Treća Srbija

Hleb i ustav

Da nisam bio toliko bogat, mogao sam biti sjajan čovek.
"Građanin Kejn", Orson Vels, 1941.

Ustavopisački proces se, izgleda, zahuktava. Pravni ekspertski tim vladajuće koalicije, na čelu s ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoranom Lončarom, intenzivno se poslednjih par nedelja sastajao s istim takvim timom Demokratske stranke, koji vodi Dragor Hiber, ne bi li uskladili jedinstven nacrt novog ustava, s kojim će zatim izići pred opozicionu SRS i Vladi lojalnu SPS. Govoreći o radu na dokumentu koji bi morao (ili se možda varam?) da odvoji Srbiju od godina raspleta i utemelji je kao demokratsku državu, ustavopisci i mediji kao ključna pitanja izdvajaju izbor predsednika republike (direktno ili u parlamentu?), teritoriju (sa ili bez Kosova?), preambulu o građanskoj ili narodnoj državi, te prava narodskih manjina, decentralizaciju i veća ovlašćenja lokalnim samoupravama i tome slično. O svojini ni reči.
Govoreći o načinu donošenja novog ustava, gospodin Hiber (odskorašnji predsednik Saveta za borbu protiv korupcije opštine Vračar, dugogodišnji pravni savetnik u "Telekomu", "Dunavu" i ostalim poslovima braće Petrović), jada se, pred zanemelom javnošću, da je on lično zagovornik ustavnog diskontinuiteta (nepoštovanje drakonskih odredbi Slobinog Ustava o ustavnim promenama), čak ne isključuje ni varijantu donošenja ustava preko izbora za ustavotvornu skupštinu, ali su problem građani, koji za donošenje ustava nisu zainteresovani; srpska politička elita prosto mora i oko ustava sama da se iscenka u parlamentu, jer depresivne građane, pritisnute tranzicionim mukama, zanima samo ono što se maže na hleb. To jest, svojina.

... Tad ne kazah za lažljive oči

društvena imovina. Prošle jeseni Unija je dostavila predsedniku Narodne skupštine osam i po hiljada potpisa građana koji su podržali ovu inicijativu. Od Skupštine nisu dobili nikakav odgovor. Formalnopravno, verovatno ga nije trebalo ni očekivati, jer je tek sto hiljada potpisa zakonski minimum da bi se srpska skupština izjasnila o narodnoj inicijativi (ništa manje drakonska odredba od Slobinih pravila za ustavne promene). Ipak, inicijativa jasno govori da su građani za donošenje novog ustava i te kako zainteresovani. Ono što ih odbija od debate o ustavu jeste insistiranje na pitanjima koja s njihovim životima uglavnom nemaju nikakve veze. Ako, na primer, građanin Čačka,
		Gustav Klimt, Der Park , 1909-1910.

Dobar zalogaj

Politička elita bi i te kako mogla da mobiliše građane Srbije da se kroz izbore za ustavotvornu skupštinu uključe u proces donošenja novog ustava. Samo treba otvoriti pitanja koja se nekoga ovde zaista tiču. Samo treba reći da veza između hleba i ustava i te kako postoji. Činjenica da se radi o istoj onoj garnituri političara koja je kroz privatizaciju dozvolila pranje kapitala pokradenog tokom devedesetih jasno govori da je njihova namera potpuno suprotna - da se novim ustavom, koji će usput, mimo naročite pažnje političke elite i medija, regulisati i svojinu, zacementira legalizacija pljačke. Posao je gotov, monopoli formirani. Građane interesuje samo ono što se maže na hleb, naravno - isto interesuje i Beka, Miškovića, Đunića, Hamovića... Njima je neophodan ustav koji će ukinuti društvenu svojinu i sada zaštititi privatnu - njihovu!
Mazanje na hleb ne interesuje jedino ustavopisce, jer će samo tako omogućiti svojim privatnicima da nas na kraju sve namažu na 'leba i u slast progutaju. Građanski ili nacionalno, svejedno je.