Prvo, zašto se njima uopšte sudi? Sudi im se zato što su hteli da na jedan simboličan način pruže podršku grčkom građaninu Teodorisu, koji je štrajkovao glađu u grčkom zatvoru u kojem je držan bez optužnice. Sve se dešavalo u okviru međunarodne akcije u kojoj su u najmanje deset evropskih država učestvovali simpatizeri Teodorisa. Grčke vlasti su ga pustile na slobodu dva dana nakon tih protesta u svetu. Koliko je poznato, niko od tamošnjih učesnika u protestu nije ni za šta odgovarao.
Grupa mladih ljudi kojima se danas sudi u Beogradu pridružila se toj akciji tako što je jednim simboličnim činom u tri sata noću pred grčkom ambasadom zapalila dve pivske flaše sa benzinom. Jedna od tih flaša bačena je na trotoar a druga na zid ambasade. Njihov plan bio je da privuku pažnju, pri tom pazeći da u blizini ne bude ljudi i da ne bude ugrožena ničija imovina. Deo zapaljenog benzina je sa zida na koji je bačen jednog trenutka, protivno njihovom planu, zahvatio ragastov prozora; tu vatru su ugasili ljudi iz obližnje kafane, tako što su na nju polili jednu flašu vode a šteta na prozoru procenjena je na dve hiljade dinara. Grčka ambasada nije se pridružila gonjenju niti je tražila da se naknadi šteta. Za ovaj postupak protiv Trivunca i drugih podignuta je neverovatna optužnica za vrlo teško krivično delo međunarodnog terorizma, koji je u istoj glavi krivičnog zakonika u kojoj su i najteža krivična dela, npr. genocid. Pošto je u javnosti ovo izazvalo pravi šok i bilo od strane i laičke i stručne javnosti ocenjeno kao pravosudni skandal, tužilaštvo je bilo prinuđeno da odustane od ove neverovatne optužbe, ali tek pošto se o tome oglasio sekretar Ministarstva pravde, g. Homen, iako on nije nadležan da se o tome izjašnjava, te tako njegova izjava predstavlja mešanje izvršne i sudske vlasti u sudstvo.
Umesto da se izmenjenom optužnicom čitava farsa prekine, optuženima se sada na teret stavlja podjednako apsurdno krivično delo: ugrožavanje života ljudi i imovine velikog obima. U zakonu se imovinom velikog obima smatra imovina vrednosti veća od milion dinara. Pored svega, u dokaznom postupku utvrđeno je da dvojica optuženih kritične noći nisu uopšte bila na licu mesta. Jedan od okrivljenih žalio se da je tokom postupka nad njim vršena tortura, u cilju iznuđivanja lažnog priznanja da je posedovao dve ručne bombe i da je imao nameru da njima ubije grčkog konzula. Druga optužena je na sudu izjavila da je zapisnik o njenom saslušanju kod istražnog sudije falsifikovan, tako što su unošeni podaci o činjenicama koje su njoj potpuno nepoznate. Tu se pre svega radi o imenima optuženih (Savića i Mitrovića, op. P. V.) za koje ona danas ne priznaje da imaju ikakve veza s događajima sa grčkom ambasadom. To je svedokinja koja je odmah nakon lišenja slobode ocenjena kao labilna i podložna zastrašivanju.
Drugi okrivljeni, Vulović, boluje od epilepsije i u zatvorskim uslovima je tokom šestomesečnog pritvora doživeo trideset epileptičnih napada. Prvi epileptičan napad doživeo je dva dana nakon lišavanja slobode i pre nego što je saslušan.
Neshvatljivi su upornost, nestručnost, zlonamernost i nezakonitost postupka koji je vođen. Umesto da se bar nakon protesta javnosti zbog očigledne šikane nad ovim ljudima ceo slučaj zatvori i prizna očigledna greška, tužilaštvo sada to pokušava da prikrije jednom drugom, podjednako apsurdnom optužnicom. Optuženi su u zatvoru proveli skoro pola godine a tokom tog perioda njihovo pritvaranje je obrazlagano navodnom težinom dela, a težina dela pogrešnom kvalifikacijom međunarodnog terorizma.
Naravno da paljenje benzina na ulicama, pa i u tri sata noću, kada na ulicama nema nikog, ima elemente protivpravnosti, ali takvi slučajevi pravilnom primenom zakona mogli bi da se okarakterišu kao prekršaj protiv javnog reda i mira, kao što su, na primer, novogodišnje bacanje petardi ili pucanje u vazduh, za koje je predviđena maksimalna zatvorska kazna od šezdeset dana. Dakle, kazna koju su oni tri puta izdržali. Postupak prema njima, po mišljenju Trivunca, politički je motivisan. Da je Trivunac u pravu pokazuje citirana izjava g. Homena koji je sebi dozvolio da se kao pripadnik izvršne vlasti meša u rad tužilaštva i suda, čime je povredio ustavni princip podele vlasti. Nemoguće je objasniti te političke motive, tj. u ime kakvih političkih ciljeva je organizovana ova pravosudna farsa.
S obzirom na dosadašnje postupke i držanje tužilaštva i suda, skoro da je izvesno da su oni rešeni da jedan potpuno neosnovan postupak, vođen na nezakonit način, dovedu do kraja i za nešto osude ove ljude, jer su očigledno nesposobni da priznaju svoje greške i propuste, tako da sada jedna greška povlači drugu i oni će u tome istrajati. Iskreno se nadam da nisam u pravu.