|
|
|
| |
|
 Zvuci
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Gustav
Klimt (1862-1918), Die
Sirenen, 1889.
|
|
|
|
|
|
Iz kruga pristalica premijera Koštunice, koji inače važi za ćutljivu
osobu, onomad je lansirana krilatica kako on pred čitavim svetom
diže glas za "čitavu oktavu" (zamalo da ga proglase srpskim
Oktavijanom). I s tim povišenim tonom, kako nas zasipaju bezmalo
svi mediji, obišao je prestonice sveta, gde je, vele, podviknuo
na šta nikada neće pristati kada je reč o Kosovu. Jedva da nešto
znamo o stvarnom odjeku toga "oktavisanja".
Zvuci koji stižu s drugih strana, mimo vlasti, kao da beleže silaznu
lestvicu oktave. Roptanje sirotinje, nezaposlenih, izbeglica, i
|
romor miliona apstinenata
s birališta i jesu neki zvuci, ali jedva da se čuju.
A između uzlazne i silazne oktave trešte razni zvuci, u decibelima,
koji sve zaglušuju. Usred kakofonije, i letnje žege, malo šta možemo
dokučiti od onoga šta se stvarno dešava i kuda ide Srbija. |
|
|
N. P.
|
|
|
|
|
|
| Svaštalice |
|
Svaštalice
Uvek sam bio za kompromise, ja sam muzičar, nisam policajac
– Jovica Stanišić
Tražimo više da bismo dobili manje – Mlađan
Dinkić
Srpski zatvori najbolji u regionu –
Zoran Stojković
Šteta je gubiti vreme na
tenderisanje – Velimir
Ilić
|
|
 |
| Svet |
|
Kako
se Latinska Amerika pomerila ulevo
Diskusija o levičarskom trendu Latinske Amerike poslednjih godina
odražava, naširoko, svu konfuziju o tome šta znači biti na levici
u dvadeset prvom veku. Konfuzija je u svim krilima svetskog političkog
mišljenja. Postoje različita objašnjenja ove konfuzije....
Imanuel Volerstin
|
|
|
| Zbivanja |
|
Pravda
spora a prevara hitra
Posle nedavne presude dva trgovinska suda, u Beogradu i Zrenjaninu,
u našoj javnosti mogao se steći utisak da je slučaj "Jugoremedija"
rešen, da je sudska pravda, mada spora, ipak dostižna. A kako stvari
zaista stoje?
Slavko Golić
Saopštenje
za javnost
Tokom proteklog vikenda preko četrdeset svetskih intelektualaca
i udruženja potpisalo je apel da se zaštiti "Jugoremedija".
Apel je poslat trgovinskim sudovima u Zrenjaninu i Beogradu, Ministarstvu
privrede, Agenciji za privatizaciju, Komisiji za hartije od vrednosti,
Centralnom registru hartija od vrednosti i Agenciji za privredne
registre...
Zdravko Deurić
|
|
|
|
|
| Događanja |
|
Od
Gazimestana do Brisela i nazad
Poslanici Skupštine Srbije otišli su na godišnji odmor. Pre toga
su završili još nekoliko važnih poslova, od kojih građanima sigurno
neće biti bolje. Možda je najbolje da se odmaraju što duže da se
i mi malo odmorimo, od njihovog posla...
Lidija Jovetić
Novi
stari direktor
Konačno rešena misterija Tijanićevih konkurenata za mesto generalnog
direktora RTS-a...
Filip Mladenović
Uvertira
novog totalitarizma
Zašto se u Srbiji i danas radikali amnestiraju, a građanske opcije
ponovo satanizuju...
Ivan Torov
Letnja
hibernacija
U letnjim danima ravnodušnom posmatraču Srbija liči na svaku drugu
državu u njenom okruženju. Sunčana lepota i toplota pokreću ljude
novim ritmom pa sve izgleda razdragano i novo. A ispod te šarene
slike odvija se društvena dinamika slična razbijenim kapima žive,
koje se u svom kretanju nakratko spajaju i razdvajaju, ali nikada
ne ostvaruju trajniju kohezijuna...
Dragica Stanojlović
Pretplata
& pohlepa
Kao što sam i očekivao, još uvek aktuelna transformacija RTS-a u
famozni, na sva usta hvaljeni javni servis ovih dana beleži svoje
neslućene vrhunce. Da budem precizniji, to se posebno odnosi na
sistem naplate televizijske pretplate uz račun za struju - zasnovan
na pouzdanom principu ljudske pohlepe...
Miloš Živković
|
|
|
| Dijalog |
|
Može
li Srbija postati ustavna država
Dva razgovora o novom ustavu: Novi ustav kao put izlaska iz haotičnog
stanja i ulaska u Evropsku uniju...
Olivija Rusovac
Treća
Srbija
Politička elita bi i te kako mogla da mobiliše građane Srbije da
se kroz izbore za ustavotvornu skupštinu uključe u proces donošenja
novog ustava. Samo treba otvoriti pitanja koja se nekoga ovde zaista
tiču. Samo treba reći da veza između hleba i ustava i te kako postoji...
Ivan Zlatić
Tranzicija
u Srbiji
Poslednji sudski procesi u zemljama bivše Jugoslavije, u kojima
se sud bavio pitanjem granice slobode mišljenja u odnosu na lična
dobra kao što su čast i ugled, govore o novom krugu progona slobodnog
mišljenja...
Lidija Jovetić
Tanja B. Lončar
|
|
|
| Kultura |
Šta
je bilo posle...
Povodom godišnjice smrti Miodraga Stanisavljevića, višegodišnjeg saradnika
i urednika Republike, objavljujemo ovaj tekst iz njegove književne
ostavštine...
Miodrag Stanisavljević
Globalizacija
- izbor ili nužnost
Negacija prava na promenu povlači i negaciju prava na toliko "cenjenu"
različitost u svetu gde je multikulturalnost najpopularnija mantra...
Uroš Jovanović
S
onu stranu nacionalizma i demokratije
Formalno-pravni izlivi naše privrženosti građanskim idejama i vrednostima
gotovo svakodnevno bivaju demantovani različitim oblicima ogoljene
netolerancije i autoritarnosti...
Srđan Nastasijević |
|
|
| Šta
čitate |
Odgovornost
za rat i razaranje Jugoslavije
Knjiga Individuum i nasilje - 1991: Otvorena
pisma protiv rata, sarajevskog profesora filozofije dr Gaja
Sekulića, obuhvata dve vrste dokumenata: Sekulićeva otvorena pisma
čelnicima tadašnje Jugoslavije i svih šest republika, kao i materijale
o radu Pretparlamenta Jugoslavije i Okruglog stola vlasti i opozicije
Jugoslavije...
Dragoš Ivanović
Sunovrat
jedne iluzije
Istoričari Nebojša Popović i Kosta Nikolić napisali su prilog za istoriju
koji omogućava da se pažljivije sagledaju neki politički procesi u
Srbiji za koje, s obzirom da se dešavaju pred našim očima, verujemo
da ih manje ili više dobro poznajemo...
O. R.
O
nacionalizmu u Rusiji
Mihail Riklin esejista i filozof, rukovodilac istraživačkih projekata
pri Filozofskom institutu Ruske akademije nauka, objavljivao je tokom
prethodne decenije u časopisu Lettre International
kritičke tekstove o stanju ruskog društva u tranziciji i objavio ih
u zasebnoj knjizi...
Zlatoje Martinov
Pravoslavni
fundamentalizam
U Moskvi je danas u modi da se govori o ruskoj specifičnosti, o tome
da Zapad za nas nije merilo, da mi imamo svoju sopstvenu, mnogovekovnu
tradiciju duhovnosti...
Iz: Mihail Riklin, Pisma
iz Moskve |
|
|
| Svakidašnjica |
Šumska
kuća
"Šumska kuća" ili vila "Danica", kako se prvobitno
zvala, podignuta je na Rudniku, kod Gornjeg Milanovca, pred sam Drugi
svetski rat. Sagradio ju je Josif Herman, građevinski preduzimač,
kao kuću za odmor svoje porodice...
Dragan Mišković
Bakšiš
Opet jedan turcizam koji je našao svoje mesto i u evropskim jezicima
i tu ostao u upotrebi do danas, a znači, kao i kod nas, poklon, napojnica,
mito...
Olga Zirojević |
|
|
|
|
|
