Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Srbija čeka promene

Je li bilo izbora?

U bučnoj kampanji za majske izbore svi su govorili o promenama koje su zemlji nužne - ako promena ne bude Srbija nakon izbora neće više biti ista zemlja - i sada se upravo to nameće. Govori se o povratku u devedesete i promene uistinu odlaze u drugi plan. Barem one bitne i neophodne u svim segmentima društvenog života.

Personalno je smene bilo na čelu države, ali se ne nazire stvarni pomak. Ona „rak-rana” a to je Kosovo, a reči su Ćosićeve, je tu i ništa se ne menja. Svi znaju da tako dugo neće moći i niko da kaže kako bi trebalo - izjave zvaničnika su sibilinski zagonetne i sve stoji. Nova Vlada nije mnogo nova jer su izabranici decenijama na političkoj sceni. Presvlačenje i „preletanja” su nešto svakodnevno pa iako je to čudno i čudovišno, niko se tome ne čudi i svi primaju to kao nešto normalno. Najdosledniji je prvi ministar Vlade I. Dačić. On čuva i sledi ideju i dobar deo prakse svog oca političkog S. Miloševića. Bivši predsednik B. Tadić je ostao „bez teksta” a u DS je haos i malo je verovatno da će to na dobro izaći jer partija se pokazuje ne samo u pobedama već i u porazima.
Srbija čeka promene a ovo u Vojvodini i oko nje zbunilo je čak i pesimiste koji i ne očekuju neke veće promene - ali i optimiste.
Izbori su u Vojvodini bili raspisani uredno po slovu Ustava i važećeg Statuta AP Vojvodine i pobedila je DS sa B. Pajtićem na čelu. Oni mogu da formiraju Vladu u Novom Sadu ali ne ide - Dačić je uporan da sistem vlasti bude upodobljen onom u Beogradu. A Srbija ima dve vlade, jednu u Beogradu drugu i to zakonitu u Novom Sadu. Oni koji su dobili na izborima moraju otići a gubitnici - uz neverovatne kombinacije - treba da budu na vlasti u Vojvodini. Legalizuje se tako neka vrste puča i to nepoznatog do sad. Čelnici Vojvodine pominju mogućnost da stečene i zakonite pozicije brane čak i protestnim mitinzima pa i snagom policijskih efektiva. Niko ne zna kako će to ići - prvi ministar u Vladi Srbije je i ministar policije. Neko kao da hoće da Vojvodina bude problem a u njoj nema ni jedne ozbiljnije političke partije koja bi zagovarala separatizam. Bilo je obećanja da će Vojvodina biti „lokomotiva” promena a sada ovo - čak je i T. Nikolić u kampanji pominjao tu lokomotivu - i sada smo tu gde smo. Nekome je zaista stalo da Vojvodina bude „srce Srbije” a znamo kako to dalje ide. U postojećem Ustavu Srbije piše da se u svakoj situaciji mora poštovati volja građana - i šta je sad ovo. Na to pitanje nema odgovora bez stvarnih promena a one - blago rečeno - kasne i niko ih ni na horizontu ne vidi. Ni u unutrašnjoj ni u spoljnoj politici. Podgreva se medijska priča o spasonosnim ruskim parama, ali te i takve ruske pare niko još video nije - osim ako V. Putin nešto ne donese jer se njegova poseta Srbiji već najavljuje. Može se ovo stanje u Vojvodini i ovako „menjati” kako to Dačić hoće, ali se onda nameće pitanje čemu onda izbori. To pitanje već otvoreno postavljaju mnogi ne samo u Novom Sadu već i u širom zbunjene Srbije. Srbija čeka promene a čeka ih i Vojvodina jer ovako autonomija je samo na određeno vreme. A to vreme zavisi od fantastičnih kombinacija u kojima gubitnici mogu biti pobednici.
U momentu kad boli ona „rak-rana” kosovska kako se izrazio i sam D. Ćosić, ovo s Vojvodinom nikom dobra doneti neće. Sve je u Srbiji moguće posebno kada promene kasne ili ih uopšte nema - a nema ih. Nova Vlada tražeći famoznih sto dana, ali i ovo je dovoljno da se vidi ima li promena ili nema -a njih nema. Novi izbori u Pokrajini su mogući no nije jasno ništa - da li će volja građana nešto značiti ili neće kao ovo sada. U Vojvodini velikih problema nema, ali je nekom stalo da ih ima. Neće na dobro izaći ako se ovako nastavi. Dobićemo ono što ne žele čak ni oni - sigurno ne žele - koji ovo oko Vojvodine mute. Zar nam je malo bilo nevolja s jednim „srcem” onim kosovskim. Još nije kasno da se sve reši a rešenje je moguće - poštovati volju građana. Ali ko zna kakva „rešenja” već drugi imaju na umu. Ukida se ministarstvo za Kosovo a neki kao da u ovom slučaju priželjkuju neko ministarstvo za Vojvodinu ili nešto slično.
Mnogima u Vladi I. Dačića koja već vlada i nije do promena njima je u ovom momentu do problema i „problema” - tako se lakše vlada.

Crkva je jasna i glasna

U SPC naravno niko i ne pomišlja na neke promene a ona je sve aktivnija i kao crkva i kao nesumnjivi politički faktor. Patrijarh srpski Irinej se muči da objasni zašto papa rimski ne može u Srbiju. Može ali i to ali je jasno, nije više zagonetno. Nisu svi u Sinodu i Saboru oko toga u ovom momentu saglasni, ali i pored patrijarhove volje da papa dođe ima i onog

drugog. „Tu je i stav ruskog patrijarha a on neće da dođe ako papa dođe, a nama je - kaže patrijarh Irinej - do ruskog stava veoma stalno”. Problem je - kao i ono oko sve aktivnijeg Artemija - politički. Aktuelna Vlada ukida Ministarstvo vera - to je dobro - i oko toga, i ne samo oko toga, nisu saglasni mitropolit Amfilohije i bački vladika Irinej. Artemije je da se ne ukida jer novac je išao preko tog ministarstva a novac je đavo - videli smo sve to u aferi Artemije. Inače sam patrijarh Irinej je aktivan. On se oko formiranja Vlade direktno uključio u formiranje Vlade. Iako mu i državni i crkveni Ustav ne daju
		Biserka Rajčić: Kolaži

pravo na to. On je lično predlagao ministarku vera jer je iz „svešteničke porodice”. Jesenje redovno zasedanje Sabora biće burno. Artemije i ne pomišlja na pokajanje a stvar pred sudovima nije izvesna jer i tu Vlada može da dobije reč na svoj način. Da se nešto menja o tome u Crkvi niko i ne razmišlja, veza s Vladom je tradicionalno dobra i te su institucije vezane kao pupčanom vrpcom. SPC ima i svoj stav oko ovog u Vojvodini, i izrazio ga je uticajni mitropolit Amfilohije koji u svemu što se događa u Vojvodini vidi separatizam kao i legendarni doktor Koštunica. I oni ne mogu bez „problema” jer se tako lakše održati na političkoj sceni. A sama SPC ima na pretek problema koje ne rešava ili ih zataškava, a sigurno najveći je sve ovo oko Artemija. Raščinjeni vladika kosovski služi sa svojima pod vladičanskom panagijom i ni jednu odluku Sinoda i Sabora ne priznaje.
Srbiji je - kažu zlobnici - bez promena najbolje i tako misle i Vlada i mnogi u Crkvi - tako se lakše vlada.

Zapis o verskim slobodama u Srbiji

Negativan je izveštaj godišnji američke administracije o verskim slobodama u Srbiji. Navodno nema ih mnogo, i Vlada je kriva za stanje a da je i Crkva kriva za to stanje to se ne naglašava. Stvari stoje jednostavnije. U Srbiji nešto može biti zakonito - u domenu verskih sloboda - ali protivustavno. I obrnuto. Neke crkve i verske zajednice imaju uistinu punu slobodu, ali neke su drugoga reda ili sasvim skrajnute. U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama se pominju tradicionalne zajednice a druge zakon i ne prepoznaje. Male verske zajednice s kod nas nazivaju pogrdno sekte i tu traje nesporazum. Neke su privilegovane a neke ne mogu na teritoriji Srbije ni da se organizuju. SPC ima svoje eparhije na teritorijama brojnih država, ali neke iz tih država ovde ne mogu da se registruju. Ono oko Makedonske crkve znamo - to opterećuje ne samo crkvene već i međudržavne odnose. Isto je i sa Crnom Gorom. U Makedoniji imamo i ona funkcioniše u neskladu s državnim vlastima. To je arhiepiskopija pod jurisdikcijom SPC i tako dalje. Ustav Srbije jemči svima punu slobodu verovanja i organizovanja, ali imamo ne jednu - kako u Zakonu stoji - crkvu pravoslavnu i ne jednu nego dve Islamske zajednice. To je to da nešto jeste po Ustavu ali i po Zakonu. Svi problemi izviru iz toga i nema ni naznaka da će nova Vlada nešto tu učiniti. I crkve i sve verske zajednice bi trebalo vratiti u okvire Ustava - i onda ne bi bilo nesporazuma kakve sada imamo.
A da je verovati ili neverovati privatna stvar građana, o tome u Srbiji niko i ne razmišlja niti to pominje.