Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Jugoremedija

Drama srpske tranzicije svedena na krimi-rubrike

Temi „Bitni problemi srpske tranzicije na primeru Jugoremedije i sličnih preduzeća” biće posvećena konferencija za novinare koju 6. februara u podne organizuje Republika i na kojoj će govoriti sociolog dr Nebojša Popov, advokati i radnici Jugoremedije. Da li stečaj Jugoremedije vodi ka njenoj likvidaciji ili rešavanju problema?

Olivija Rusovac

Republika deset godina prati događaje u vezi sa Jugoremedijom, nekada uspešnim preduzećem, upropaštenom privatizacijom kada je palo u ruke jednom „kontroverznom biznismenu“. Pisala je i o brojnim drugim preduzećima koje su bile žrtve tranzicije i čija iskustva upotpunjuju sliku jednog istorijskog promašaja – pustošenja privrede, stalnog rasta nezaposlenih, materijalne i duhovne bede. U Jugoremediji su se tokom decenije ređali činovi drame u kojima su se smanjivale tragedija i nada. Još se ne zna kakav će biti rasplet ne samo ove desetogodišnje drame. Da li će trijumfovati bezobzirni koncept deindustrijalizacije maskiran finansijskim špekulacijama ili će se neko upitati da li ovde išta znače pravo na život, rad i svojinu, vrednosti koje sadrži Povelja Ujedinjenih nacija, koja se ovih dana stalno spominje. Da li su UN važne samo zbog stolice Kosova u toj svetskoj organizaciji ili su važna i neka druga načela? Uostalom, ove vrednosti implicitno su sadržane i u zahtevu Evroske unije o preispiivanju spornih privatizacija, među kojima je i Jugoremedija. Pitanje je kako je vlast razu-mela taj zahtev. Prethodna ga je sakrila od javnosti. Šta će uraditi nova? Da li će ga svesti na administrativnu meru i povod za obračun sa bivšom vlašću, da li će u propalim preduzećima samo tražiti kriminalce i slati ih hitno pred sud, ili će taj zahtev shvatiti kao podsticaj za preispitivane tokova i odgovornosti za sve veće nazadovanje privrede i rastuću nezaposlenost (sada je ona 33 odsto) i za socijalno i duhovno propadanje. O pripremi predstojeće konferencije razgovarano je u redakciji Republike koju su posetili sociolog dr Nebojša Popov, advokat Slobodan Tomić, iz Jugoremedije Zdravko Deurić, Branislav Markuš, Vladimir Pecikoza i Milana Zlokas direktorka Penfarme.

Dva nova suđenja i njihov tok

Dva su nova događaja nakon letošnjeg hapše-nja, a potom puštanja na slobodu Zdravka Deurića, nekadašnjeg predvodnika radničkih protesta u Jugoremediji, a potom VD direktora, i Milane Zlokas, direktorke Penfarme, pogona koji su radnici podigli sopstvenim sredstvima. Prvi događaj je otvaranje stečajnog postupka nad Jugoremedijom pred Privrednim sudom u Zrenjaninu, 27. decembra 2012, na zahtev Hypo Alpe Adria Banke. Drugi događaj je proces pred Privrednim sudom u Beogradu koji se vodi po tužbi Jugoremedije protiv države.
Suđenje u Zrenjaninu ostaće upamćeno po primeni policijske sile nad radnicima koji su

želeli da prate postupak. Oni su odstranjeni iz sudnice. I novinari su najpre morali da napuste sudnicu, da bi im, posle telefonske komunikacije sudije sa predsednikom suda bilo dozvoljeno da prate suđenje, pri čemu su legitimisani. Zabranjeno je im da snimaju tok suđenja /dopušten je samo jedan snimak/. Mada u višenacionalnoj sredini u kojoj su u zvaničnoj upotrebi osim srpskog, mađarski slovački i rusinski jezik, sudija je pokazala ne samo neosetljivost nego i elementrarno nepoštovanje ustava, jer joj nije ni na pamet palo da pita da li postoji potreba za prevođenjem.
		Milan Konjović, Iz Trikoteksta, 1950.

To je učinila tek na primedbu advokata Slobodana Tomića. Stečajni postupak nad Jugoremedijom nije morao da bude otvoren, ali se to ipak desilo uprkos atmosferi poptpune nepripremljenosti sudije i konfuziji koja je nastala zbog odstranjivanja javnosti. O zbrazanom suđenju svedoči izjava sudije da se sud priprema za ročište 15 minuta pre njegovog početka, zbog čega advokat Tomić ne može da dobije kompletne spise koje je ranije trebalo da primi. Sudija je smatrala da su podaci iz tih spisa advokatu i onako posredno poznati, pa ih mu je kasnije samo pročitala. Već i to je bilo dovoljno za odlaganje suđenja, ali se ono nastavilo, jer je bilo očigledno da zadatak mora biti obavljen. Kao razlog za pokretanje stečaja sudija je u obzir uzela samo jedan uslov – blokadu u dužem periodu, iako Zakon o stečaju dopušta da se u obzir uzmu i drugi uslovi. Ona je odbacila advokatovu intervenciju da se uključi i drugi uslov, a to je prezaduženost. Tada bi se, naime, videlo da je imovina Jugoremedije, čak i bez licenci, neuporedivo veća od duga i da u tom slučaju nema razloga za stečaj. Tomić takvo vođenje postupka ocenjuje kao likvidaciju, dok Popov kaže da se radi o intenciji ka likvidaciji, a ne ka rešavanju problema.
Jugoremediji predstoje još dva ročišta u Zrenjaninu, 8. februara i 29. aprila, na kojima će se ispitati finansijsko poslovanje preduzeća i potraživanja. Jugoremedija ima vremena da dotle sačini plan reorganizacije, ali to još ne znači da će izbeći likvidaciju.
Drugi novi momenat tiče se tužbe Jugoremedije protiv države. S obzirom da je Jugoremedija u stečaju, ona više ne može da bude tužilac. Iz ovoga postaje jasnije zašo je stečaj morao svakako da bude proglašen. Ulogu tužilaca će preuzeti Luxol farmacija i Penfarma kao akcionari Jugoremedije koji su takođe pretrpeli štetu zbog postupaka države. Zbog novonastale situacije pripremno ročište pred Privrednim sudom u Beogradu (24. Januara) je odloženo za 14. mart. U međuvremenu, svi tuženi – država Srbija, Agencija za privatizaciju i Centralni registar hartija od vrednosti negirali su da su odgovorni za štetu koju su pretrpeli Jugoremedija i njeni akcionari.

Dr Nebojša Popov je rekao da uprkos neizvesnostima nikako ne treba pristati da se problem Jugoremedije i sličnih preduzeća svede na kriminalističke rubrke i afere o hapšenjima i likvidiranjima. Za Srbiju je najvažnije pitanje na čemu počiva tranzicija u zemlji i da li postoji ustavni i zakonski konsesualni okvir za tu tranziciju, i to ne samo tokom minulih godina i sada, nego i za budućnost. Iako je tokom 200 godina od kako Srbija nastaje bilo različitih ideja i principa kako da se organizuju država, privreda, društvo i kultura, tu istoriju re-dukuju oni koji hoće da problem tranzicije svedu na kriminalističku rubriku, i u tome je naša drama, rekao je Popov.

Posle policijske istrage u Jugoremediji, Zdravku Deuriću, koji je postao najistaknutija figura protesta radnika i oporavka Jugoremedije, rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu privremeno su oduzeti stanovi /da ironija bude veća, sva tri stana imaju ukupno oko 68m2/. Obrazloženje je da imovina porodice Deurić prevazilazi primanja. Žalba kojom Deurić dokumentuje da su stanovi kupiljeni posle prodaje nasledstva supruge i svog nasledstva odbačena je. Za ovaj problem suština nije u tome što su stanovi oduzeti, nego što su oduzeti u aferi Jugoremedija, čime se stvara utisak da je Deurić te stanove uzeo Jugoremediji, odnosno, kako sud sugeriše, stekao kriminalom. Deurić nije optužen, pa je jasno da se odluka o privremenom oduzimanju stanova zasniva na konstrukciji i montaži.