Početna stana
  
 
 
   
Nezadovoljstvo podsticajima poljoprivrede

Država protiv seljaka

Nije sporno što aktuelna agrarna politika ukida subvenciju „davanje po hektaru“, već što nova raspodela agrarnog buđeta novac namenjen poljoprivredi preliva prerađivačima, dok su krajnje minimalizovana ulaganja u razvoj

Tek početkom marta obelodanjena raspodela agrarnog budžeta je izazvala proteste nekoliko paorskih udruženja i nadovezala se na opšteseljačko ogorčenje nikad skromnijom državnom podrškom poljoprivredi. Obrazlažući budžet početkom decembra premijer Cvetković je ustvrdio da će se za agrar izdvojiti pet odsto, kada su seljaci pročitali Zakon videli su da je agraru namenjeno tek 2,43 odsto državne kase; nikad manje. Država se tu nije zaustavila, već je raspodelu novca odredila tako da najviše koristi od podsticaja imaju agrarnoprerađivačke kompanije- tajkuni.

Subvencije odabranima
Za agrar se izdvaja samo 22,6 milijardi dinara (205 miliona evra), pa je premijer u budžet uvrstio i samostalne prihode Ministarstva poljoprivrede (doprinose za zaštitu od visokih voda, za koriščenje voda, takse za zaštitu šuma, nadoknada za zagađenje voda, priliv od izdavanja državnog zemljišta...) procenivši ih čak na 26,3 milijarde dinara mada su prošle godine iznosili 10,6 a prethodne tek 5,7 i tako u zbiru došao do predizborno poželjnih 49 milijardi i pet odsto ukupnog državnog buđeta. Međutim, ovi prihodi imaju zakonski precizno definisano utrošenje na zaštitu od voda, podizanje i negovanje šuma, uređenje zemljišta.., i ne mogu se preusmeriti ni na subvencije, ni u razvojne kredite.
Inicijalni razlog nezadovoljstva je premalo para, dodatni način raspodele.
Pre šest godina poljoprivredi je bilo namenjeno 18 milijardi dinara ( 270 miliona evra), 4,98 odsto državnog budžeta. Od tada se udeo agrarnog budžeta kontinuirano smanjuje, naročito

u četiri poslednje sezone od kada vladu predvodi Demokratska stranka. Prethodne godine, davano je 14.000 dinara subvencije po hektaru obrađivane površine ali, kako para nema dovoljno, obuhvaćeno je samo 81.000 od oko 782.000 statistički evidentiranih poljoprivrednih domaćinstava. Ranijih sezona obuhvat je bio još i manji. Setom uslova, vlada ograničava dostupnost subvencija i stoga paori zagovaraju da se podrška poljoprivredi reguliše kao u Evropskoj uniji- zakonom i sa rokom važenja od sedam godina. U nas je uloga izvršnih organa prenaglašena i zloupotrebljava se tako što se uredbama i odlukama novac usmerava onoj agrarnoj podgrupi koja u aktuelnoj vlasti ima najveštije lobiste.
Koliko je ovogodišnja podrška  mala vidi

 
Isplata sledeće godine
Malo novca iz ovogodišnjeg minimalnog agrarnog buđeta će dospeti do seljaka. Krajem januara je isplaćeno 18 milijardi dinara prošlogodišnjih obaveza prema proizvođačima mleka i ratarima, a još nisu isplaćene zaostale obaveze proizvođačima organske proizvodnje i pojedinih voćarskih vrsta. Kada se ove godine stočarima isplate premije od po pet dinara za litar mleka i 25.000 za svako novoumatičeno grlo, jedva da će nešto siće preostati za subvencije proizvoda. I to je jedan od razloga što se aktuelna vlada odlučila za podršku po kilogramu isporučene robe. Naime, gro useva se prodaje krajem tekuće ili početkom sledeće godine, pa se obaveza plaćanja prebacuje agrarnom budžetu naredne sezone.
se iz poređenja sa konkurentima iz susedstva: hrvatski seljak po hektaru, zavisno od useva koji uzgaja, dobija od 330 do 500, dok je u Mađarskoj prosečna podrška oko 480 evra po hektaru. A naš paor sa 125 evra podrške samo odabranima mora da konkuriše znatno podsticanijim rivalima.
Davanjem po hektaru je realizovano obećanje DS sa prethodnih izbora, ali i podstaknuto sejanje useva za koje je potrebno manje rada i manje ulaganja. Tako se u setvi čak 42,5 odsto površina dodeljuje žitaricama, mada je uzgoj industrijskog bilja, povrća i voča profitniji. Nije sporno da davanje po hektaru iskrivljuje ulogu subvencija i da valja drugačije podsticati
poljoprivredu. Nevolja je što je oblik podrške koji je lansirao novi ministar za poljoprivredu Dušan Petrović još sporniji. Navodno, davanje po kilogramu iznad definisanog minimalnog prinosa podstiče produktivnost farmera. Međutim, ova forma omogućava prerađivačima da otkupnu cenu primarnih proizvoda snize za visinu subvencije. Tako je cena repe ovog proleća snižena za najmanje 0,5 pare po kilogramu, koliko je iznos držvnog podsticaja. Iskustvo iz perioda 2.000- 2.003. godine, kada se takođe primenjivala slična podrška, sjajno ilustrije
  
Željka Momirov, Prostorna instalacija
štampani juvidur - nerđajući čelik - 82x70x240cm
prelivanje prerađivačima. Kaka su u Srbiji prerađivači, za razliku od evropskih, kompanije koje imaju i veliku poljoprivrednu proizvodnju, manje zavise od ponude individualnih ratara i prelivanje je još izraženije. Stoga se za novi vid subvencionisanja smatra da ide u prilog najvećim poljokompanijama- MK komercu, Viktoriji, Delta agraru, Invej-u, Matijević- u...
Ako nijedna od dve u poslednje vreme primenjene tehnike subvencije ne zadovoljava, kako onda pomagati poljoprivredi i seljacima?
Ulagati u modernizaciju i obrazovanje
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, razmislimo kako su svoju poljoprivredu podsticali agrarno najrazvijenije evropske zemlje, Holandija i Danska. Kontinuirano menjaju način pomoći, opredeljujući se za onaj koji najviše odgovara trenutnoj strukturi i snazi agrara. Dakle, da bismo iznašli najefikasniju oblik pomoći, moramo uočiti šta bi najviše pomoglu podizanju profitnosti i povećanju izvoza naše poljoprivrede.
Analizirajući srpski agrar zapaža se da je izvoz poslednjih godina uvećan i agro- prehrambeni kompleks postao je jedina delatnost pozitivna u inorazmeni, sa 1,25 milijardi dolara suficita. Kako je došlo do zarade u inotrgovini? Povećan je izvoz svih ratarskih useva, ali i izvoz jabuka, jagodičastog, bobičastog i ostalog voća, te pojedinih povrtarskih useva.
Kako je postignuta delimična preorijentacija ka modernijoj poljoprivrednoj strukturi?

Do pre četiri sezone, država je podsticala razvoj poljoprivrede. Gro podrške usmereno je u podizanje novih zasada voča, staklenika, plastenika, hladnjača, skladišta, zalivnih sistema, manjih prerađivačkih kapaciteta, te u obnovu raznih formi paorskog udruživanja, kako bi objedinjeni nastupali na tržištu, bilo kao kupci inputa, bilo kao isporučioci poljoprivrednih proizvoda. Pošto moderna poljoprivreda zahteva primenu novih znanja o uzgoju, obradi zemlje, zaštiti bilja, veterini, ekologiji, it- komunikaciji.., nužno je i kontinuirano ulagati u obrazovanje paora, podsticati savetodavne službe, državne i privatne. Samo tako možemo dostići svetski

  
Mleko
Jedino subvenciju za mleko niko ne dovodi u pitanje. Njena uloga je da mleko usmerava u legalnu preradu, a ne da se sir pravi ručno, na nedovoljnim higijenskim zahtevima. Međutim, ni ovde podrška po litri nije dovela do neophodnog poboljšanja kvaliteta, pa je u nas samo 15 odsto sirovog mleka prve ili ekstra klase i samo jedna mlekara, Subotička, ima dozvolu za izvoz u zemlje Evropske unije, ali samo manjeg dela asortimana. Poređenja radi, oko 80 odsto sirovog mleka u Hrvatskoj, a sto odsto i Holandiji ili Danskoj, je prve ili ekstra klase.
kvalitet i produktivnost. Jer, izvozni suficit ne bi trebalo da zavarava; u osnovi smo, uprkos velikim razlikama unutar proizvođača, zaostala agrarna zemlja. Naša agrarna proizvodnja nije toliko velika koliko bi se moglo pomisliti iz inoplasmana. Mi smo siromasi, pa smo potrošnju mesa smanjili sa 62 na 43 kilograma, mleka sa 85 na 57 litara godišnje po osobi, što je cirka 50 do 70 odsto manje od prosečnog Evropljanina. Pojedine skuplje domaće proizvode, poput maslaca i krušaka, gotovo da smo proterali sa jelovnika. Otuda višak za izvoz. Kada bismo konzumirali, dakle i uvozili, parmezan sir, belgijske čokolade i kvalitetnija vina, što su, bar do dužničke krize, redovno upražnjavali svi na Starom kontinentu, teško da bi ostalo išta od agrarnog suficita. Zapravo, naš izvoz 2,6 milijardi dolara je mali. Po hektaru obradive površine, Hrvati izvoze četiri, Mađari deset, Holanđani čak šezdeset(60) puta više, a bolji od nas su čak i Makedonci.
Izvoznik ili uvoznik hrane
Jedini put da uvećamo proizvodnju, prinose, izvoz i produktivnost je modernizacija popljoprivrede i naslanjajućih delatnosti, te stalno obrazovanje paora. U suprotnom, FAO, afileacija Ujedinjenih nacija za prehranu i borbu protiv gladi, predviđa da će Srbija, usled pada produktivnosti i nedovoljne ekonomske motivacije seljaka, od izvoznika hrane za nekoliko godina postati uvoznik.
Za trenutne prilike u našoj poljoprivredi najprimerenija forma pomoći je razvojno ulaganje i preorijentacija ka uzgoju profitnijih useva. Podrška proizvodu, bilo preko hektara, bilo preko prinosa i obima na tržištu prodatih proizvoda, samo favorizuje jednu na račun druge agrarne podgrupe. To je i tehnika kojom država ratare usmerava protiv stočara, ravničare protiv planinaca, male protiv paora sa imanjima srednje veličine, a obe grupe protiv većih gazda, vočare protiv povrtara... Zaraćeni jedni protiv drugih jedva da i primećuju kako država kointinuirano smanjuje agrarni budžet, inicijalni razlog nezadovoljstva.
Ako posmatramo i socijalno, teško je objasniti podršku od po tri dinara za svaki kilogram uljarica, po dinar za pšenicu i kukuruz, pola za šećernu repu. Cena svih ratarskih useva na svteskim berzama je već duži period izrazito visoka, u nekim slučajevima na nivou istorijskog maksimuma. Ima li logike podržavati ratare, a ne podržavati proizvođače šargarepe i luka, čija je cena na istorijskom minimumu? Upravo da bi se izbegla preterana zavisnost od ekstremno oscilatormog tržišta, valja sejati profitnije poljoproizvode, a za njihov uzgoj neopohodna je više ulagati u razvoj i obrazovanje.
  Živan Lazić
 
Državna krađa ili loš menadžment
1. -31. 05. 2012.
Danas

 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2012