Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Šapat

Ophrvani ličnim i zajedničkim nevoljama, u čemu ne oskudevamo, ponekad nam promaknu i krupne promene, poput dolaska proleća.
Produžetak dana, sve više svetla, bujanje bilja, poj slavuja, cvrkut lasta... odvraćaju pažnju s turobne stvarnosti, potiskuju na suprotnu stranu, dok nas ne opomenu i prirodne nepogode: oluje, poplave, erupcije vulkana...
U odgonetanju zamršenih životnih prilika, društvenih i prirodnih, prema drevnom verovanju, uzdamo se ponekad i u šapat ’tice.


	N. P.


Svaštalice Kada Vlada ne bi prodavala državne kompanije, Srbija bi bila onda komunistička, a ne moderna zemlja sa tržišnom ekonomijom – Mirko Cvetković Lično mi je krivo što Srbija nema bolju opoziciju – Mlađan Dinkić Moja je ambicija da pobedim Borisa Tadića, makar u mesnoj zajednici –Tomislav Nikolić U Srbiji nema ozbiljnih univerziteta i smatram da bi najbolje bilo sve ih raspustiti – Vladimir Glišin



Pobednici i gubitnici u izraelsko-palestinskom zastoju SvSvako onaj ko misli da će biti bilo kakve značajne promene u status quo odnosima Izraela i Palestine pati od mnogobrojnih zabluda. Izraelska vlada je odlučno protiv stvaranja palestinske države, čak i slabe palestinske države, a ovaj stav ima podršku velike većine izraelskih Jevreja. Palestinski lideri su više podeljeni. Ali čak i najsusretljiviji nisu voljni ni da razmotre nešto manje od države unutar granica iz 1967. s Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom Imanuel Volerstin



Neprolazno prelazno Poigravanje rečima, zna se, ne haje za logiku. Suprotno je elementarnoj logici da jedno stanje društva nazivamo i prelaznim, kao što je »tranzicija«, a istovremeno nam se ono čini – neprolaznim. I među žurnalistima, kojima nisu baš strani razni verbalni kalamburi, izražava se čuđenje zbog njenog predugog trajanja u Srbiji, poput »gladne godine«. Šta li se to toliko oteglo? Nebojša Popov




Povodom procesa anarhistima Zašto se njima uopšte sudi? Sudi im se zato što su hteli da na jedan simboličan način pruže podršku grčkom građaninu Teodorisu, koji je štrajkovao glađu u grčkom zatvoru u kojem je držan bez optužnice. Sve se dešavalo u okviru međunarodne akcije u kojoj su u najmanje deset evropskih država učestvovali simpatizeri Teodorisa Priredila Persa Vučić Anti-anti-fa – po haustorima Devetog aprila u kraju Beograda u kojem stanuje Bojan Đ. osvanuo je plakat pretećeg sadržaja. Greh Bojana Đ. je, kako piše na plakatu, što pripada Anarhosindikalnoj inicijativi ASI Olivija Rusovac Borbena maska nihilizma Predsednik Srpske napredne stranke je nedavno izjavio da je dosta agonije i da je vreme za promene. Koraci koji su posle usledili, milion potpisa građana koji su za vanredne izbore, nisu izazvali nikakvu reakciju kod apatičnog stanovništva. Intervju koji je bivši premijer i predsednik minorne opozicione stranke dao medijima imao je još manje odjeka u javnosti Dragica Stanojlović Solidarnost đaka, studenata i radnika Srednjoškolci i studenti održali su 23. aprila još jedan zajednički protest povodom predstojećih izmena Zakona o visokom obrazovanju. Okupljanje je počelo u 14 časova na platou ispred Filozofskog fakulteta Jelena Veljić



Privredni i kulturni patriotizam Povodom pisma grupe intelektualaca predsedniku Republike a u vezi s odlukom Vlade o prodaji »Telekoma«, redakcije Republike i Balkan magazina, smatrajući da je reč o preduzeću od izuzetnog javnog interesa, pozvale su predstavnike vlasti i potpisnike pisma na »okrugli sto« o temi »Da li prodati ‘Telekom’«, u beogradskom Medija centru, 15. aprila N. P. – S. K. Štrajk prekinut, problemi ostali Članovi Štrajkačkog odbora i funkcioneri sindikata »Srboleka« u sredu 24. marta dobili su pismene odluke vlasnika firme Jovice Stefanovića-Ninija da se vrate na posao, čime je poslodavac posle dugog natezanja priznao da je odluka o davanju otkaza radnicima u štrajku bila nezakonita. Ovo priznanje se ne bi desilo da prethodno Inspekcija rada nije donela rešenje po žalbi 12 radnika Siniša Jelovac Radnici – varani pa klevetanii Problemi u »Zastavi elektro« krenuli su krajem 2008. godine, kada je preduzeće zbog lopovluka i loše uprave pod kontrolom Ranka Dejanovića izgubilo poslovno-tehničku saradnju sa multinacionalnom kompanijom »Delphi«, praktično jedini posao koji su radili tokom prethodne dve godine Ivan Zlatić



Kojim putem ka vladavini zakona Bitna ustavna i stvarna različitost mesta pravosuđa u komunističkim državama nastala je uspostavljanjem tzv. jedinstva državne vlasti, uz ideološku dominaciju jednostranačkog parlamenta, bez ikakvih formalnih elemenata parlamentarne demokratije, što je ne samo u stvarnom već i u normativnom smislu odlučujuće uticalo na gubitak nezavisnosti i samostalnost sudstva i sudija i stvorilo rđavu naviku pokornosti, u boljem slučaju poslušnosti Vesna Rakić-Vodinelić



Prostor u kretanju Kada je Nikola Dobrović došao u oslobođeni Beograd krajem 1944, sa pobedničkim partizanima, nije sumnjao u svoju nadu da je njegov trenutak konačno došao. Četrdesetsedmogodišnji arhitekta uživao je značajnu reputaciju u Jugoslaviji, kao jedan od najvernijih zastupnika modernizma, a imao je i određenu međunarodnu reputaciju Vladimir Kulić



Teorijski doprinos reafirmaciji antifašizma Pojave falsifikovanja novije srpske istorije, rehabilitovanje ovejanih ratnih zločinaca i saradnika nemačkih nacista te njihovo proglašavanje za istaknute ličnosti srpske prošlosti stvorili su društvenu klimu u kojoj je bilo moguće tolerisanje grupa i pojedinaca koji su u našoj javnosti otvoreno zagovarali nasilje i govor mržnje i afirmisali klerofašističke ideje Zlatoje Martinov Tkanine sa Orijenta Nazivi nekoliko lepih orijentalnih tkanina stigli su nam, takođe, preko Arapa, Persijanaca i Turaka, ali i sa evropskih prostora. Tako je atlas (arap. tils.mn. atlas – gladak, uglađen) – sjajna svilena tkanina, posredstvom Arapa, stigao, u 15. veku u Italiju Olga Zirojević



Praktički humanizam Andrije Krešića Knjiga Andrije Krešića Humanizam i kritičko mišljenje u zajedničkom izdanju Službenog glasnika i Republike bila je povod za organizovanje dva razgovora o filozofskom humanizmu Andrije Krešića i o zanimljivoj vezi i interakciji između jedne plodne biografije i istorijskih tokova, odnosno zbivanja u kojima je autor bio neposredan svedok i akter... Priredio Z. M.



Nagvaždala po meri naroda Nedavno se razboritim pismom javio Aranđel Šijanović, čitalac iz Mataruške Banje. Gospodin Šijanović je pohvalio rubriku i Republiku, a u dodatku se obraća i nama i jednoj beogradskoj RTV. Ukratko, Aranđelu smetaju nacionalne penzije i u tome nije usamljen, a TV kojoj se obratio zamera »što mnogo obećava a malo daje«, podseća ga »na RTS i političare«, a posebno ga nervira »tračerska, dosadna i za Srbiju veoma štetna emisija...« Dragan Banjac