Globalizacija - izbor ili nužnost

Dilema da li želimo globalizaciju ili ne mora ustupiti mesto pitanju kakvu globalizaciju želimo

Dva osnovna idejna koncepta kompletnog civilizacijskog napretka jesu evolutivni i revolucionarni. Ova polazna stajališta ugrađena su posredno ili neposredno u teorijske i praktične konstrukcije razvoja svakog društva i moguće je utvrditi vezanost bilo kog modela društvenog razvoja za pomenute ideje. Razne političke zajednice pronalazile su različite puteve, motive i opravdanja vlastitog razvoja. Rezultat je globalni vrednosni pluralizam koji se manifestuje različitošću najpre političkih a potom ustavno-pravnih sistema. Ovo istinsko bogatstvo ljudske civilizacije - različitost, posledica je simultanog uticaja više faktora: od kulturno-istorijskih, ekonomskih, geografskih, političkih. Interakcija socijalnih (vrednosnih) miljea milenijumima je služila kao sredstvo autokorekcije onih društava spremnih da se suoče sa svojim slabostima. Ideja "novog svetskog poretka" nova je koliko i svet ali autentični civilizacijski trenutak omogućava najpotpuniju transformaciju mogućeg u realno stanje. Konačno su sazreli uslovi za najradikalnije promene koje su i koje će istovremeno zahvatiti sva moderna društva a ono što "globalizacijskoj viziji" daje specifičnu težinu jeste stepen efikasnosti kojom menja svet. Infrastrukturnu podršku toj ideji pružaju mas-mediji propagirajući masovnu kulturu i tehnološke inovacije koje doprinose lakšoj globalnoj komunikaciji i unifikaciji.

Zamke neoliberalizma

Biblija", može biti problem, jer nema odgovora šta će se desiti nastupanjem "maksimalne ekonomske iskorišćenosti" postojećeg ideološkog okvira? Kako amortizovati potrebe "suficitarnog razvoja" ako je "kraj istorije" došao? Da li to znači da neoliberalizam ima mogućnost "neograničene apsorpcije razvoja"? Da li je moguće hirurški razdvojiti ekonomsku i političku (čitaj: ideološku) evoluciju? Nije li onda "završetak istorije" samo "ideološko ledeno doba" koje treba da zaledi promenu? Nije li, naposletku, globalizacija humanistički supstrat neoliberalizma koji nas ubeđuje da iako različiti ipak možemo biti isti - potrošači? Radikalna tržišna logika nastala je, kako pomenuh, pod okriljem nacionalnih suverenih država (iako je išla na njihovu štetu i uz aktivan otpor) i zato je o

Izlaz

Kako pronaći izlaz? Teorija gotovo uvek ima odgovor na sve ali praksa upozorava na potrebu unošenja "ljudskog faktora" u sve teorijske kalkulacije. Rezultat je da teorijski odgovori postoje ali se praktična rešenja ne naziru. Jedan od onih koji su upregli svoje intelektualne kapacitete u pravcu pronalaženja konstruktivnog rešenja je i Dejvid Held. Held snažno optira za izgradnju nove sociodemokratske filozofije koja će uvažavati potrebe današnjice. Stoga on opravdano insistira na reviziji (a ne ukidanju) neoliberalizma, jasno stavljajući do znanja da dilema da li želimo globalizaciju ili ne mora ustupiti mesto pitanju kakvu globalizaciju želimo. Nepoznanica ostaje da li je u konkretnom slučaju moguće promeniti formu a da ne dotaknete suštinu. Međutim, Heldov doprinos je zaista nemerljiv jer nudi realistički ugao posmatranja stvarnosti, koji je raritetan.
Ideja sveta kao globalnog sela podrazumeva permanentnu interakciju svih njegovih sastavnih delova. Globalizacija kao paradigma aktuelnog ideološko-istorijskog trenutka nema potpuno indiferentan odnos prema potencijalnim pravcima razvoja "nemodernih" društava koja se nalaze na "rubu" zapadne civilizacije. Ogoljen do kraja, ovaj proces označava interferenciju velikih igrača na buduće pravce razvoja ostalih. Međutim, mešanjem "spolja" narušava se dinamika evolutivnog procesa unutar brojnih političkih zajednica čime je njihov razvoj stavljen u službu "globalnog razvoja". Gušenje procesa spontanog definisanja i redefinisanja kulturno-političkog identiteta vodi stvaranju osećanja kolektivne frustracije, koji je najveća prepreka globalnoj integraciji.
Brojni teoretičari se slažu da su antiglobalizam i alterglobalizam konglomerat često suprotstavljenih stavova čiji je zajednički imenitelj nepostojanje konstruktivnog rešenja koje će preuzeti primat nad globalističkom doktrinom. Pokret alterglobalizma je još uvek "protiv" globalizacije a ne "za" sadržinski određenu antiglobalizaciju. Ta destruktivnost ne dozvoljava izgradnju precizne strategije koja bi se obračunala sa svim problemima globalizacije.

Sistem vrednosti

Ako je "kraj istorije" vrednosna konstanta novog doba, onda je "sukob civilizacija" očekivana posledica zadatih ideoloških koordinata. Kako Fukujama ipak nije vidovnjak, ni Hantington ne može biti eksplanator nepostojećeg stanja (ne aludira se na hronologiju njihovih razmišljanja).
Granice moderne civilizacije su prilično striktno određene. Ivičnik civilizacije zove se sistem vrednosti. Lojalnost prethodno pomenutom je jedina ulaznica u "moderan svet sutrašnjice", a "civilizovanost" je genus proximus pluralističkog vrednosnog miljea. Društva zapadne civilizacije prigrlila su neopluralistički koncept društva koji podstiče različitost i na toj osnovi izgradila sopstvene modele sveukupnog razvoja. Ovaj koncept insistira na koegzistenciji mnoštva samoorganizovanih društvenih grupa na temelju zajedničkih interesa pri čemu svaki pojedinac istovremeno može pripadati većem broju skupina. Tako, recimo, jedan hirurg pored toga što je lekar može bit član lovačkog društva, sportskog kluba, kluba književnika itd., i može iz svake od navedenih perspektiva da traži društveno priznanje onih vrednosti za koje se grupe kojima pripada zalažu. Jedino ograničenje njegovih prava čine ustavno zajamčena prava drugih. Politički, kulturološki i ekonomski paterni samo su refleksija stepena civilizacijske svesti koji se najjednostavnije može odrediti kao skup nepisanih pravila koja determinišu interpersonalno i socijalno ponašanje. Drugim rečima, svaki model političkog, ekonomskog i kulturnog ponašanja direktna je posledica stupnja civilizacijskog razvoja i nemoguće je istovremeno negovati koncepte navedenih oblasti razvoja koji odgovaraju različitim nivoima civilizacijske svesti. Primera radi, danas ne postoji društvo koje je rasadnik liberalnih ideja a u kojem su zaprežna kola osnovno transportno sredstvo. Ne postoje skokovi u civilizacijskom razvoju i ideološki okvir uvek kreira onaj normativni.
Dugačak je put od stvaranja demokratije (kao univerzalno priznatog ideala) do njenog praktikovanja. Mnoga društva bi taj proces rado obrnula da mogu ali ih "vrednosni procepi" unutar njih opominju da pažljivije prouče "uputstvo za primenu".