Od Gazimestana do Brisela i nazad

Poslanici Skupštine Srbije otišli su na godišnji odmor. Pre toga su završili još nekoliko važnih poslova, od kojih građanima sigurno neće biti bolje. Možda je najbolje da se odmaraju što duže da se i mi malo odmorimo, od njihovog posla. Poslednje dane proveli su u raspravama o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, četvrtog po redu, što je na kraju dovelo do toga da će Nezavisno udruženje novinara Srbije tražiti novi zakon. Miloševićev ministar informisanja Aleksandar Vučić koji je, zahvaljujući najrestriktivnijem zakonu u istoriji Srbije, gasio i uništavao neposlušne medije u ono doba, sada je opet sa skupštinske govornice u dugim raspravama sejao mržnju i uvrede. Sreća da je po kalendaru usledio odmor, da se malo raščisti vazduh nad Srbijom. Do drugih vrsta pročišćenja još je daleko.

Dolasci, odlasci, smene ili...

Sa važnih mesta u pravosuđu padaju neposlušni, odnosno moralni i profesionalni. U toku jula otišli su Mioljub Vitorović, donedavni zamenik specijalnog tužioca, te Gordana Čolić, suspendovana tužiteljka Trećeg opštinskog javnog tužilaštva. Spisak se izgleda tu neće okončati, a ono što ova dva slučaja do sada spaja jeste moralno i profesionalno postupanje, te konstatacija ministra pravde Zorana Stojkovića da stručnjaci dolaze i odlaze. Gordana Čolić javnosti je poznata po tome što je odbila da učestvuje u sankcionisanju Vladana Batića, a Mioljub Vitorović je vodio niz postupaka, od saslušavanja Dejana Milenkovića Bagzija u postupku za dobijanje statusa svedoka saradnika, do procesa za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Ono što ga je koštalo reizbora je upravo završna reč koju je dao u ovom procesu: "Sve što sam rekao u svojoj završnoj reči isto je ono što bi i moji prijatelji raznih struka, oni koji su ostali u ovoj zemlji, oni koji su ovu zemlju napustili, rekli Miloševiću samo da su za to imali priliku. Među njima su i tadašnji specijalni tužilac za organizovani kriminal Jovan Prijić i moj kolega koji je optužnicu i napisao, zamenik tužioca - danas zamenik tužioca za ratne zločine - Veselin Mrdak", rekao je u specijalnom intervjuu za beogradsko Vreme Vitorović, koji je priznati stručnjak ne samo u svojoj zemlji nego poznat i u regionu. "U društvu u kom ne postoji sistem vrednosti, moral je individualna kategorija i sada je potpuno jasno da ovaj specijalni tužilac i ja nemamo isti vrednosni model. Iz toga jasno sledi i to da mi ne možemo više biti u istom timu", rekao je Vitorović za Vreme i time sasvim jasno poručio da se iza njegove smene ne krije samo banalna priča o dolasku i odlasku, kako je to nekoliko dana kasnije opisao ministar Stojković, već da je suština mnogo ozbiljnija, a od toga hoće li u društvu biti prihvaćen jedan ili drugi vrednosni stav zavisi i budućnost društva samog.

Mladić, Brisel i kuhinja

realizaciju pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom. Izveštaj koji bi, prema najavama iz Brisela, mogao dovesti do nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i bez izručivanja haškog begunca Ratka Mladića predstavljen je na margini zasedanja šefova diplomatija EU. Koštunica je u Briselu razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Finske i Nemačke, visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i komesarom za proširenje Evropske unije Olijem Renom. U šturom saopštenju se navodi da će Akcioni plan "omogućiti da se, uz partnersku saradnju sa EU, završe sve obaveze prema Haškom tribunalu". Najvažnija je lociranje i hapšenje ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića koji se, prema uverenju evropskih zvaničnika, skriva u Srbiji. Posle Koštunice, u Briselu je boravio i predsednik Srbije Boris Tadić. Evropska komisija predstavila je u Briselu novi
		Gustav Klimt, Sapho, 1880-1890.

Gazimestan, opet

Vidovdan, Gazimestan, Gračanica, osamnaest godina posle Miloševićevog ratnohuškačkog pohoda 1989, ove godine je ponovo aktiviran stari mit, za dnevno-političke potrebe. Vojislav Koštunica se vratio da uduva malo svežeg vazduha u žar zgarišta koje je ostalo nakon svega. Pozdravilo ga je ono malo Srba što ih je tamo ostalo, dok je mnogo više huškača sa bezbedne daljine činilo svitu koja ga je pratila na ovom putu. "Svaki Srbin mora znati da je Kosovo i Metohija uvek bilo i zauvek će biti deo Srbije", istakao je ovom prilikom premijer Srbije Vojislav Koštunica.
"Kosovo i Metohija i u budućnosti treba da ostane ono što je bilo u prošlosti - naša duhovna i kulturna kolevka, naš srpski Jerusalim. Ono što je za jevrejski narod bio Jerusalim, to je Kosovo i Metohija za srpski narod. Cela Srbija je jedan hram, a Kosovo je oltar tog hrama. Hrama bez oltara nema, kao što nema Srbije bez Kosova", rekao je episkop raško-prizrenski Artemije na centralnoj proslavi Vidovdana, jednog od najznačajnijih srpskih verskih praznika, na liturgiji u manastiru Gračanica.
Skup je održan uz budnu pratnju međunarodnih oružanih snaga, a pripadnici kosovske policijske službe uhapsili su tog dana u južnom delu Kosova i Metohije i na administrativnom prelazu Merdare 116 članova pokreta Samoopredeljenje zbog blokade puteva koja je organizovana povodom dolaska predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice.

Boris Tadić na turneji po bivšim republikama

Dok je Koštunica bio na Kosovu Tadić je obilazio bivše republike, a sada zemlje u okruženju. Prva stanica na turneji bila je nezavisna Crna Gora. Svirane su himne i postrojen počasni bataljon u Podgorici. Susret na najvišem nivou. I poruka da je razlaz mogao izgledati i tako. Iz Podgorice je Tadić otputovao u Zagreb, odande sa Mesićem u Knin. I podsetio da se Srbi tamo još nisu vratili. Odande u Sarajevo. Turneja je okončana u Skoplju, a iskorišćena je da se poprave odnosi, te poruči da je ideja o nezavisnom Kosovu loša za ceo region.
Srbija se protivi nezavisnosti Kosova ne samo zbog te zemlje, već i zbog regiona.
"Nezavisnost Kosova mogla bi da bude uzrok destabilizacije, ne samo balkanskih nego i nekih drugih država. Srbija na Kosovu brani svoja legitimna, demokratska i međunarodna prava i niko ne može da posreduje da bi se ona njih odrekla", rekao je predsednik Srbije, obraćajući se novinarima na Cetinju posle razgovora s Filipom Vujanovićem. On je negirao tvrdnje da izaslanik UN za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari ima pripremljen predlog uslovne nezavisnosti Pokrajine.
Tadić je rekao da će se Srbija u budućnosti suočiti s više teških pitanja, a Kosovo je jedno od njih, ali ona ima kapacitet da rešava svoje probleme, tako da će i pitanje Kosova rešavati u skladu sa svojim demokratskim kapacitetima.

Pregovori u Beču

Fatmir Seidiu, Agim Čeku, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, lideri albanske i srpske etničke zajednice, oštro sukobljene bar četvrt veka na Kosovu, prvi put su seli za jedan pregovarački sto, u ponedeljak 24. jula u Beču. Počeli su završni razgovori o budućnosti nekadašnje autonomne pokrajine u okviru Srbije, a pod patronatom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Marti Ahtisari, predsedavajući skupa, kojem su prethodili višemesečni susreti eksperata s obe strane, verovatno nije iznenađen maksimalističkim zahtevima lidera dve etničke zajednice na početku razgovora. Albanci traže suvereno Kosovo, a Srbi nude sve osim suverenosti. Predlozi političkih lidera i Albanaca i Srba više su namenjeni domaćoj, nego međunarodnoj zajednici. Realno, pregovori tek treba da uslede, a julski sastanak je tek nagoveštaj ozbiljnih razgovora koji su najavljeni za početak avgusta, kako bi se do kraja ove godine došlo do trajnijeg rešenja za prostor koji bar četvrt veka živi u nekoj vrsti ratnog stanja. Nebrojene žrtve i uništena materijalna bogatstva, osiromašena i devastirana teritorija, dosadašnji su bilans sukoba koji je inicirao i kasniji raspad SFRJ. Normalizacija odnosa i samog života na ovom prostoru biće dug i težak proces, što se već može videti na onim prostorima nekadašnje Jugoslavije gde se do političkih rešenja došlo mnogo pre, ali je politički sporazum preduslov da bilo šta počne.