje za delatnost luke, ali ako ta kompanija nema više tu delatnost, šta je sa zemljištem (...) Moj logički stav jeste da ako je neko nekom dao besplatno na korišćenje, pa on menja delatnost, onda bi to trebalo da se vrati onome koji je to dao«, to jest Beogradu. Nakon izbora, DS uspeva da formira gradsku Vladu, istina manjinsku, uz podršku LDP-a, na čiji predlog je za predsednika Upravnog odbora Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda postavljen Milan Perović, dotadašnji pravni savetnik Luke Beograd. Perović je pri tom član DS-a, što liberal-demokrate koriste da svoj predlog predstave kao prkos notornoj praksi popunjavanja javnih funkcija partijskim kadrom. Čim se ustoličio, Đilas se povlači na »odbranu« samo onih 75 hektara koji su već na sudu. »Preokret« koji je usledio kandidujem za daleko najoriginalniji potez srpskih vlasti iz redova DS-a u igri vruće-hladno sa Miškovićem i Bekom.
Baš nekako uoči treće presude Drugog opštinskog suda, u Politici od 4. marta najavljuje se dogovor između Luke i grada kojim bi se spor prevazišao, tako što će gradu pripasti 55, a Luci 20 hektara. Istovremeno, na štandu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda na Sajmu investicija u Kanu, Luka Beograd je javnosti predstavila famozni Grad na vodi, bogataški Zabranjeni grad sa bolnicama, školama, vrtićima, koji bi se prostirao na 96 hektara lučkog zemljišta. Prezentaciju je svojim prisustvom uveličao lično Dragan Đilas. I dok je predsednica Luke Ivana Veselinović u Vremenu od 26. marta na sva usta hvalila gradonačelnika kako je »prepoznao značaj sajma i važnost podrške administracije«, Savet za borbu protiv korupcije je došao do Memoranduma o razumevanju zaključenog 18. marta između Luke i grada, i nepotpisanog Sporazuma o uređenju međusobnih odnosa. Spornih 75 hektara podeljeno je na način opisan u Politici, odnosno gradonačelnik Luci poklanja 20 hektara zemljišta koje je sud prethodno u dva navrata dodelio Beogradu. Savet je 10. aprila dostavio Memorandum i Sporazum premijeru, predsedniku Republike i medijima, ističući pri tom »da se u pomenutim sporazumima pregovara o nezakonitoj podeli zemljišta i promeni namene zemljišta koja se ne može vršiti dogovorom zainteresovanih strana«. U dopisu vladi Savet takođe ukazuje da su vlasnici Luke preuzimanjem akcija stekli pravo svojine nad objektima i pravo korišćenja zemljišta dok se objekti koriste u postojećoj nameni, što znači da predmet transakcije nije bilo zemljište koje je u državnoj svojini.
Drugi opštinski sud je 3. aprila po treći put presudio u korist grada. Đilas u neprilici javno priznaje da jeste potpisao Memorandum o razumevanju, ali da posle presude više nema pregovora.
Novembra 2009. godine odbornici LDP-a su se posle dužeg zanovetanja saglasili s gradonačelnikovom inicijativom da grad Beograd za milijardu dinara kupi zdanje Ineks Intereksporta u Kraljice Marije 1, u koje će se useliti čitava gradska administracija. I, opet, teško je reći zašto se tvrdo protivljenje LDP-a »da se budžet koji je investicionog karaktera pred kraj godine menja i da se sredstva sa tekućih investicija prebacuju na nekakve troškove« (Politika, 30. oktobar), tako lako okrenulo u »predstavnici LDP-a imaju svoj stav, ali i želju da budu nastavljeni investicioni projekti grada« (Tanjug, 13. novembar). Ipak, pomenute veze Jovanovićevih liberala sa Milanom Bekom navode na sumnju da bi prestrojavanje moglo imati veze s usvajanjem izmena GUP-a na istoj sednici beogradske Skupštine. Naime, ovim izmenama je, u skladu sa javno iznetim namerama vlasnika Luke, zemljište za lučku delatnost drastično smanjeno na svega 30 hektara, dok se namena preostalog zemljišta Luke menja u komercijalnu. Kako nam je objašnjeno u Ministarstvu za infrastrukturu, ova izmena će stvoriti »problem fizičke nemogućnosti organizacije transportno-tehnološkog procesa koji lučka delatnost zahteva. Odmah se nameće pitanje kako bezbedno organizovati odvijanje npr. železničkog transporta, kao neodvojivog dela lučkih delatnosti koje se odvijaju u lučkom zaleđu, ukoliko teški železnički sastavi moraju prolaziti kroz ono što je u GUP-u označeno kao komercijalna zona i gradski centri. Nadalje, ukoliko se privredna zona od 30 hektara koja je predviđena za zadržavanje lučke delatnosti okruži komercijalnom zonom, odnosno ako se u neposrednoj blizini čak i samog bazena luke dozvole komercijalne aktivnosti nevezane za lučke delatnosti, a koje uključuju kretanje ljudi, putničkih i komercijalnih vozila nevezanih za lučke delatnosti, onemogućiće se nesmetano i bezbedno odvijanje kopnenog saobraćaja, odnosno dopreme i otpreme robe u luci, a mešanjem različitih vrsta saobraćaja i koncentracijom ljudi, ukoliko se oni u navedenoj zoni nalaze u stambenim ili ne-lučkim poslovnim i tržnim objektima, direktno se ugrožava bezbednost ljudi i imovine. Prema tome, pri postojećoj konfiguraciji i dimenzijama bazena luke i njegovog zaleđa, nemoguće je deliti priobalje koje je direktno naslonjeno na lučki bazen na dve tehnološki i urbanistički nepovezane celine iz bezbednosnih, navigacionih, tehnoloških i saobraćajnih razloga«.

Na aktivnosti Saveta u vezi sa sporazumom između Luke i grada, Luka reaguje tužbom kojom se traži da Savet sa svog internet sajta ukloni dokumentaciju vezanu za Izveštaj o koncentraciji vlasništva u Luci Beograd. Tim povodom, premijer Cvetković se 3. juna sastaje sa članovima Saveta, više od godinu dana nakon što je Izveštaj o koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd dostavljen vladi. Premijer nije prihvatio preporuke Saveta, čak ni da razreši funkcionere odgovorne za očigledne zloupotrebe, i dodao je da se od njega ne može očekivati da rešava sve probleme u Srbiji nagomilane još od 1804. godine.
U halabuci oko izmena Zakona o javnom informisanju gotovo neprimetno prošla je informacija da je na istom zasedanju Narodne skupštine, 31. avgusta prošle godine, usvojen Zakon o planiranju i izgradnji, koji između ostalog reguliše »istorijsku« oblast privatizacije zemljišta, to jest konverziju prava korišćenja zemljišta u pravo svojine. U izveštaju o radu Saveta za borbu protiv korupcije za 2009. godinu navodi se da je u periodu dok je zakon još uvek bio u nacrtu Savet upozorio ministra Dulića »da bi pitanje vlasništva nad građevinskim zemljištem moralo biti predmet sistemskog imovinskog zakona koji bi se bavio samo ovom materijom, odnosno da Nacrt koji predviđa da se jednim zakonom regulišu tri oblasti – planiranje, izgradnja i vlasništvo nad građevinskim zemljištem – nije dobro rešenje sa stanovišta smanjenja korupcije u ovim oblastima. Savet je zaključio da Nacrt zakona nije dobar i predložio da se izrada zakona i rasprava o njima, posebno gde je potrebno rešiti mnogo nagomilanih posledica, rade sporije, sa više sluha za mišljenje drugih zainteresovanih subjekata«. Svejedno, vlada je 9. jula usvojila Predlog zakona u formi koju je predložilo Dulićevo Ministarstvo, da bi skupština potom usvojila Zakon na medijskoj margini Dinkićevog obračuna sa Radisavom Rodićem, vlasnikom Kurira.
Januara 2010. godine vlada donosi uredbu kojom se bliže određuje postupak konverzije, i propisuje da se vlasnicima privatizovanih preduzeća zemljište deli praktično džabe (za više detalja o ovome pogledajte tekst Siniše Jelovca »Odbrana ustavnosti i zakonitosti« u aprilskom broju Republike). S druge strane, u konverziju se ušlo pre nego što su doneti zakon o javnoj svojini i zakon o bezbednosti plovidbe i lukama na unutrašnjim vodama (oba nacrta odavno čekaju da dođu na dnevni red vlade), što kupcima preduzeća za obavljanje lučke delatnosti omogućava da luke i pristaništa, iako dobra od opšteg interesa, konvertuju u privatnu svojinu. U vezi s ovim problemom, na inicijativu Saveta za borbu protiv korupcije, 8. februara je u Vladi Srbije održan sastanak na kojem su uz predstavnike Saveta učestvovali ministar Dulić sa saradnicima i članovi radne grupe Ministarstva za infrastrukturu koja je pisala Nacrt zakona o bezbednosti plovidbe. Dulić se na sastanku obavezao da će do donošenja pomenutih zakona izdati potrebna uputstva da se lučko zemljište izuzme iz konverzije. Za Luku Beograd, naravno, ovo nije od posebnog značaja, jer se odnosi samo na onih 30 hektara koje je grad izmenama GUP-a opredelio za lučku delatnost, ali svakako treba pratiti sudbinu zahteva za konverziju koje podnesu Peconi (Luka Dunav u Pančevu) ili »US Steel« (smederevska luka).
Mart je doneo famozno uključenje Stanka Subotića u emisiju Jugoslava Ćosića, te novi talas medijske i političke dinamike oko kupovine »Večernjih novosti«, ali i »C marketa« i Luke Beograd, takođe apostrofiranih u Canetovom PR manevru. Predsednik Odbora Narodne skupštine za odbranu i bezbednost Dragan Todorović zakazao je za 22. mart sednicu Odbora u vezi sa Subotićevim navodima o pranju novca u preuzimanju velikih kompanija u Srbiji, i pozvao predstavnike Saveta za borbu protiv korupcije da pred Odborom iznesu svoja saznanja o pranju novca u preuzimanju Luke Beograd. Kao od kuge, članovi Odbora iz koalicije ZES napustili su sednicu pre početka, uz obrazloženja da nije propisno sazvana, pa Todorović ostaje bez kvoruma. Savet je sutradan Odboru dostavio dopis sa pratećom dokumentacijom koja ukazuje na povrede javnog interesa u postupanju organa Republike Srbije i grada Beograda prilikom privatizacije Luke, izmena beogradskog GUP-a i donošenja Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o konverziji. Dopisi slične sadržine poslati su i predsednici Narodne skupštine, svim poslaničkim grupama, premijeru i predsedniku Republike. Pored problema pranja novca, Savet naročito upozorava na posledice koje će izazvati konverzija lučkog zemljišta. »Jedino što bi država sada mogla da preduzme, ukoliko luka ne obavlja svoju delatnost u skladu sa propisanim standardima, jeste da preduzeću oduzme pravo na obavljanje lučke delatnosti, što bi imalo pogubne posledice po vodni saobraćaj u situaciji kada je lučko zemljište konvertovano u privatno. Naime, oni vlasnici koji su luke kupili samo zbog zemljišta, a ne da bi se bavili lučkom delatnošću, dobili bi mogućnost da namernim lošim poslovanjem zatvore luke, nakon čega bi zadržali zemljište i promenili mu namenu. Da je ova opasnost realna, svedoči slučaj Luke Beograd, čiji vlasnici u javnim nastupima ne kriju da su preduzeće kupili samo zbog zemljišta, s isključivom namerom da na njemu grade stambeno-poslovni kompleks, tzv. Grad na vodi«, ističe Savet.
Ni Milan Beko ne miruje. Početkom godine podneo je tužbu protiv Verice Barać za uvredu. Predsednica Saveta podseća »da je više od hiljadu malih akcionara Luke pre više od tri godine podnelo krivičnu prijavu za prevaru protiv članova uprave preduzeća u vreme preuzimanja akcija, međutim, taj postupak se za sve ove godine nije pomerio sa mrtve tačke. Međutim, zbog eventualne uvrede Milana Beka meni su u pretkrivičnom postupku zakazivali ročišta četiri puta za poslednja tri meseca, istovremeno dok po prijavi hiljadu akcionara za tri godine nije preduzeta nijedna procesna radnja«.

Savet se 29. aprila 2009. godine obratio Miljku Radisavljeviću, specijalnom tužiocu za organizovani kriminal, sa predlogom za sastanak na kojem bi se razmatrao način na koji izveštaji i inicijative Saveta mogu da pomognu radu tužilaštva u slučaju Luke Beograd, kao i u drugim slučajevima koje Savet prati. U pitanju je najmanje trideseto obraćanje Saveta za proteklih šest godina različitim instancama tužilaštva s informacijama, analizama, dokumentacijom, predlozima za saradnju i slično, na koje nikada nije stigao odgovor. Ovo, uz sve prethodno navedeno, čini splet direktnih povoda da Savet za borbu protiv korupcije u svoj Plan rada za 2010. godinu uvrsti podnošenje krivičnih prijava na osnovu do sada objavljenih izveštaja. Suštinski razlog, međutim, predsednica Saveta ovako objašnjava: »U institucijama u Srbiji ima vrlo dobrih profesionalaca i sposobnih ljudi, ali su one i dalje veoma zavisne od izvršne vlasti. Najveći problem je što se ta zavisnost vremenom nije smanjivala. Kad god su se dešavale promene u koalicijama koje su bile na vlasti, to se odražavalo i na sastav institucija. Ne postoje, dakle, elementarni preduslovi za njihov nezavisan rad, rad po zakonu, a ne po diktatu. Zbog toga je Savet odlučio da u vezi sa slučajevima o kojima je radio izveštaje, a koje je zatim nastavio da prati, podnese krivične prijave, kako bismo pomogli institucijama nadležnim da gone i sankcionišu krivična dela korupcije«.
Krivična prijava Saveta za borbu protiv korupcije protiv 17 lica za zloupotrebe prilikom preuzimanja akcija Luke Beograd podneta Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krajem maja ove godine, zapravo je prepričan Izveštaj o koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd, koji je tužilaštvu dostavljen još pre dve godine, i koji je, uprkos pritiscima Luke, sve vreme dostupan na internet prezentaciji Saveta. Jedina relevantna novina u odnosu na nebrojeno puta iznete činjenice jeste detaljan popis aktera: ministar privrede Predrag Bubalo, vlasnik »Worldfina« Milan Beko, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac, članovi Komisije Dejan Malinić, Đorđe Jovanović i Dušan Bajec, direktor i izvršni direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević i Goran Mrđa, direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac, predsednik, zamenik predsednika i članovi Upravnog odbora Luke Vladeta Čolić, Vladeta Blagojević, Mirko Vasiljević i Dušan Kosovac, predsednik i članovi Nadzornog odbora Danijel Cvjetićanin, Đorđe Mihovilović i Zorica Kostić-Jovanovski, i direktorica Luke Miroslava Drobac.
Na potezu je – država.

	Ivan Zlatić