Jugoremedija tužila državu

Šteta preko 111 miliona evra

U petak 27. aprila u medija centru održana je konferencija za štampu na kojoj je javnosti predočena tužba Jugoremedije  protiv države za nakandu ogrmone materijalne štete nastale tokom nezakonite privatizacije ove firme kao i neodgovarajućeg odnosa države prema drastičnom upropašćavanju  imovine Jugoremedije. Šteta preko 111 miliona evra.
Jasenka Golić, pravnik Jugoremedije i Slobodan Tomić advokat koji zastupa Jugoremediju, prezentovali su glavne elemente iz tužbe koju Republika donosi  u celini kao svojevrsni dokument o jednom vremenu beščašća i jednoj državi koja je svojim ponašanjem prema ovoj privatizaciji odgovorna za štetu koja se procenjuje  na preko 111 miliona evra! 
Najbolju ocenu te odgovornosti izneo je sociolog Nebojša Popov iz čijeg izlaganja prenosimo najvažnije akcente: „Pre godinu dana razgovarali smo o nezakonitoj privatizaciji Jugoremedije i njenim posledicama. Podsticaj za taj razgovor nije bila samo situacija u Jugoremediji, nego i inicijativa iz Brisela da se ispita neuspešna privatizacija u 24 preduzeća. Republička vlada je izjavila da će tom pitanju pristupiti ozbiljno, da će preduzeti sve potrebne mere, sprovesti istragu i organizovati suđenje. Nameravali smo da povedemo raspravu o svim aspektima privatizacije, ali do toga nije došlo. Stavljen je embargo na inicijativu iz Brisela, a dopis koji je upućen vladi čak je sklonjen od novinara. Najveći deo medija i novinara poštovao je embargo. Njega više nema, ali je neizvesno da li će biti javne rasprave, a od toga zavisi šta će biti ubuduće. Jer nije reč samo o neposrednim počiniocima krivičnih dela i o krivično pravnoj odgovornosti za raspolaganje svojinom.
Postoji i odgovornost izvršne vlasti koja je, počev od vlade Zorana Živkovića, preko Koštuničine do Cvetkovićeve, tolerisala i štitila počinioce krivičnih dela. I zakonodavna vlast snosi odgovornost jer nije vodila računa kako se primenjuju zakoni, što ilustruje podatak da se Odbor za privredu Skupštine Srbije ni jednom nije sastao.
Postoji oblik odgovornosti za raspolaganje svojinom koju nazivamo društvenom i istorijskom, i ona nastaje kada je su na delu deindustrijalizacija, opadanje proizvodnje i špekulacije. Posledica takvih pojava su masovna nezaposlenost, sirotinja i beda. Uz to, naporedo sa štancovanjem bahatih vlastodržaca, nastaje „građevinski materijal“ za totalitarne sisteme.
Zbog toga što su na delu mahinacije, razumna je zabrinutost za ono što će biti nadalje u Srbiji, ali i u okruženju. Zato intervenciju iz Brisela u vezi sa ispitivanjem privatizacija ne treba smatrati administrativnom i tehničkom intervencijom u procesu pregovora o priključivanju Evropi, nego njenom zabrinutošću zbog društvenih procesa koji se dešavaju u zemlji koja želi da postane njena članica, i koje Evropa ne želi u svom okrilju“.