Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVIII (2006)

386-387

1- 31. avgust 2006.

Republika

Zbivanja

Slučaj "Jugoremedija" danas

Pravda spora a prevara hitra

Slavko Golić

Posle nedavne presude dva trgovinska suda, u Beogradu i Zrenjaninu (po prvoj se raskida kupoprodajni ugovor između Akcijskog fonda Republike Srbije i "Jake 80" iz Radoviša (Makedonija) o kupovini 41,93% vrednosti zrenjaninske fabrike lekova "Jugoremedija", a po drugoj presudi poništava se dokapitalizacija iste firme metodom konverzije duga u kapital-akcije), u našoj javnosti mogao se steći utisak da je slučaj "Jugoremedija" rešen, da je sudska pravda, mada spora, ipak dostižna. A kako stvari zaista stoje?

Spor i sukob

Republika već tri godine prati zbivanja oko "Jugoremedije" ali nije na odmet, i zbog vremenske distance i zbog složenosti i važnosti "slučaja", da se ponečega i podsetimo...
Uglednu zrenjaninsku fabriku lekova (do ratne 1991. kada su se još vodili validni statistički podaci bila je vodeći privredni subjekt u tada još snažnoj zrenjaninskoj privredi, s efektima od blizu 20 miliona maraka izvoza) septembra 2002. godine, metodom aukcijske prodaje, za nepunih milijardu dinara (oko 16 miliona dolara) kupila je do tada

malo poznata farmaceutska kuća "Jaka 80" iz Radoviša vlasnika Jovice Stefanovića Ninija. Vlasnika naši novinari uobičajeno nazivaju "kontroverzni biznismen iz Niša", a u trenutku kupovine nalazio se na Interpolovoj poternici...
Dolazak u Zrenjanin povlači novi menadžment (direktor Aleksandar Radovanović), konstituisanje Skupštine akcionara, novi statut, preregistraciju iz DOO u AD. Padaju obećanja o velikoj poslovnoj budućnosti firme: novi lekovi i preparati, izvoz u Rusiju, rad u tri smene! To idilično vreme kratko je trajalo i počinju da se naslućuju prvi nesporazumi između radnika akcionara i rukovodstva. Sa svega 41,93% vlasništva, dakle manjinskim vlasništvom, brzo se istiskuju radnici akcionari iz Upravnog odbora. Svega šest meseci po

kupovini udela, Skupština akcionara donosi odluku o konverziji navodnog duga prema "Jaki 80" (isti vlasnik) u kapital, odnosno akcije (20%), što Trgovinski sud u Zrenjaninu registruje i tako Stefanović postaje većinski vlasnik sa 62%. Ovom finansijskom operacijom trebalo je ubiti još jednu "muvu" i ovo prikazati kao investiciono ulaganje, na šta je osnovni ugovor striktno obavezivao veličinom sume i vremenom investiranja (360 miliona dinara za 24 meseca). Mali akcionari tuže menadžment i spor se tek sada okončava.
Radnici akcionari prvi put štrajkuju krajem decembra 2003. tražeći veće plate po pojedinačnom i kolektivnom ugovoru. U znak protesta nekolicina se vezuje lancima za fabričku kapiju da simbolično i živo pokaže sudbinsku vezanost za svoju firmu. Svi kasniji događaji potvrdiće ovu poruku.
Drugi štajk, od maja do avgusta 2004, s istim zahtevima Štrajkačkog odbora, dovešće do kulminacije sukoba dve suprotstavljene strane, do dramatičnih događaja i odmazde prema radnicima akcionarima, kao krajnjom posledicom.
Sporazum nije postignut, menadžment sve ovo naziva pobunom, uključuju se inspekcija rada i sudovi, menadžment demonstrativno napušta fabriku, sa sudskom odlukom izvršenja opet ulazi u nju, pa izlazi... Vrhunac sukoba nastaje 19. avgusta 2004, kada se uz pomoć velikog broja privatnog obezbeđenja iz Beograda, policije i stotinu žandara izbacuju radnici akcionari iz fabričkog kruga, četvoricu radnika policija hapsi, MUP zabranjuje javno okupljanje. Odmazda sledi - otpuštanje 142 radnika koji su i danas, dve godine kasnije, na ulici! Međutim, oni ni tada ne miruju već pred nadležnim sudovima štrajkom glađu, javnim protestima, tribinama, nastupima na elektronskim medijima neprestano podsećaju javnost na svoja prava.

Sudanije

Navedeni dramatični događaji, u raznim oblicima, preseliće se u sudove. Menadžment je poveo parnicu protiv sindikalne organizacije i Štrajkačkog odbora, optužujući da je štrajk nelegalan, što opštinski sudija Borivoje Gajić i dosuđuje! Ipak, Okružni sud odbacuje tužbu smatrajući da su sudovi nenadležni u ovakvim slučajevima. Tužba je trebala radnike akcionare dodatno da optereti krivicom za navodno izgubljenu dobit i za naknadu štete.
Svi otpušteni radnici poveli su radni spor, navodeći da su nelegalno otpušteni. U prilog im idu i nalazi Inspekcije rada u Zrenjaninu, ali menadžment radije plaća kazne i čak javno u medijima drsko prkosi državi, navodeći da ih nikad neće primiti.
Ovaj mamutski spor, sa 142 aktera, podeljen je u osam grupa, s osam postupajućih sudija. Jedna sudinica već je presudila u korist menadžmenta, ali pošto su različite parnice vezane zakonom spojenih sudova, treba očekivati da će nastavak ići, nadamo se, u suprotnom smeru.
Poseban apsurd predstavlja krivični postupak protiv četvorice radnika akcionara, koji je u toku, optuženih da su prilikom sukoba sa preko 200 "gorila", policajaca i žandara ugrožavali javni red i sigurnost, uz zaprećenu kaznu od dve do pet godina zatvora. Kada te bije trostruka sila u sopstvenom dvorištu, i kao radnika i kao suvlasnika, postavlja se pitanje kakva je to država.
Krivični postupak se vodi i protiv nekadašnjeg i sadašnjeg direktora (A. Radovanović i Z. Marković). Njima se stavlja na teret zloupotreba službenog položaja. Način na koji Zoran Đuran zastupa tužbu odškrinuo je malo više "vrata" sudskoj pravdi. Uvođenjem novih svedoka, dobijanjem novih saznanja optužnica se može proširiti. Na ročištima, na kojima prisustvuje i po stotinak radnika, dotaklo se i krupnijih stvari: kako su se sazivale skupštine, ima li falsifikata, kako se manipulisalo procentima, zastupničkim izjavama, kako se krivotvorilo. Imponuje ozbiljnost tužioca i sudije Petra Kiša da se dođe do istine.

Najave novih prevara

I, konačno, vraćamo se na dve presude iz uvoda ovog teksta. Obe se tiču zakonitosti vlasništva u fabrici.
Presuda Trgovinskog suda u Beogradu (sudija Natalija Pejić-Kordić) nalaže raskid Ugovora o kupovini udela metodom javne aukcije između "AD Jaka 80" i Akcijskog fonda, raskid ugovora o investicionom ulaganju, uvode se privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja, brisanje u registracionom ulošku kod Trgovinskog suda u Zrenjaninu, sve do pravosnažnog okončanja parnice. Osnov za poništenje Ugovora sudija je našla u neispunjenju jedne od bitnih stavki iz Ugovora o investicionom ulaganju, nepostojanju bankovne garancije, koja je bila obavezujuća i kojom je država obavezivala kupca na razvoj firme.
Nakon ovakve presude pomenuti biznismen Jovica Stefanović otkazuje punomoć advokatima, dakle ne želi da primi presudu, te ona "putuje" dugim međunarodnim vezama, gde se jedinice vremena računaju mesecima, jer želi da dobije na vremenu. U Nišu, gde je preregistrovano preduzeće, zakazuje se sednica Skupštine akcionara za 7. avgust, sa predlogom nove dokapitalizacije! Ide se na pokušaj da menadžment, uvećavajući cene akcija, pojedinačno ugovorno otkupi akcije od malih akcionara.
Odluka Trgovinskog suda u Zrenjaninu (sudija Matilda Momčilović) odnosi se na parnicu u kojoj su, još od podnošenja tužbe februara 2004, mali akcionari osporavali validnost upisa u sudski registar vrednosti konvertovanog duga "AD Jugoremedija" prema "AD Jaka 80", od oko 20%, čijim pripajanjem je Stefanović postao većinski vlasnik. Put do sadašnje presude je bio tegoban. Trgovinski sud u Zrenjaninu (ista sudinica) odbio je zahtev za poništaj, Viši trgovinski sud u Beogradu (sudija Goran Kljajević) je to potvrdio, da bi se posle revizije kod Vrhovnog suda u Beogradu (sudija Dragiša Slijepčević) uvažili argumenti, povrede prava i povrede procedure. Sada sudinica Matilda Momčilović odlučuje pozitivno i obrazlaže sledećim manjkavostima: sporan je datum (ne)održane Skupštine akcionara. Skupština je održana 20. 05. 2003, a odluke su datirane 17. 06. 2003, sporni su i izvodi iz originalnog zapisnika, a najbitnije, što ne piše u presudi, mali akcionari su dovedeni u zabludu jer bi glasajući za ovaj predlog svoj većinski udeo svesno smanjili na manjinski. I za ovu presudu postoji jedna pravna zamka. Ukoliko menadžment ne podnese žalbu Višem trgovinskom sudu neće se primenjivati privremena mera jer je sud okončan. Moći će se vršiti promene u vlasničkoj strukturi, sledi pomenuta skupština u Nišu! Sledi li, opet, nova runda prevara i preganjanja?

Mali akcionari su novi element strukture našeg društva, nastao posle privatizacije u takozvanim tranzicionim vremenima. Zrenjaninska grupa radnika akcionara prepoznala je problem, koristi sve vrste nenasilnog pritiska i kroz institucije pravnog sistema besprimernom istrajnošću traži zaštitu svog vlasništva i prava na rad u fabrici čiji je suvlasnik. Oni traže pravo na pristojan život, pravo da se kao građani organizuju i utiču na društvena zbivanja. Veruju da mogu da kreiraju sopstveni život. Poseduju i smisao za samoorganizovanje; formirali su Udruženje radnika akcionara na nivou čitave zemlje. Shvatili su i potrebu donošenja novog ustava, i to ne na bilo koji način. Podneli su peticiju s osam hiljada potpisa za izbore za ustavotvornu skupštinu. Razumeju da novi ustav treba da garantuje pravo na život i neprikosnoveno pravo na svojinu. Zato bi istinsko razrešenje slučaja "Jugoremedije" bilo jedino tada kada radnici uđu u svoju fabriku i nastave rad i slobodno raspolažu svojim akcijama. To bi bila jedna istinska simbolična vertikala sudske pravde i realne mogućnosti demokratije u Srbiji.


	Zbivanja	Saopštenje za javnost

Republika