Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja



Beograd, godina XXII (2010)	Br. 480-483	1. jul - 31. avgust 2010.

Čardak

Jedna od kula tvrđave Burg koja nadvisuje Nirnberg, grad u kojem je 1471. rođen Albreht Direr

Dok se roje misli o Srbima kao nebeskom narodu, Srbija leluja između drevne imperijalne veličine, neodređenog zbira »srpskih zemalja« i ostataka nekada zajedničke a potom razorene Jugoslavije.
Izgled države nije jasniji ni u žamoru »tranzicije«. Iz tiskanja raznih vodiča na tom putu teško se razaznaju vođe, goniči i vođeni ili gonjeni. I sam put obavija izmaglica.
Mada se priziva metafora o »čardaku ni na nebu, ni na zemlji«, Srbija je, ipak, nešto realno. Kao i sam čardak – osmatračnica, puškarnica ili »debeli lad« – ona stvarno postoji, opipljivo, mada s mutnim temeljem i okvirom.


	N. P.


Svaštalice Tužio sam Dinkića, jer me šalje u zatvor – Prvoslav Davinić Penzionerski bonus vredan kao kilogram jagnjetine – Jovan Krkobabić Sazrela sam za važne odluke – Milka Forcan Da je Tito živ, Vidić ne bi ni pomislio da igra rukom! – Joška Broz Aktivirao se krug Legijinih dobošara – Čedomir Jovanović



Nemogući izbori u svetskoj depresiji Dok svetski lideri i razni učenjaci nastavljaju da poriču realnost svetske depresije – čak i ne koriste tu reč – nemogući izbori, s kojima se suočava vlada za vladom, postaju sve prisutniji iz dana u dan Imanuel Volerstin



Nema ni starog ni novog modela tranzicije, postoje samo prazna obećanja Zašto je »stari model« tranzicije tek sada postao »neodrživ« ili »istrošen« i zašto se najavljuje »novi model«. Priče o »novom modelu« najčešće su bacanje narodu prašine u oči, smatra profesor Mlađen Kovačević Slavoljub Kačarević




Začarani trougao Na stranu to da li je srpski šef diplomatije delovao uverljivo prilikom izjavljivanja takvih stavova, kao i šta utisak stranih diplomata o iskrenosti Vuka Jeremića govori o građanima koje predstavlja, srpski mediji, međutim, po pravilu, ni ovaj put nisu preneli ministrovu izjavu kojom se izražava odnos Srbije prema žrtvama zločina tokom rata devedesetih Snežana Čongradin Vanredno stanje demokratije Gert Vilders, najveći dobitnik na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Holandiji, predstavlja paradigmu savremenog rasiste. U cilju odbrane ugrožene holandske demokratije najradije bi svakog useljenika ponaosob ogradio zidom; on bi u toj zemlji sproveo novi aparthejd Matja Stojanović Nema mira za radničke prvake Godinama smo pratili istrajnu i dramatičnu borbu radnika akcionara »Jugoremedije« i »Šinvoza«, koju su predvodili radnički prvaci Zdravko Deurić i Mita Lisica, protiv raznih mahinacija u privatizaciji njihovih preduzeća. Uz razna maltretiranja, u oba slučaja su nadležni sudovi raskinuli ugovore o privatizaciji, ali im je dalja sudbina različita Slavko Golić Anarhisti – kažnjeni pa oslobođeni Suđenje beogradskim »anarhistima«, održano 16. juna u beogradskoj Palati pravde, završeno je oslobađajućom presudom za sve optužene. Možda zbog velike medijske pažnje, ili zbog pritiska stručne i laičke javnosti, država Srbija je naprasno shvatila da je preterala u kvalifikaciji dela Persa Vučić Dani Sarajeva u Beogradu – 2010. Od 19. do 23. maja održani su, četvrti po redu, dani Sarajeva u Beogradu. Punih pet dana, na 16 mesta u gradu, uporedo se zbilo 27 događaja Vera Vujošević Hod po mukama patrijarha Irineja Niko ne zna zbog čega su čak i ozbiljniji komentatori smetnuli s uma reči patrijarha Irineja na dan njegovog ustoličenja: kazao je tad patrijarh da moramo prihvatiti realnost jer kakva je i kolika je, ovo je naša država. Nije isključeno da sam patrijarh nije bio svestan teškoća koje ga čekaju – barem ne svih. Od onda do danas stvari su se iskomplikovale Mirko Đorđević



»Telekom Srbija« između starog i novog modela tranzicije Odbor građana za praćenje namere Vlade Srbije da proda »Telekom Srbija« održao je 22. juna 2010. godine novu konferenciju za štampu u beogradskom Media centru Odbor za privrednu reformu Odbor građana za praćenje namere Vlade Srbije da proda »Telekom Srbija« obratio seOdboru skupštine Srbije za privredne reforme s ciljem da poslanike upozna s rezultatima svojih akcija i da ih zainteresuje za preokret u načinu na koji se transformiše Srbija Srpske telekomunikacije na prekretnici Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, umesto pred Skupštinu Srbije, odmah treba vratiti na javnu raspravu i pred sud javnosti mr Dragomir Vasiljević Organizator okruglog stola – UGS Nezavisnost, Granski sindikat telekomunikacija i saobraćaja i Sindikat »Telekom Srbija« Nezavisnost – Odbor povereništva Niš »Spremni smo da u takvom slučaju organizujemo generalni štrajk zaposlenih u ovoj grani koja, osim radnika ‘Telekoma’, obuhvata i zaposlene u železničkom, drumskom, vazdušnom i rečnom saobraćaju, kao i radnike PTT Srbije, Poštanske štedionice i ‘Telenora’. Prodaja bi bila veoma štetna po zaposlene i državu. Identičan stav o prodaji i stupanju u štrajk imaju i svi drugi, ‘kućni’ sindikati u ‘Telekomu Srbija’« Ako nema države, šta onda... Pod predsedništvom Verice Barać, Savet za borbu protiv korupcije podneo je, krajem maja t. g., Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv 17 lica zbog raznih zloupotreba. Umesto da nagađamo kakav će biti ishod ovog poteza, prikazaćemo glavne karakteristike ovog slučaja Ivan Zlatić



Dometi i granice kritičke misli u KPJ (SKJ) – Slučaj Vicko Krstulović Jedini mogući način održanja Jugoslavije Krstulović je vidio u homogenizaciji čitavog stanovništva u smislu doslovnog »bratstva i jedinstva«, te u izgradnji jedinstvene države ravnopravnih naroda u kojoj republičke granice ne bi imale gotovo nikakvu ulogu Josip Mihaljević



Meksički zaliv: mrtva priroda Teme nuklearnog naoružanja i globalnog zagađenja, u paketu sa klimatskim promenama, sličan su alarm. Obe se tiču ljudske (samo)destrukcije, delovanja nečeg pogubnog u čovekovoj prirodi što ga čini globalnim (samo)ubicom, jedino manje svesnim svoga činjenja od teroriste sa ulice nekog od gradova; ali i jedan i drugi su sopstveni i ubica i žrtva, i još ubica drugih Tatjana Jovanović Pobuna je ne samo moguća, nego i efektivna Upravo u vreme održavanja međunarodne konferencije »Kolaps neoliberalizma i socijalizam danas« u Zagrebu (3–8. maj) izdavačka kuća »Fraktura«, koja je vrlo agilna u publikovanju literature levičarskog usmerenja, objavila je knjigu pod naslovom Pravo na pobunu – Uvod u anatomiju građanskog otpora, dvojice istaknutih hrvatskih levičara Srećka Horvata i Igora Štiksa Zlatoje Martinov Lament nad Beogradom koji nisam zapisao kako ne bih od svog života bežao u ep Usnuo sam grad. Usnuo sam bogomolje i palate. Usnuo sam teatre oko trga na kome su recitovali pesnici. Usnuo sam krepke i lepo obučene stare ljude i žene u parkovima. Na klupama su ljubavnici dahom opijali jedno drugo Iz: Vladimir Pištalo, Milenijum u Beogradu Kako preživeti Aušvic? Na pitanje iz našeg naslova, na osnovu iskustva proživljenog u svom ranom detinjstvu (od četvrte do dvanaeste godine), odgovorio je Tomas Burgental, sudija Međunarodnog suda pravde Ujedinjenih nacija, u knjizi Dete sreće, koja se ovih dana pojavila na srpskom jeziku, u izdanju Beogradskog centra za ljudska prava, u prevodu Vojina Dimitrijevića i Jelene Radojković Ljubiša Vujošević



Spasenje ili prokletstvo Početkom januara 2001. godine Alan Greenspan, predsednik Američke federalne banke, prvi put je smanjio kamate na pozajmljeni novac s ciljem da probudi posustali rast društvenog prihoda i zaustavi pretnju u vidu recesije. NASDAQ, koji je već mesecima bio na silaznoj putanji, odmah je pokazao rast od 10 odsto. Ovako spektakularan prevrat svi zaposleni Njujorške berze pozdravili su burnim aplauzom i emocije su tada dostigle svoj vrhunac Iz: Pascal Bruckner, Beda prosperiteta Ćurka Zanimljivo je da uopšte nije prepoznata kao tuđica. »Doletela« nam je iz Amerike, dok ovo ime – jer ima ih više – duguje Turcima, odnosno Persijancima. Tačnije, u pitanju je reč onomatopeja praindoevropskog porekla. Rečju gurk/kurk prvobitno se u turskom nazivala kvočka (pa i danas je to jedno od dva njena korišćena imena), a tek potom i ćuran Olga Zirojević



Šta to (sve) znači kada se kaže: Zoran Đinđić je bio decizionista? Tekstom »Molnarova kritika Zorana Đinđića«, koji se pojavio u junskom broju Republike1 i kojim je osporila neke od mojih stavova iznetih u drugom delu teksta »Dva oblika političke recepcije ideja Karla Šmita u Srbiji« (objavljenom u aprilskom broju Republike), Vesna Pešić je otvorila polemiku o prirodi i karakteru politike koju je Đinđić kao premijer Srbije vodio od januara 2001. do marta 2003. Aleksandar Molnar



Bezobrazno bogatstvo, platani i mostovi Ljudi od pera snose za sve to golem dio krivice. Bilo bi dobro kad bi postojao poseban sud, ne samo onaj u Haagu, jedan još viši od njega, bolji i stroži od sudova časti što su poslije Drugog svjetskog rata u nas i u Evropi sudili kvislinškim piscima. Da takav sud osudi pred javnošću sve one koji su krivi za ovo što se dogodilo i da im prije svega navede imena Dragan Banjac