Zadruga »Res publica« tradicionalno održava svoje godišnje skupštine krajem novembra. Na njima se ocenjuju rezultati postignuti u prethodnoj godini, kritikuju propusti, a pohvaljuju uspesi i utvrđuju smernice za dalji rad. Tako je i ove godine, 20. novembra, u Beogradu, održana Deveta godišnja skupština Zadruge na kojoj su pretresena osnovna pitanja iz delokruga njenog rada.
Direktor Zadruge Zlatoje Martinov, koji je na to mesto izabran posle smrti našeg dugogodišnjeg upravnika Dragoša Ivanovića, naglasio je da je trenutna materijalno-finansijska situacija u Zadruzi stabilna zahvaljujući sredstvima prenetim iz prethodne godine i realizaciji projekata o vrednostima u kulturi, koje su finansirali CCFD iz Pariza i Balkan Trust for Democracy, beogradska filijala nemačkog Marshall fonda. Naše finansijsko stanje, nastavak dosadašnje saradnje, potpisivanje ugovora o saradnji sa »Jugoremedijom« iz Zrenjanina i eventualna realizacija projekta o afirmaciji evropskih vrednosti u lokalnoj samoupravi, u saradnji sa Evropskom komisijom, daju nam garanciju da u 2010. godini budemo finansijski relativno bezbrižni. Međutim, vremena su takva, istakao je Martinov, da će Zadruga biti prinuđena da, pored lista Republika, oživi i pokrene još neke »proizvodne linije« (izdavanje knjiga, video-produkcija, intelektualne usluge drugim pravnim licima), uz pomoć mladih ljudi i dobrih projekata, i uz proširenje članstva Zadruge.
Glavni urednik Republike Nebojša Popov započeo je svoj izveštaj konstatacijom da je ranijih godina uvek bilo otvoreno pitanje da li ćemo opstati, a da se sada isto pitanje pojavljuje u obliku: kako opstati. On je naglasio da ideološki obrazac Srbije blokira promene u mnogim segmentima društva, pa i u informacijama, politici i kulturi. Koalicija na vlasti blokira sve krupnije promene u zemlji, a glavne probleme ostavlja »van zemlje«. To dovodi u nezgodnu situaciju ne samo kritičare nego i moguće kreatore naše realnosti jer je integraciju u Evropu nemoguće ostvariti ukoliko ona nema uporišta u zemlji. Pitanje »gde su uporišta za promene?« ostaje i dalje otvoreno. Republika se posvetila promeni vrednosnog sistema posle 2000. godine. Ova tema se još zahuktava jer je problem ozbiljan i još nedovoljno istražen. U privredi je uzela maha tendencija gašenja proizvodnje, pod imenom deindustrijalizacije, koja nadilazi do sada goruće probleme korupcije, mafijaštva, zaduživanja, privrednog kriminala i ukidanja radnih mesta, odnosno ugrožavanja ljudske egzistencije. Koji akteri vode deindustrijalizaciju, a ko bi, nasuprot njima, mogao da održi i nastavi proizvodnju?
O ovim i drugim pitanjima redovno raspravljamo na sastancima Redakcije. Krug naših saradnika i sastav Redakcije nisu baš onakvi kakve želimo, ali se i u takvoj situaciji mora raditi na istraživanju privrede, društva i lokalne samouprave, zbog čega ćemo morati da proširimo krug saradnika. Razmišljamo i o pokretanju nove, Pete edicije Republike, koja je izlazila i u Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS/Jugoslaviji, DFJ/FNRJ/SFRJ/SRJ/SCG i konačno u Republici Srbiji. Poslednja edicija u kontinuitetu od punih 20 godina. Na pokretanju, kreiranju, osmišljavanju, sadržaju i dizajnu nove edicije Republike morali bi darade i novi urednici i novi saradnici, i da se pokreću i realizuju novi projekti. Na pragu smo oživljavanja i obnove zamrle video-produkcije iniciranjem video-eseja (pri kraju je intervju sa filozofom Andrijom Krešićem o filozofskim kretanjima od polovine 20. veka do naših dana), a dobrodošle bi i nove knjige i drugi oblici intelektualne proizvodnje.
Nakon što je predsednica Nadzornog odbora Vera Vujošević izvestila skup o tome da u Zadruzi »Res publica«, u periodu između dve skupštine, nije bilo poslovno-finansijskih prekršaja rukovodećih organa Zadruge, otvorena je diskusija o prihvaćenim izveštajima, u kojoj je, pored podrške dosadašnjem radu Zadruge, bilo i nekih novih ideja koje su se i idejno i sadržajno uklopile u mozaik već planirane strategije daljeg razvoja naše Zadruge.

	Ljubiša Vujošević